MIROVANjE OBALE
(Posle duge šetnje obalom na steni sam pronašao majicu. Mirisala je na ženu. Na mladu ženu.)
…
Devojka na obali i talas
Sedela je u uglu sobe. Činilo se da gleda kroz prozor, a možda je i gledala. Ruke su joj mirno prekrivale kolena. Po koži bi se reklo da je mlada, a možda je i bila mlada. Potpuno nepoznata, a istovremeno idealno uklopljena u prostor ove sobe. I u ovo vreme.
Sumrak je. Ne pomera se. Jutro je. Ne pomera se.
Nekoliko dana je gledam. U prolazu. Njenu siluetu bez glasa. Obris njene duše. Najzad je rekla „Obala“.
Sastali smo se u zagrljaju. Kao stari poznanici.
Kao stari ljubavnici. I bliski i daleki – uklopljeni idealno u prostor i vreme.
Neke mlade obale.
Dejan Bogojević
Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma