Šta je zdrava hrana i kakva je pravilna ishrana

ZDRAVA HRANA JE PREVARA?

Da li postoji pravilna ishrana i zbog čega je zdrava hrana prevara. Kako hrišćani gledaju na pravilnu ishranu

Zdrava hrana? Velika prevara i globalna teorija zavere, koju doduše ne sprovodi neka tajna ili javna organizacija, već gomila zaludjenika svih boja i nacija, udruženi u ideji da se zdravo hrane i žive dugo i srećno bez bolesti i problema sa težinom. Zar je to moguće? Naravno da nije, sve dok postoji koncept koji se naziva zdrava hrana i pravilna ishrana. Jer, šta je zdrava hrana bila za naše pretke?

Prevara leži u samom nazivu zdrava hrana. Zar hrana nije u biti zdrava, kao dar koji nam je Bog dao? Mi svakako izbegavamo da jedemo otrovnu hranu, ona je otrov za nas, pa otkud to da je neka hrana zdrava a neka nezdrava? I otkud toliko sistema pravilne ishrane i koncepata zdrave ishrane, a svet sve bolesniji?

Opet je lukavi umešao svoje prste medju ljude i naveo ljude na pogrešno mišljenje o hrani i jelu. Jednostavne stvari i istine o jelu i hrani su iskrivljene.

Šta je zdrava hrana

Svaka hrana koja hrani čoveka i održava ga zdravim je zdrava hrana. Nezdrava hrana je ona koja truje čoveka i čini ga bolesnim. U svemu tome mora da postoji i neka mera, jer malo neke hrane je dobro a puno neke hrane je toksično. To je sasvim logično, zar ne i nije tim ništa novo rečeno. Ali ako ljudi imaju potrebu da kupuju i jedu zdravu hranu, znači da osećaju da neka druga hrana nije zdrava. Ili možda greše i u tome.

Ako pogledamo primere kroz istoriju, nailazimo na neverovatne primere kako su ljudi jeli i bili živi i zdravi, dugovečni i bez bolesti a da se njihov sistem ishrane sudara sa savremenim konceptom pravilne ishrane. Šta je zdrava hrana za razne narode širom sveta? Primera je mnogo; eskimi sa ishranom baziranom na mesu, tibetanci koji piju mleko i maslac jaka i piju čaj sa malo žita, ljudi pustinje koji žive na kamiljem mleku, afrikanci koji žive na voću i malo ulova, logoraši koji su živeli od korenja i bljutavih supa, kinezi koji žive od šake pirinča i malo trave, i tako redom.

U svim tim slučajevima ne postoje nutricionističke kalorijske tablice niti pravilnici o kombinovanju hrane, a ti ljudi su bili živi i zdravi. Činjenica, u jako siromašnim krajevima je bilo bolesti siromaštva, ali to je bilo baš u regionima koji su bili jako siromašni i gde suše, poplave, štetočine i bolesti unište useve. Mnogi narodi skoro i da ne poznaju povrće, a neki ne znaju za voće, dok neki ne znaju za mleko, pa opet svi su u skladu sa životnim uslovima u kojima su živeli, imali zdravu hranu koja ih je održavala vitalnima.

A savremena nauka tvrdi nešto drugo i svima prepisuje slična pravila zdrave ishrane. Naravno, to je nauka nastala na zapadu i medju ljudima koji žive u umerenom klimatskom pojasu, u relativnom izobilju i velikom izboru svakakve hrane. Zatim, to je opšta generalizacija statistike primenjena na populaciju, bez ikakve duhovne podloge iza svega. To je suva logika i objektivnost, koju nauka jedino merenjem i premeravanjem može da izgradi. Ali ta nauka potire moć duha.

Sad dolazimo do pitanje zdrave hrane i duha, jer imamo dobre i zle duhove, a ovi drugi varaju ljude, gde je i pitanje šta je zdrava hrana koja muči ljude danas, zapravo odličan poligon duhovima da ljude obmanjuju.

Savremeni sistemi zdrave ishrane

Mi danas živimo u izobilju hrane i to nas upropaštava. Lukavi nas je prevario, ponudio nam je puno ukusne i jeftine hrane. Hrana nam je dostupna i mi do nje lako dolazimo, pa se prejedamo, jedemo više nego što nam treba. Da bi nas hrana dodatno zavela da je što više jedemo, ona postaje još ukusnija i lepša. Lukavi je podučio industrijalce i tehnologe da nam hranu učine začinjenom i ukusnom, lepo upakovanom, stvorio je pojačivače ukusa, veštačke boje i arome, tako da sada jedemo svakakvo jeftino smeće, koje je preradjeno do neprepoznavanja a dopadljivog je ukusa.

Višak hrane i njen nekvalitet nas čine bolesnima. Naši sistemi za izlučivanje ne mogu da prerade dovoljno brzo toksine kojima se punimo. Mogu dok smo mladi, ali čim malo ostarimo počinjemo da se lako i brzo gojimo i počinju hronične bolesti. To su sve bolesti izobilja.

A onda dolaze new age vernici i pagani iz celog sveta sa epohalnim rešenjima. Lukavi ih podučava da propagiraju super hranu, čudesne biljke i recepte za sve bolesti, razne egzotične sisteme ishrane i dijete koje navodno čuda čine. Stalno se javljaju razne zanimljive i dopadljive teorije kako treba jesti, mnoge namirnice se redukuju, neke se satanizuju i izbacuju, hrana se kombinuje po čudnim konceptima slaganja, prave se tabele i bodovi po kojima se hrana jede, propisuju se pravila kad i koliko često hranu jesti, i sve u svemu, postajemo zombiji zdrave hrane. Milioni ljudi se gube u divljim teorijama o ishrani, ne videći ono što je jednostavo – vrati se najprostijem obliku ishrane tvojih predaka i smanji količinu hrane, posti redovno i moli se Bogu.

Uz to, isti oni industrijalci koji nam serviraju jeftinu i ukusnu hranu, koja godinama unapred deluje kao toksin koji nas polako truje i stvara bolesti, vlasnici su farmaceutske industrije koja nas jeftinim lekovima leči od bolesti izobilja. To je prevara koja nas čini robovima budućih bolesti, jer hrana koju sada jedemo nas ne truje odmah, nego kroz godine, jer aditivi i hemija koja se stavlja u savremenu hranu, uz mnogo neizbalansirane i preradjenje hrane, postepeno urušava naš endokrini i imunološki sistem.

Tako industrijalci duplo dobijaju, time što nas čine bolesnima – na našu radost i zadovoljstvo uživanja u hrani, i time što nas leče od bolesti loše hrane jeftinim lekovima – na čemu smo im mi silno zahvalni. Oni su duplo zadovoljni nama a mi smo duplo zahvalni njima, jer smo postali robovi njihove loše hrane i dobrih lekova. To je ta satanska inteligencija koju lukavi daje ljudima koji vladaju ovim svetom. Običan čovek to ne vidi, jer misli samo o hrani a ne da se molitvom jedinom istinitom Bogu hrani duhovnim hranom koja ga spašava od zabluda nečastivog.

Ipak, novovekovni vernici instinktivno i iskustveno znaju da savremena hrana ne valja, da im treba zdrava hrana, ali ne razumeju duhovni koncept i obmanu. Ne znaju put, jer nisu duhom predani Gospodu nego raznim kultovima i sektama. Lukavi to koristi pa im servira egzotične ideje o zdravoj ishrani, kako bi što više ljudi zaveo na pogrešan put. Manipulacija je ogromna na tom polju, iako se tu ponekad i kod nekoga postižu dobri rezultati i mnogi ozdrave od sirovog povrća ili makrobiotičke ishrane, ali to su sve reakcije na duboke simptome obezboženja i fanatizam posebno vrste. Jer, onaj koji nadje pravilan put do Boga, sam Tvorac ga kroz predanje i objave uči šta je zdrava hrana i zdrava ishrana i čuva ga od fanatizma.

Pravoslavni pogled na zdravu hranu i ishranu

Šta je zdrava hrana za pravoslavne vernike? Verujući ljudi koji su ocrkovljeni vremenom usvajaju jedan koncept ishrane koji je većini vernika sličan. Taj koncept je jednostavan i svodi se na sledeće karakteristike:

1. Jede se po crkvenom kalendaru – mrsna hrana, hrana na ulju i hrana na vodi se konzumira na dan kada takva vrsta hrane pada po kalendaru. Ovo je jako važno ispoštovati zbog mnogih stvari, a vremenom se uvidja da je to suštinska stvar za dobro zdravlje.

2. Konzumira se mešovita i raznovrsna hrana – pravoslavni hrišćani nemaju tabue kao što to imaju kultovi i paganske sekte pa izbegavaju neke vrste hrane. Ipak vremenom u ishrani preovladjuje sve više žita, variva, povrća i voća a sve manje mesa i jaja.

3. Kako čovek duhovno uzrasta jede sve prostiju hranu i sve manje obradjenu – istinski vernici skoro i da ne jedu industrijsku hranu: supu iz kesica, gotova jela iz konzervi, preradjevine, procesuiranu hranu bilo kog tipa: voćni jogurti, gazirani sokovi, musli, keksovi, sosovi, prelivi, majonezi, gotova jela, obogaćeni hlebovi, obojena pića, peciva iz pekara, i tako redom.

4. Količina hrane varira od čoveka do čoveka, ali vremenom ona postaje sve manja i manja količinski. Duhovno napredni vernici jedu vrlo malo, daleko ispod kalorijskih tablica koje lekari preporučuju, a da ne govorim o velikim duhovnicima i svetim starcima pravoslavlja koji pojedu koru hleba dnevno i dožive po 90 i 100 godina čiste pameti i dobrog zdravlja. Ali oni su stalno u molitvi i Božija blagodat im daje snagu da žive više od duha a manje od hrane.

5. Kvalitet hrane postaje sve više bitan za pravoslavnog hrišćanina i vremenom on sve više teži ka domaćoj hrani koju sam uzgaja i za koju zna šta je. Takodje, sve više se vraća tradicionalnoj hrani svojih predaka i podneblja sa kojeg je, jer zna da njegova stogodišnja baba nije bila makrobiotičarka a deda vegan, već da su jeli onako kako im je bilo od Boga dato i zapovedjeno. Otuda su bili zdravi i pravi, čiste pameti i jasnih rezona. Oni nisu znali šta je zdrava hrana po nauci ili po paganima, niti su poznavali egzotičnu hranu iz uvoza, već je svaka hrana bila za njih zdrava, samo da je ima.

Učimo od svojih predaka, bili su zdraviji telom i duhom od nas. Mi smo prevareni, jer više verujemo u zdravu hranu a ne u Boga koji nam pokazuje put. Ali malo ko hoće više da sluša Oca nebeskog.

Š.V.

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.