VOJISLAV ILIĆ: ZIMSKO JUTRO
Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje,
A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni,
I sniski, trščani krov. U dalji, gube se brezi
I kruže vidokrug tavni.
U selu vlada mir. Još niko ustao nije,
A budan petao, već, živosno lupnuvši krilom,
Pozdravlja zimski dan – i zvučnim remeti glasom
Taj mir u času milom.
Il’ katkad, samo, tek, zviždanje, jasno se čuje
I težak, promuk’o glas. To lovac prolazi selom,
I brze mameći pse, poguren u polje žuri,
Pokriven koprenom belom.
Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase,
A sveži jutarnji dah preleće doline. mirne,
I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom
U gole grančice dirne…
Vojislav Ilić
Priredio: Velibor V. M., veb-novinar
oOOo