NAJLEPŠA IKONA SVETE PETKE
Slikarsko remek delo Dimitrija Avramovića, vrlo lepa i vredna ikona Svete Petke, ponovo je u Srbiji i Beogradu. Čudnim putem se slika našla tamo gde i treba da bude
Tropar Svetoj Petki ( glas 4.)
Zavolevši miran pustinjski život i pošavši dobrovoljno za Hristom, tvojim Ženikom, uzela si od svoje mladosti Njegov laki jaram, naoružavši se znamenjem Krsta protiv duhovnih neprijatelja. Isposničkim podvizima, postom, molitvama i suznim kapima, ugasila si uglevlje strasti. Paraskevo, dostojna pohvale, koja i sada sa mudrim devojkama stojiš pred Hristom u nebeskom dvorcu: Moli se za nas koji poštujemo tvoju časnu uspomenu.
IKONA Svete Petke, donedavno potpuno nepoznato remek delo Dimitrija Avramovića, vodećeg srpskog umetnika 19. veka, čudnim putevima je stigla u Srbiju. Od pre nekoliko dana, u Crkvu Ružicu na Beogradskoj tvrđavi, dolazi sve više vernika i ljubitelja umetnosti da bi videli nežni lik svetiteljke i ikonu koju je Avramović naslikao uoči svoje prerane smrti.
Potomak ljutih srpskih graničara iz Šajkaša, Dimitrije Avramović je umro silovito kao što je i živeo. Vatreni utemeljivač srpskog nacionalnog romantizma i slovenofil je u martu 1855. na vest o smrti ruskog imperatora Aleksandra bacio besno šešir na pod, a zatim pao kraj njega pokošen infarktom.
Otkriće Avramovićeve slike Svete Petke tako se podudarilo s godišnjicom smrti, ali i dva veka od rođenja „univerzalnog umetnika“ renesansnog dara.
– Još dok se slika sušila posle restauracije i konzervacije ljudi su zastajali kraj nje i krstili se – kaže istoričar umetnosti Nikola Kusovac, zahvaljujući kome se Sveta Petka vratila u krug svog beogradskog svetilišta koje je utemeljio Despot Stefan.
– Lepota ove ikone nikog ne ostavlja ravnodušnim. Osetio sam to i sam čim sam dobio njenu fotografiju iz jedne od zemalja takozvanog regiona u kojoj Srbi nisu rado viđeni.
Istoričar umetnosti kaže da je fotografija bila loša, a Avramovićevo remek delo koje je urađeno u tehnici ulja na platnu, bilo je tamno od patine. Ipak, lik najomiljenije srpske svetice je blistao neodoljivim unutrašnjim sjajem.
– Cena je bila ozbiljna, veća od moje cele ušteđevine, ali osećao sam da moram da vratim ikonu Srbima – priznaje Nikola Kusovac.
– Nekoliko dobrih ljudi mi je pozajmilo novac i dao sam tu veliku sumu čoveku koji je obećao da će doneti sliku. Posle izvesnog vremena on se pojavio noseći veliku trubu jeftine tkanine! Rekao je: „To je to“ i počeo da je razmotava. Mislio sam da je poludeo, a i ja s njim, čim sam se zadužio do guše da bih dobio brdo krpe s drečavim dezenom.
Iskusni stručnjak je klonulo posmatrao „poverljivog čoveka“ koji je odmotavao tkaninu, dok se negde oko šezdesetog metra nije pojavilo slikarsko platno s likom svetiteljke.
– Čovek mi je objasnio da bi slika verovatno bila zadržana, oštećena ili čak uništena kad bi se saznalo da ide u Srbiju, pa je morao da pribegne lukavstvu – otkriva Nikola Kusovac. – Od ostatka novca platili smo restauraciju ikone koja je blesnula punom lepotom i veličinom.
Avramovićeva ikona Svete Petke visoka oko dve metra i široka oko metar postala je problem za sagovornika „Novosti“, jer jednostavno nije znao gde da je čuva. Odneo ju je na nekoliko dana u predvorje poslovne zgrade „Mone“ dok ne smisli kuda dalje.
– Tek je tamo ikona Svete Petke izazvala pravu pometnju, jer su sve žene zastajale i krstile se, a poslovni parneri su stajali pred njom diveći se, potpuno je promenila atmosferu – kaže Nikola Kusovac. – Kad ju je video naš poslovni čovek iz Amerike upitao je za koliko je novca otkupljena i restaurisana. Kad je čuo sumu, samo je izbrojao novac tačno u cent i tražio da odnesemo ovo remek delo u kapelu Svete Petke na Beogradskoj tvrđavi, gde se čuva deo moštiju svetice.
Ikona je, međutim, zbog veličine i uslova čuvanja izložena u obližnjoj Crkvi Ružici, gde izaziva ogromnu pažnju. Vernici i ljubitelji umetnosti dolaze da se dive remek delu srpskog majstora koji je za samo četiri godine, od 1841-1845, oslikao kompletan ikonostas i freske Saborne crkve u Beogradu: Poređenja radi, one su u naše vreme restaurisane gotovo dve decenije. Dimitrije Avramović je živopisao i ikonostase manastira u Vrdniku i Karađorđeve crkve u Topoli.
Danas je gotovo zaboravljeno da je on napisao i prve moderne knjige o Hilandaru: „Opisanije drevnosti srbski u Svetoj (Atonskoj) Gori s 13 litografnih tablica“ i „Sveta gora sa strane vere, hudožestva i povesnice opisana Dimitriem Avramovićem živopiscem.“
U ovim izuzetnim putopisima sa obiljem istorijskih, geografskih i etnografskih podatka prikupljenih tokom boravka na Hilandaru 1846 godine dat je prvi celovit i iscrpan pregled istorije Svete Gore na srpskom jeziku. Avramović otkriva i publikuje Nemanjinu hilandarsku povelju, pečat Svetog Save, ratnu zastavu Cara Dušana i druge predmete, čime u carsku lavru Hilandar vraća ne samo srpsko nacionalno sećanje, već i evropsku kulturu. Njegova dela su zainteresovala mnoge zapadne istoričare umetnosti za baštinu srednjovekovne Srbije.
– Za samo 40 godina, koliko je poživeo, Avramović je naslikao remek dela, bio je putopisac, književnik i prevodilac, nacrtao je prve srpske karikature i utemeljio izučavanje istorije umetnosti – kaže Kusovac. – Iako je otkriće njegove Svete Petke veliki događaj on nosi i dozu gorčine, jer se ove godine navršava dva veka od rođenja i 160 godina od smrti Dimitrija Avramovića, a naša javnost i ne zna čime nas je zadužio.
To podseća na vreme kad univerzalni umetnik Dimitrije Avramović oslikava najvažniji prestonički hram, sakuplja istorijsku građu putujući po srpskim manastirima, ali ne uspeva da reši egzistencijalne probleme. Manje talentovani i hrabri, ali snishodljiviji prema vlastima, dobijaju zaposlenje i državnu platu. Genijalni patriota bez posla i narudžbina 1852 godine mora da napusti Srbiju kojom vladaju knez Aleksandar Karađorđević i Ustavobranitelji. Sledeće tri godine, do prerane smrti velikog umetnika, tajna su za istoričare.
– Iz te tajne sinula je Avramovićeva Sveta Petka. Kao što je Dimitrije sinuo u umetnosti bez prethodnika. U dečaku iz graničarskog Šajkaša gde su tema vekovima bile sablje i kubure, iz zapretene iskre buknuo je plamen genija. Dimitrije Avramović je simbol neverovatne stvaralačke moći srpskog naroda, kome neprestano sve ruše, a on uvek daje nove genije sposobne da obnove sve iz temelja – kaže Kusovac.
OD ŠAJKAŠA DO BEČA
Dimitrije Avramović je rođen u Šajkašu, koji je tokom nekoliko vekova bio centar autonomne srpske oblasti habsburške Vojne granice i matična luka rečne flotile koja je zadavala velike muke Osmanlijama. O istoriji njegove porodice nema mnogo podataka jer su celokupnu arhivu Šajkaške republike ciljano uništili austrougarski vojnici u Prvom svetskom ratu.
Dimitrija je praktični otac upisao u trgovačku školu, ali je on napušta i odlazi da uči „živopisanije“ kod Dimitrija Jovanovića, a zatim kod drugih slikara u Novom Sadu. Avramović 1833 godine dolazi u Beč, gde kao suviše mlad za Carsku slikarsku akademiju uči i radi u ateljeu čuvenog slikara i profesora Fridriha Amerlinga, kopirajući dela starih majstora. Srpski imućni građani od mladog umetnika naručuju ikone i portrete, a bački episkop Stefan Stanković mu dodeljuje stipendiju koja mu je omogućila da studira.
FRESKE KAO TELEVIZIJA
DIMITRIJE Avramović je prvi srpski slikar koji je završio celokupan kurs na Carskoj slikarskoj akademiji u Beču (1836-1840). Od kneza Mihaila Obrenovića 1841. dobija posao živopisanja beogradske Saborne crkve, što je bio prvorazredni umetnički i nacionalni zadatak.
Srpska pravoslavna crkva je u tek oslobođenoj Srbiji nastavila misiju kojom je očuvala ideju državnosti u zemljama izgnastva: okupljala je elitu sa zadatkom da širi prosvetu i vrati u nacionalnu svest veliku srpsku prošlost iz doba svete vladarske loze Nemanjića.
Danas, u informatičkom dobu, teško je pojmiti ogromnu ulogu koju su u tome imale freske i ikone nacionalnih svetitelja koje su Srbi dolazili da vide kao „televizijski prenos“ prošlosti.
Izvor: Dnevni list Novosti
MOLITVA SVETOJ PETKI
Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas.
O, prepodobna mati Paraskevo, naša topla zastupnice i svagda u nevoljama brza pomoćnice! Pomozi nama grešnima i malaksalima u ovom sadašnjem životu. Umoli Gospoda Boga da nam podari oproštaj svih naših grehova, koje smo u ovom životu počinili delom, rečju, pomišlju i svim osećanjima našim, a na ishodu duše naše pomozi nam nedostojnim da se da se izbavimo od mitarstava vazdušnih i večitih muka, da veličajući tvoje milosrdno zastupništvo uvek proslavljamo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Можда је ремек дело, сликарски гледано – али не свиђа ми се барокни стил и мушкобањаста жена или можда чак мушкарац кога је сликар оживотворио као Св Петку. Анђелчићи и Бог u позадини/ретроспекту попуњавају менталну слику филиоквизма скупа са фратрима, бискупима, папом, Алојзјем…Са Православне тачке гледишта, слика је погрешно осликана, то јест није живописана, зато не побуђује молитвеност. Можда би ако би прешли у римо-католике. Заиста мушкобањаста жена или вероватније женствени мушкарац је нападан, или је то само моја хомофобија која је испливала из дубине личног битија – нисам сигуран ..наглашавам, сва ова запажања су лична!
Video sam ikonu uživo u crkvi Ružici i sad mi je jasnije zašto je izazvala pometnju, jer ima „nešto u sebi“.
Složio bih se samo donekle sa Nikodimom oko samog izgleda slike – ikone. Stoji da je uradjena u baroknom stilu, više renesansno nego vizantijsko freskoslikarstvo, ali kada se stane ispred nje, uopšte ne vuče na katoličke slike, više liči na ikone 19 veka iz Vojvodine. Ima jednu odmerenu crtu i balansiran spoj renesansnog i vizantijskog.
Stoji da su andjeli na ikoni Svete Petke predstavljeni na rimski način – kao deca, što nije svojstveno vizantijskom i pravoslavnom freskoslikarstvu. Verujem da je to nasledje koje je slikar poneo iz zapadnih škola slikanja, ali to ne umanjuje lepotu slike.
Slika je zaista lepa, deluje vrlo sveže i novo, ne vidi se na njoj trag godina, sjajno je restaurirana, sve pohvale majstorima. Uživo lik Svete Petke je lik blage i nežne devojke i ne ostavlja dilemu kog je pola. Moj lični utisak je da se molitvenost uopšte ne dovodi u pitanje pred ikonom Svete Petke.
Hteo sam da napomenem da sam imao, na primer, priliku da stojim ispred čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Rajinovačke, koja ima predstavljen lik Bogomajke koji je više kontroverzan, a Gospod isus Hristos u ruci drži kuglu sa astrološkim simbolima! Pa opet, ikona nosi blagodat Majke Božije, projavljuje čuda i pomaže ljudima.
http://www.bastabalkana.com/2013/08/manastir-rajinovac-i-cudotvorna-ikona-bogorodica-rajinovacka-za-neplodnost-i-dobijanje-dece/
Tako da sam lično postao oprezan oko zaključivanja šta je „ispravno“ a šta ne, pa sud prepuštam Crkvi i vremenu. U svakom slučaju svako ko ima volje i vremena neka ode do Crkve Ružice na Kalemegdanu i sam proceni i donese sud o ikoni Svete Petke koja se tu pojavila.