Zašto se hrišćani mole i čemu molitva – duhovno uzrastanje

 

ZAŠTO SE MOLIMO

Zašto se hrišćani mole i čemu molitva, kako treba da se mole, kome se mole i kako molitvenik uzrasta u molitvi

 

Molitva je vapaj ranjene duše ka Bogu kojom se ona isceluje, ako posmatramo samo početnika u veri. Za iskusne molitvenike, za one kojima je duša dobrano zaceljena, molitva je proslavljanje i blagodarenje Gospodu. Nema puta spasenja duše bez stalne molitve. I ne trebamo se moliti bilo kako, jer postoje molitve koje nisu Bogu ugodne, i koje prizivaju zle duhove. Čitav Nju ejdž pokret je pun molitvi zlim dusima, kao i niz drugih religija i vera, posebno u mnogobožačkim religijama, gde se ljudi mole demonima u koji se pojavljuju u oblicima paganskih bogova i boginja.

Otuda je jako bitno kome se i kako vernik moli.

Svaki put kada se pravilno molimo, naša molitva priziva Sveti Duh. Kada Sveti Duh deluje u nama, a mi ga jako retko možemo osetiti, tada Sveti Duh čisti našu ranjenu dušu od greha. Molitvom mi prizivamo Njegove isceliteljske sile i on blago, i skoro neprimetno, našu dušu jača i priprema za otpust grehova. Naš grešni život i gresi koje smo za života skupili, nataložili su se na našoj duši, i izazvali našu posednutost zlim dusima, koji su se privili uz nas i koji nas muče, bilo da nas teraju da grešimo i dalje, bilo da nam izazivaju bolesti, bilo da nas napadaju zlim mislima i željama da činimo zla dela, protivno Božijim zapovestima. Naša duša je bremenita i puna crnila, puna greha i demonskih entiteta koji su se na nju natovarili i pritiskaju je. Sveti Duh ih tera od nas.

Ali, Sveti Duh nas ne oslobadja tih rana sve dok se mi ne pokajemo, dok se ne ispovedimo i dok se dostojno ne pričestimo, jer nam samo Gospod Isus Hristos može oprostiti grehe i otpustiti ih od nas. Kako kroz molitvu, post, ispovest i pričešće naši gresi otpadaju, tako naša duša postaje svetlija i lakša, spremnija da primi više blagodati Svetog Duha. A ta blagodat se oseća kroz mir, spokoj, umiljenje, suzne molitve, duboku tugu zbog grešnosti, sozercavanje dobra i zla, prepoznavanje Istine i laži. Ko je pobožan i duboko u veri, zna o čemu pišem, ko nije, doći će do tog stanja saznanja samo ako bude uporan u molitvi.

Dodji i vidi – čuvene su reči iz Jevandjelja, koje su poziv svim bogotražiteljima, da dodju, da probaju, pa da onda svojim životom svedoče duhovno iskustvo koje se dobija molitvom. Ne rečima, jer reči manje dotiču ljude od prisustva Svetog Duha koje imaju veliki molitvenici i duhovnici. Otuda pravoslavna vera ne mora da se nikome reklamira ili da silom pokrštava nevernike, ona privlači ljude i pobedjuje silom Božije blagodati.

Zašto se hrišćani mole stalno istim molitvama

Sveti Duh nas, kao što rekoh, direktno ne oslobadja greha, ali nam jača dušu. Čini je svetlijom i stvara u duši pogodno tlo za još isceljujućih energija i stvara branu od dejstva zlih duhova. Dok se god molimo, privlačimo Sveti Duh, kad se ne molimo On odlazi od nas i mi ostajemo ponovo na milost i nemilost zlih sila. U pravoslavlju ne postoji jednom izgovorena čarobna molitva koja traje zauvek, ili dugo, to su izmišljotine okultnih grupa i magova, jer se oni mole demonima i njihova mračna delatnost ima druga pravila.

Postoje stanja, kao nakon krštenja, kada je duša oslobodjena greha i čista, tada se ona lako i tečno moli, tada se i njena molitva čuje jasno na nebu. Za sve nas grešne, potreban je trud da bi naša lična molitva stigla do neba, jer su naše duše tamne, molitve se čuju jer Bog sve čuje, Sveti čuju, ali se Oni ne odazivaju, posebno ako nam to nije dušekorisno. Molitva koja nije korisna za našu dušu, ona nam se ne ispunjava po Božijoj promisli. Zato se u pravoslavlju uvek kaže: Neka bude volja Tvoja Gospode!

Da bi Sveti Duh dolazio do nas i dodirivao nas svojom blagodaću, naša molitva mora da bude pravilna, da je Bogu mila. To su sve molitve koje su napisane i odobrene od Svete Pravoslavne Crkve i nalaze se napisane u Molitveniku. Molitvenik i molitve u njemu su napisane na osnovu dejstva Svetog Duha, koji je vodio svete ljude pravoslavlja koji su sastavili molitve. One su Svetim Duhom napisane, one nisu proizvoljne, kao kod protestanata, one nisu plod ljudske gordosti i slavoljubivosti, da svako može da priča sa Bogom kako hoće i na način kako se njemu čini prikladnim. Tako mogu da pričaju magovi i sektaši, Gospod Bog je dao preko svetih ljudi uputstvo kako mu se trebamo moliti. To je jako bitno i ne treba biti mahnit, gord i sujetan i terati po svome, jer mi ne znamo kakve nas djavolske zamke čekaju ako svojeglavo idemo svojim putem.

Zvanične crkvene molitve su put ka Bogu. Sveta liturgija je saborna molitva svih vernika i uvek je ista. Tako i vaša jutarnja i večernja molitva treba da bude uvek ista u većem delu a manji deo molitve neka bude vaš lični pečat. Svakako, svaki vernik može i treba da molitve uznosi Gospodu i svojim rečima, za svoje probleme, ali to čini nakon molitvenog pravila koje mu sveštenik blagoslovi. Obrati se Bogu, Presvetoj Bogorodici, Andjelu čuvaru, Krsnoj Slavi i Svetim na adekvatan i prikladan način, privuci blagodat Svetog Duha a onda reci svoje molitve i to svojim rečima.

Molite se neprestano. I usrdno. Revnosno. Dan za danom, i kad nam je dobro i lako, kao i kad nam je teško i mučno.

Kako se duhovno napreduje

Kako se budete molili i vaša molitva bude čvršća i temeljnija, duhovni darovi će dolaziti i odlaziti. Nekada će vam biti lako da se molite i mislićete da ste na nebu, nekada će vam biti teško i dosadno. Ali nikada ne odustajte, ne otpadajte od molitve, jer kako se budete molili iz dana u dan, iz godine u godinu, sve ćete imati i dobijati više dokaza o Božijoj prisutnosti i prisutnosti Svetih. Dobijaćete i gubiti blagodatne darove, naizgled bez objašnjenja, ali ne prekidajte molitvu, sve je to po Božijoj promisli. Dar koji dobijete vam je svedok da ste na dobrom putu, dar koji izgubite je upozorenje da se ne pogordite i ne umislite.

Kako Sveti oci pravoslavlja pišu, molitva je opitno iskustvo. Opit, eksperiment, iskustvo, nikakva obmana. Oni su opisali predjeni put molitvenika i objasnili kakve sve stupnjeve molitva ima, u svetootačkoj literaturi ima dosta literature koja objašnjava šta se dešava u duši molitvenika i kako se duhovno napreduje. Hladna, rasejana molitva, pa topla, srdačna molitva, i na kraju molitva koja sama iz srca izvire, kada se Sveti Duh moli iz vas, za vas. To je stanje kada bez vaše zamisli i misli, sama molitva Gospodu počne da teče i da se odvija u vašem duhu. To je stanje kada je vaša duša dovoljno očišćena, da se Sveti Duh može useliti u vašu dušu i zablagodariti Gospodu. Ono što je jako bitno navesti, ta tečna molitva iz srca, koju sam Sveti Duh uznosi iz vaše duše, nije proizvoljna molitva, to je jedna od Svetih molitvi naše Crkve. To nisu nepovezane reči ili naše slučajne zamisli i molitvene molbe, nego molitva koju je Crkva propisala. Otuda je jako bitno da se molimo zvaničnim molitvama: Oče naš, Simvol vere, Bogorodice Djevo, Dostojno jest, Tebi Bogorodice, Andjelu čuvaru, tropari, kanoni, …

Potrebno je vreme, pažnja, trpljenje i život po Jevandjelju, da bi se duša očistila. Trebaju godine molitve. Ali, kako se čovek više i duže moli, sama njegova duša počinje da želi i traži molitvu, jer očišćena od greha i mržnje, prepoznaje svoj dom i Oca i hrli ka njemu.

Slava Tebi Gospode!

 

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.