PORODICA FUFIĆ
Sećanje na porodicu Fufić iz Travnika i njihovo dobročinstvo kroz generacije
Pojedinci i porodice koje su i prošlosti pomagale sirotinju, izbavljali roblje i utamničene, darovali crkve i škole i činili druga dobra dela, zaslužuju da ostanu u narodnom pamćenju i da ne budu zaboravljene.
Ovom prilikom želim da skrenem pažnju na jednog velikog dobrotvora, a to je porodica Fufić iz Travnika.
Travnik nekada
Prvi put sam nešto saznao o pomenutoj porodici kada sa pročitao „Travničku hroniku“ književnika Ive Andrića, gde je u glavi XXIV zapisano da su za vladavine vezira Siliktar Ali-paše braća Petar i Jovo Fufić dali za otkup jeromonaha Pahomija više od dvije hiljade groša.
Kasnije sam još u nekim knjigama i starim časopisima nailazio na zapise u kojima se poznata trgovačka porodica Fufić spominje kao darodavac, i to sam sve zapisivao. Evo pomenutih beleški:
Braća Fufići su pored ostalog darovali i crkvi u Travniku jedan polijelej. (B.H. Istočnik, 1895., str. 468).
Gavrilo Fufić iz Travnika je 16. oktobra 1901. god. za pokoj svog brata Riste darovao Crkvi u Bugojnu 1000 kruna. Njihova majka Jovanka bila je iz poznate livanjske porodice Kujundžić. Umrla je u Travniku 20. februara 1904. god. („Bos. Vila“ za 1904. god.).
Posedujem i belešku iz koje se vidi da je Gavrilo Fufić trgovac iz Travnika darovao 1000 kruna kao poslednju želju pokojnog brata Riste da se upotrebi kao prvi temelj za osnivanje Srpske narodne škole u Zenici. (Na žalost u mojoj belešci podatak iz koje publikacije sam to prepisao, ne može se sada pročitati.)
Srpska škola u Travniku osvećena je 6. juna 1905. god. Tom prilikom je u „Bosanskoj vili“ broj 10. 1905. god. na str. 158. objavljen sledeći izveštaj:
„Srpska pravoslavna opština u Travniku priređuje drugi dan Trojičina dna rijetku slavu. Tada ona svečano osvećuje novu zgradu Srske osnovne škole, zadužbinu Gavrila i Jovanke Fufić, rođene Kujundžić. Slavu će uveličati i srpsko pjevačko društvo „Gusle“ iz Mostara. Čin osvećenja izvršiće sam Mitropolit g. Nikola Mandić. U veče je svečana zabava u hotelu „Vlašić“, koju izvodi društvo „Gusle“. Igraće se Nušićeva istorijska scena „Knez od Semberije.“
Paroh Kosta Božić: „Dvije riječi na opijelu braće Riste i Gavrila Fufića u Travniku.“(Risto 17. Oktobra 1901; Gavrilo 30. Dec. 1901.) – („Istočnik“ 1902.god., str 31.)
U daljem traganju u vezi Fufića pronašao sam sledeće:
Boško Petrović je u Sremskim Karlovcima 1905. god. objavio knjigu „Za rođenim ognjištem“. Izdavač je bio N. Fufić.
Svojevremeno sam u biblioteci Matice srpske u Novom Sadu video karticu na kojoj je pored ostalog pisalo: (F)ufić (N)iko Travničanin – „Zbirka humorističkih…“, ali posle 1995. nisam mogao da pronađem nikakvog traga toj knjizi.
U beogradskom listu „Pravda“ od 20. juna 1935. spominje se Risto Fufić kao član oblasnog odbora društva „Prosvjeta“ u Sarajevu.
Na Internetu nisam nigde uspeo da pronađem neki trag o porodici Fufić, iz čega bi se moglo zaključiti da je pomenuta porodica izumrla.
Pokušavajući da istražim poreklo porodice Fufić našao sam da italijanski pisac Luciano Zuccoli u romanu „Lo scadalo delle Baccanti“ spominje ličnost sa imenom „Kaj Fuficije“, iz čega se može predpostaviti da prezime Fufić vodi poreklo od starih Rimljana. Dalje, na Fejbuku sam pronašao dve osobe sa prezimenom „Fufic“, jednu u Rumuniji a drugu u Americi (SAD).
Na kraju usput da spomenem još jednog čoveka iz travničkog kraja koji zaslužuje da ne bude zaboravljen To je „Crni Pera narodni guslar u Bosni“ o kojem je pod navedenim naslovom u časopisu „Stražilovo“ za 1887. god. učitelj Milan Obradović objavio u četiri nastavka (str. 458, 473, 493 i 505) opširan zapis u kojem je opisao život i rad pomenutog čoveka.
Pera je poznavao veliki broj narodnih pesama. Oženio sa ženom iz Goleša iz kuće Tegeltija. U Oborcima je živio osam godina a zatim došao u Travnik. Šta je dalje bilo sa njim meni nije poznato, a bilo bi korisno kada bi se našao neko ko o svemu ovome što sam ja napisao nešto više zna, da nam to saopšti.
To je sve što sam uspeo da saberem, a pošto sam star čovek, biće mi drago ako neko nastavi ono što sam ja započeo.
Branko Mićić