Gluvo doba – Šta je zlo i zašto je postalo tako dopadljivo ljudima

 

ŠTA JE ZLO

Ko je nosilac zla u ljudima i kako je zlo postalo dopadljivo ljudima u zadnja vremena. Renesansa, pojava medija, novi svetski poredak i Antihrist

 

Današnji ljudi su zaboravili da djavo postoji. Da nisu, ne bi bili tako naivno povodljivi i zaneseni bajkama.

Od postanka civilizacije do zadnjih vremena su ljudi verovali i znali da djavo postoji. On se pojavljuje kao izvor zla još u neznabožačkim i prehrišćanskim religijama, da bi tek od polovine 19 veka pojavom novina, odnosno medija, uz asistenciju nazovi progresivnih ideja racionalizma i naučnog populizma, djavo počeo da se skriva od ljudi i da za zlo u svetu ljudima podmeće floskule tipa: zlo je prirodna disharmonija, zlo je nenormalnost, zlo je greška u genima, zlo je neispravno mišljenje, zlo je nedostatak kosmičke harmonije, ili da je zlo pak bog sam po sebi, koji se bori protiv dobrog boga, kako su učile paganske i jeretičke sekte i religije.

Djavo je lukav. On je i lakrdijaš, zabavljač. On se pretvara i uzima oblike koje možda i ne očekujemo od njega. Kada je djavo, kao velika inteligencija koja teži zlu i mržnji prema ljudima i Bogu, upoznala ljudski rod, a hiljadama godina izučava ljude i naš mentalno emotivni sklop, djavo je uvek koristio sva ona dostignuća do kojih je čovek došao, da ga prevede na svoju mračnu stranu. Tako je danas djavo postao dopadljiv ljudima, djavolak bezazleni, koji je nacrtan kao mala beba sa rogovima, koja se tetovira na ledja, grudi, čak i maloj deci na ruci.

Ko ne shvata da djavo postoji, da je vrlo stvaran i nemilosrdan, jer njegova dela su vidljiva svuda oko nas kroz zločine i ratove, prevare, laž i drogiranje. On se objavljuje kroz nedela i zlo koje ljudi pokazuju, kroz demonizovanje ljudi i nacija. Ko ne veruje da djavo postoji, neće prepoznatini ni da mu se danas pod izgledom dopadljivosti poturaju zle stvari. Misliće za lošu hranu da je dobra, za mračne filmove i knjige da su lepo uradjena dela, za ogavne medije da su zabavni, za bolesne lekove da su zdravi, za društvene procese koji vode vladavini Antihrista da su poželjna društvena utopija.

Oni koji ne vide djavola u svetu i u sebi, oni su njime okovani, on ih je zaslepio i vodi ih.

Od kada je djavo postao dopadljiv ljudima

Suštinaka promena svesti ljudi prema Bogu i djavolu je krenula iz doba humanizma i renesanse. Vek koji se danas slavi kao vek pobede ljudskosti i slobodne misli, kreativnosti i ljudske izražajnosti, je zapravo vek kada se vuk obukao u jagnjeću kožu i kada je djavo uzeo lik humanizma, ne bi li ljude prevario. To je doba kada su procvetali razni paganski kultovi, pre svega kod umetnika i naučnika, koji su većinom bili po masonskim i ezoterijskim sektama, gde su upijali nova paganska znanja koja treba da stvore vrli novi svet i utopiju na zemlji.

Pojava prve štamparske mašine je verovatno bila dovoljna iskra djavolu da shvati da će se pojaviti još snažniji mediji u narednim vekovima, preko kojih će on moći da dopre do sve više ljudi i da ih zaposedne globalnim idejama neverja. Mediji su postali autoritet kojima ljudi veruju i satana je zaposeo medije i počeo kroz njih da promoviše nova verovanja i zaludjuje ljude.

Sledeći korak mu je bio stvaranje krvave buržoaske revolucije u Francuskoj, koja je izvedena na krilima gnevnih i nemilosrdnih jakobinaca, pod patronatom ateista racionalista, obuzetih idejama o velikom arhitekti i svejedinstvu sveta. Koliko je revolucija zapravo satansko delo, govori i njen nastavak, odnosno stvaranje Napoleona i njegov brutalni i krvavi pir po Evropi, kada je stotine hiljada ljudi pobijeno u ime Jednakosti, Bratstva i Ravnopravnosti francuske ideje liberalizma. Krvavi dželat evropskih naroda se danas od tih istih sledbenika slavi kao prosvetitelj. Kakva prevara, zar ne? I dan danas se francuski dželat veliča u medijima i udžbenicima kao prosvetitelj evropskih feudalnih naroda koje je metkom urazumljivao.

Nakon Napoleona, naredni korak djavola su bili mediji koji su se ubrzano razvijali, kao i masonska naučna društva, počev od Francuske akademije nauka, pa preko Kraljevske akademije u Londonu i na kraju krajeva i preko National Geographic-a u Americi, koji su dirigovali novu društvenu svest, obrazovanje i stil života novih ljudi. U ime racionalizma, ateizma i verovanja u velikog arhitektu kosmosa (djavola) iz udženika je izbačen Bog i uklonjena je Biblija iz obrazovanja, a ne njeno mesto je došlo veličanje prirode, naroda, nacija, društvenih uredjenja i eksperimenata sa ideologijom naroda. Djavo i njegove ideje su ubrzano napredovale. Veru u Boga ljudi su zamenili verom u nauku, u otkrića tajni prirode, a zatim u svemoguću medicinu, istraživanje kosmosa, društvene utopije, bajke o srećnom i dugom životu u blagostanju, i čime sve već ne. Krajnji domet te novovekovne vere je stvaranje novih oblika drogiranja ljudi putem hrane, medija i lekova. Ljudi žive kraće i teže, bolesniji su. Kad kažem kraće, ne mislim na opšti prosek, nego na pojedinačnog čoveka. Ljudi su ranije masovno umirali od teških epidemija, ali su ipak daleko najviše umirali od ratova. Kad pogledamo naše pradede i prababe, kada nije bilo pogibija u ratu, svi su živeli po 90 i 100 godina, a mi danas bez teške medicine da nas održava u životu, ne možemo doživeti ni 80.

Zabava miliona za Novi svetski poredak

U svim tim zamajavanjima i prevarama ljudi, djavo je počeo da koristi taktiku da ljudima nudi zlo upakovano u dopadljiv izgled.

Razvoj elektronskih medija i propagande su tu ideju lukavog samo ojačali i dali joj nevidjenu snagu. Mediji su omogućili djavolu da ujedini svet u zlu. To će se desiti kada ljudi budu toliko uronjeni u greh da neće prepoznavati šta im se sprema, već će radosno prihvatati ludost za mudrost, kao rešenje za patnje i osetljivost kojoj su izloženi. Po svetim starcima, u zadnja vremena će ludost vladati i ljudi će u zanosu, nalik na fašističku Nemačku, prizivati Antihrista za cara, jer će biti obmanuti njegovim lažnim obećanjima. To je u zadnjih 100 godina tako očigledno, koliko obični ljudi potpadaju pod razne bezbožničke ideologije, koliko im svest postaje amputirana a logika usmerena.

Djavo je lukav, nezamislivo lukav i svojom drevnom lukavom mudrošću upravlja svetskom elitom. Dovoljno je da pogledate američke filmove i trilere ili drame, u kojima vas zagonetka filma drži do kraja, sa mnoštvom obrta i nepoznanica. A zamislite sada jednu hladnu, proračunatu inteligenciju, daleko veću od ljudske, koja pravi proračuna i smišlja zamke za nas pale ljude. Da nema Gospoda da nas sačuva, ne bi ostao živ ni jedan čovek.

I satana nastavlja dalje da nas obmanjuje. Potura nam ukusnu hranu koja nas čini bolesnima, lekove koji leče simptome ali nas ne isceljuju, zabavu i igre koje nas zabavljaju i demonizuju, muziku, filmove, knjige i medije koji isijavaju demonske uticaje upakovane u šarene i zabavne boje, duhovitosti i banalnost. Djavo sve čini da nas odvrati od Boga i da nas raslabi. Što smo mi slabiji duhom i okrenutiji ka njegovim lukavstvima i zabavama, to je Bog dalje od nas i nema nam spasa.

Jer, ono što bezbožnici i pagani ne shvataju, a tek ne shvataju satanisti koji mu služe, to je da je djavo čisto zlo, namerno da uništi život u potpunosti. Stvaranje globalne utopije na zemlji, ekumenizam i jedinstvo religija, svecarstvo Antihrista i Novi svetski poredak, su sve sinonimi za njegovo vladanje nad celim svetom, ali ne da bi ljudima doneo slobodu i blagostanje, nego da bi ozvaničio zlo. A to je počelo kroz ozvaničenje pedofilije, eutanazije, sodomije, homoseksualizma, narkotika, kontrole države nad životom pojedinca, uništenjem porodice i relativizacijom roditeljstva, promocijom nemorala i banalnih stilova života.

Čak i kada navodno služi čoveku, uzdiže ga ili mu daje novac i slavu, moć i snagu, djavo sve to radi sa jednom jedinom namerom, da njega i druge povuče u pakao. Djavolove sluge, demoni i zli duhovi su toliko krvožedni i nasilni, da bi nas kada bi mogli, sve rastrgli do jednog. To se vidi najbolje kada demoni obuzmu ljude koji zbog nečega postanu demonizovani, pa takvi ljudi postaju masovne ubice i čine najgnusnije zločine. To zlo isijava od zlih duhova koji opsednu čovekov um i u nekim slučajevima i njegovo telo. Zlo je živa inteligencija. Zlo nije mehanička stvar, greška u programu, to je inteligentna i živa stvar koja planira, osmišljava i uživa u zlu.

Ko prepozna zadnju rečenicu, ko shvati kako zlo u njemu klija i pokušava da se nametne, shvatiće i da Bog postoji i zašto mu se pravoslavni mole da istera zlo iz naših duša i da nas zaštiti od zla.

Tebi, Bogorodice, vojvotkinji koja se bori za nas, mi, sluge Tvoje, uznosimo pobedne i zahvalne pesme, jer smo se izbavili od zala. No i sada, pošto imaš nepobedivu moć, oslobodi nas od svih opasnosti, da Ti kličemo: Raduj se, Nevesto Nenevestna!

 

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.