VASKRŠNJI POST ZA ZDRAVLJE
Veliki je značaj Vaskrsa za celu planetu i sav živi svet a posebno je bitan Vaskršnji post i prisustvo službama za vreme Vaskršnjeg posta
Vaskrs Hristov je najznačajniji dogadjaj u pravoslavnoj crkvi i za svakog vernika. To je suština pravoslavne vere i sila koja je uzdigla hrišćanstvo, jer je Gospod delom pokazao da postoji život večni, da On pobedjuje smrt i mi zajedno sa Njim stupamo u večnost. Otuda posebne isceljujuće energije i blagodat vlada tokom Vaskršnjeg posta. Ako do sada niste osetili značaj Vaskrsa, pokušaću da vam skrenem pažnju na jedan aspekt, na zdravstveni aspekt Vaskrsa, na ono telesno, što većinu ljudi zanima.
Vaskršnje jaje čuvarkuća
Vaskrs je duhovni i telesni preporod, kada se čovek obnavalja u duhu i telu, kada je i sam Gospod Isus Hrist vaskrsao nakon smrti u telu, kojim je pokazao da je smrt pobedjene za svakoga onoga ko veruje u Njega. Zato posebno snažna blagodat vlada tokom trajanja celog Vaskršnjeg posta i na službama. To je dar od Boga koji isceluje ljude od greha i od bolesti. Ali postoji jedan preduslov, mali ali jako bitan – čovek mora da revnosno posti, da se redovno moli i da bude što prisutniji na službama, da što češće ide na službe i u Crkvu tokom Vaskršnjeg posta. Posebno treba da se ide na Svetu Liturgiju Predjeosvećenih darova, na Svetu liturgiju subotom i nedeljom i na sve službe od Velikog Četvrtka do Vaskrsa. Ako u tom periodu bude i Jeloosvećenje, mnogo isceljujućih sila se spušta na dušu vernika. I naravno, čovek bi trebalo najmanje dva puta da se pričesti tokom Vaskršnjeg posta, na početku i na kraju posta.
Iskusniji vernici koji redovno poste i žive po Jevandjelju, često tokom Vaskršnjeg posta i službi kojima prisustvuju doživljavaju lično iskustvo prisustva bolesti, odnosno demonskih sila koja ih muče. Telo samo pokazuje i manifestuje gde i kakve su se nečiste sile ukotvile u našu dušu i naše telo. Primećujemo kako ta nevidljiva sila deluje u nama i kroz nas i kako nas čini bolesnima. Postajemo svesni da su neke bolesti manifestacija zlih sila u nama, demonske energije koja se saživela sa našim telom zbog naših greha. Tada shvatamo i značaj svih službi koje Crkva obavlja, jer su sve do jedne sa dubokim smislom i za naše spasenje duše i tela.
Postite revnosno, molite se, ispovedajte se, pričešćujte se i prisustvujte službama za vreme Vaskršnjeg posta. Tada će vam mnogo isceljujućih energija biti dato na korist vaše duše i tela, mnogi će od mnogih bolesti ozdraviti. I na vaše iznenadjenje, imaćete više energije nego ikada jer će se vaša duša oslobadjati greha i postajati lakša, a vaše telo će se oslobadjati bolesti i negativnih energija, tereta koji vas je gušio, stiskao, hladio ili grejao.
U Bibliji u priči o svinjama je rečeno da se neki demoni i neke bolesti samo postom i molitvom mogu isterati. Vaskršnji post je najduži post u godini i on je čistilište vaših greha i bolesti. Kroz post i molitvu, kroz Svetu Liturgiju Predjeosvećenih darova vaša duša jača a zle sile koje su se ukopale u vašoj duši i telu slabe, jer su izložene blagodatnom ognju Hristove milosti i ljubavi, pa mnoge zle sile beže i otpadaju od vas. Tako mnoge bolesti nestaju ili su pokazuju lekovi i putevi izlečenja, ljudi se isceljuju, posebno oni koji sa verom i ljubavlju pristupaju Gospodu i njegovim Svetim darovima.
Svaka Sveta Liturgija deluje isceljujuće na naše zdravlje, kao i svaka služba. Molitva i post nas leče, vera i blagodat svetih moštiju i ikona nas leče, ali Vaskršnji post je velika sila, ne samo u simboličkom smislu obnove života, nego i u stvarnom i praktičnom smislu da ljudi postaju zdraviji telom i duhom kroz Vaskršnji post. Potrebno je samo biti predan i stražariti nad mislima i delima da nas kušač ne bi ponovo naveo na greh kojeg se oslobadjamo. Jer se onda bolest jače vraća.
Zapamtite koliko je veliki značaj Vaskršnjeg posta i Vaskrsa za vaše zdravlje.
Blagodat koju je Bog Otac dao svom Sinu i vaskrsao ga iz mrtvih, daje i svima nama, vaskrsava nas od greha i bolesti i daje nam putokaz za večni život!
Slava Tebi Gospode!
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.