SVET KOJI SE MENJA
Velike i suštinske promene u svetu se dešavaju oko nas. Važno je razumeti procese koji se dešvaju na globalnom planu
U svetu se dešavaju velike i suštinske promene, ali ne (relativno) jednostavne i predvidljive (poput onih u Evropi 1918, 1945. i 1989. godine), već – složene, neizvesne i još uvek potpuno otvorene za najrazličitija tumačenja.
Nije Rusija samo ponovo obnovljeni Treći Rim, niti su SAD samo apokaliptični nezajažljivi grabljivac, niti se Evropa može svoditi isključivo na Evropsku Uniju, niti je Evroazija lako shvatljiva i onako jednostavna ideja kao što se to nekom možda čini, niti je moguće da Srbija jednim potezom ispravi sve svoje vekovne greške i zablude, propuste i poraze…
Svet u više boja
Oni koji život gledaju kao Andersenovu bajku, Diznijev crtać ili Marvelov strip, a Boga tretiraju kao trpeljivog nosača naših sudbinskih tereta i prigodnog mađioničara koji će spržiti naše (sve brojnije) neprijatelje, a od Srbije napraviti Zemlju Dembeliju (iz srpskih nacionalističkih snova) – nikako ne mogu da shvate koliko je život komleksna stvar i koliko je teško zaslužiti i „uzrokovati“ makar i najmanje PROMENE NA BOLjE. Na stvarno, realno i trajno BOLjE…
Zato je važan oprez, zbog toga je bitno razumeti procese pre nego što se dogode (do kraja pokažu i i završe), zato je važno umeti razlikovati prioritete i odvojiti one moguće od onih nemogućih misija, zbog toga je neophodno pažljivo pratiti sve što se dešava širom sveta (uzduž i popreko naše umanjene i umrežene planete), zato je toliko neophodno imati i veru i inteligenciju i energiju i iskustvo i pamet i obrazovanje i hrabrost i nepristrasnost i smisao za (onu prinudnu koliko i onu uzvišenu) realnost…
Bez ovog „obaveznog kompleta“ – makar u samom vođstvu čitave srpske priče – nema nam izlaza iz istorijske magle i civilizacijskog živog blata u koje smo upali ko-zna-kada-još.
Jedna je stvar shvatiti da NAM BEZ RUSIJE NEMA IZLASKA IZ (KONTINUIRANE) KRIZE I VEĆ VEKOVNOG SLOBODNOG PADA, a sasvim drugo – realno zaslužiti, dočekati i doživeti taj još uvek neizvesni trenutak obnove srpsko-ruskog jedinstva (danas svedenog na drugi i treći ešalon naših i njihovih političara, duhovnika, biznismena i intelektualaca).
Nije Putin Deda Mraz, nisu svi Srbi naklonjeni ruskom rešenju srpskih problema, niti su majke ruskih vojnika sklone olakom žrtvovanju svojih sinova u balkanskim gudurama naših „nedovršenih bitaka“ i nepodnošljivo nagomilanih, „nerešenih problema“.
Biće šta će biti.
Naše je da navijamo za pobedu pravde, da se Bogu molimo i stalno (uvek iznova, svakodnevno) sebe jačamo i ispravljamo.
Jedno je sigurno, čak i najbolja i najrealnija rešenja neće biti laka i očekivana, inače bi ih neprijatelji odavno već (preventivno) onemogućili.
Dragoslav Bokan
Izvor: FB profil autora