Небојша Милосављевић
Сврха песме
.
Песмо моја,
бег си из учмалости
у радост живота.
.
Немир вечитог лутања
у светлим висинама времена.
.
Дан је сваки
као лист
што у јесен падне,
а човек –
тек само грана у природи,
распет
као Христос
на Голготи,
Међу успоменама прошлости
И сневањима о будућности.
Мис’о му је садашња.
.