RASKRŠĆE
Toplo letnje veče. Ni daška vetra. Ratnik je stajao prašnjav na raskršću.
,,Dvoumiš se?” – iznenada je čuo.
Obazreo se i primetio kljastog, koji ga je gledao oslonjen o štap obema rukama.
,,Slovenski svet umire. Kada bih znao kuda do sledeće bitke, ne bih ni trenutka oklevao. Ne plaši me brza smrt. Gnušam se spore.”
,,Brza ili spora, smrt je smrt. Živi, imaj nade. Pođi putem kojim idu hrabri. Ovo se zove – put promena”, rekao je hromi čovek pokazavši na jednu stazu.
Pogled im se na trenutak sreo. Tišina. Poslušao je.
Da, idem. Nije važno da li je to bio Bog ili prevarant.
Ilija Vraneš
Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma