Žene i PMS – mit da postoji poremećaj u ponašanju žena

Svi znaju da većina žena malčice poludi pre nego što dobiju menstruaciju, da njihovi reproduktivni hormoni dovode do toga da njihove emocije neobuzdano variraju. Ali: vrlo je malo naučnog konsenzusa o predmenstrualnom sindromu. Kako navodi psiholog Robin Štajn Deluka, nauka se ne slaže oko definicije, uzroka, lečenja ili čak i samog postojanja PMS-a. Ona istražuje šta znamo i ne znamo o njemu – i zašto je popularni mit opstao.

PMS simptomi su mit?

Koliko ljudi ovde je čulo za PMS? Svi, zar ne? Svi znaju da žene malo polude neposredno pred svoju menstruaciju, da ih menstrualni ciklus izbacuje na neizbežni hormonski rolerkoster iracionalnosti i razdražljivosti. Postoji opšta pretpostavka da promene reproduktivnih hormona izazivaju ekstremne emocije i da je velika većina žena pod uticajem toga. E pa, ja sam ovde da bih vam rekla da naučni dokazi kažu da nijedna od tih pretpostavki nije istinita. Ovde sam da bih vam iznela dobre vesti o PMS-u.

Ali najpre, pogledajmo koliko je čvrsto ideja o PMS-u učvršćena u američkoj kulturi. Ako pregledate novine ili članke u časopisima, videćete koliko je široko prihvaćeno da svi dobijaju PMS. U članku u magazinu Redbuk pod nazivom „Vi: bez PMS-a“, čitaocima je saopšteno da između 80 i 90 posto žena pati od PMS-a. Magazin L.A. Masl je upozorio svoje čitaoce da 40 do 50 posto žena pati od PMS-a, i da on igra veliku ulogu u mentalnom i fizičkom zdravlju žene, a pre nekoliko godina, čak je i Vol Strit Žurnal objavio članak o kalcijumu kao leku za PMS, postavljajući pitanje svojim čitateljkama: „Da li se pretvarate u vešticu svakog meseca?“

 Na osnovu svih ovih članaka, pomislili biste da mora da postoji gomila istraživanja koja potvrđuju svojstvo rasprostranjenosti PMS-a. Međutim, nakon pet decenija istraživanja, nema čvrste saglasnosti oko definicije, uzroka, lečenja, niti samog postojanja PMS-a. Kako psiholozi najčešće opisuju, PMS podrazumeva negativne simptome u ponašanju, kognitivne i fizičke simptome od ovulacije do menstruacije. Ali evo gde postaje zamršeno. Preko 150 različitih simptoma je korišćeno za dijagnostifikovanje PMS-a, a ovo su samo neki od njih.

Da razjasnim. Ne kažem da žene ne dobijaju neke od ovih simptoma. Ono što hoću da kažem je da dobijanje nekih od ovih simptoma ne čini mentalni poremećaj, i kada psiholozi smisle poremećaj koji je tako neodređeno definisan, etiketa na kraju postane besmislena. Sa ovoliko dugom i širokom listom simptoma, ja bih mogla da imam PMS, vi biste mogli imati PMS, čovek u trećem redu ovde bi mogao da ima PMS, moj pas bi mogao da ima PMS. (Smeh) Neki istraživači kažu da morate da imate pet simptoma. Neki kažu tri. Drugi istraživači kažu da su simptomi značajni samo ako vas veoma ometaju, dok drugi kažu da su manji simptomi podjednako važni. Godinama, pošto nije bilo standardizacije definicije PMS-a, kada su psiholozi pokušali da naprave izveštaj o stopi rasprostranjenosti, njihove procene su se kretale od pet posto žena do 97 posto žena, tako da istovremeno skoro da niko nije imao PMS i skoro svi su ga imali.

Sve u svemu, nedostaci metoda istraživanja PMS-a su bili znatni. Prvo, mnoge studije su tražile od žena da pričaju o svojim simptomima retrospektivno, osvrćući se na prošlost i oslanjajući se na pamćenje, za šta je poznato da uvećava izveštavanje o PMS-u u odnosu na ono što se naziva prospektivno izveštavanje, koje podrazumeva vođenje dnevnika simptoma najmanje dva uzastopna meseca. Mnoge studije su se takođe fokusirale isključivo na belkinje srednje klase, zbog čega je problematično dovoditi u vezu nalaze studija sa svim ženama. Znamo da postoji snažna kulturna komponenta u verovanju o PMS-u jer skoro da je nepoznat izvan zapadnih zemalja. Treće, mnogim studijama nedostaje korišćenje kontrolnih grupa. Ako želimo da razumemo specifične karakteristike žena koje imaju PMS, moramo biti u mogućnosti da ih uporedimo sa ženama koje nemaju PMS. I konačno, mnogo različitih vrsta upitnika je korišćeno u dijagnostikovanju PMS-a, fokusirajući se na različite simptome, trajanje i ozbiljnost simptoma. Da bi obavili pouzdano istraživanje o bilo kom stanju, naučnici se moraju složiti oko specifičnih karakteristika koje sačinjavaju to stanje tako da svi govore o istoj stvari, što nije bio slučaj sa PMS-om.

Međutim, 1994. godine, Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, poznat kao DSM, srećom – takođe je i priručnik za profesionalce u oblasti mentalnog zdravlja – redefinisali su PMS kao PMDD, predmenstrualni disforični poremećaj. Disforija se odnosi na osećaj uznemirenosti ili nelagodnosti. Prema ovim novim DSM smernicama, u većini menstrualnih ciklusa tokom proteklih godinu dana, najmanje pet od 11 mogućih simptoma moraju se javiti u nedelji pre početka menstruacije, simptomi se moraju poboljšati kada menstruacija otpočne, i moraju potpuno nestati nedelju dana po završetku menstruacije. Jedan od tih simptoma mora biti sa ove liste četiri ponuđenih: izražene promene raspoloženja, razdražljivost, anksioznost ili depresija. Drugi simptomi mogu biti neki od onih sa prvog slajda ili od onih na drugom slajdu, uključujući simptome kao što su osećaj gubitka kontrole i promene sna ili apetita. DSM takođe sada traži da simptomi budu u vezi sa klinički značajnom uznemirenošću – treba da postoji neka vrsta smetnji u radu ili školi ili društvenim odnosima – i ti simptomi i njihova ozbiljnost sada treba da budu dokumentovani vođenjem devnika tokom najmanje dva uzastopna ciklusa. I konačno, DSM postavlja zahtev da emotivna uznemirenost treba da bude više od jednostavnog pogoršanja već postojećeg poremećaja. Tako da je ovo napredak, naučno govoreći. Sada imamo ograničeni broj simptoma, potreban je visok uticaj na funkcionisanje, a izveštavanje i uvremenjenost simptoma su postali veoma konkretno ustanovljeni. Dakle, koristeći ove kriterijume i pregledajući najskorija istraživanja, vidimo da u proseku, tri do osam procenata žena pati od PMDD-a. Ne sve žene, ne najveći broj žena, ne većina žena, čak ne ni puno žena: tri do osam procenata. Za sve ostale, varijable kao što su stresni događaji ili radosne prilike ili čak i dan u nedelji snažnije predviđaju raspoloženje nego oni dani u mesecu, a to je informacija koja je prisutna u naučnoj zajednici od ’90-ih godina. 2002. godine, moje kolege i ja smo objavili časopis opisujući istraživanja PMS-a i PMDD-a, i nekoliko sličnih članaka se pojavilo u psihološkim časopisima. Postavlja se pitanje, zašto ovaj podatak nije dopreo do javnosti? Zašto ovi mitovi opstaju?

Pa, svakako da navala poruka koje žene dobijaju iz knjiga, sa televizije, filmova, interneta, da svi dobijaju PMS ima uspeha u njihovom ubeđivanju da to mora biti istinito. Istraživanja nam govore da što više žena veruje da svi dobijaju PMS, veća je verovatnoća da će pogrešno izveštavati da ga ima. Da vam objasnim šta mislim pod time „pogrešno“. Možda ćete je upitati: „Da li imaš PMS?“ i ona kaže da, ali potom, kada zatražite da vodi dnevnik psihičkih simptoma tokom dva meseca, nikakva korelacija neće biti pronađena između njenih simptoma i onih dana u mesecu.

Drugi razlog za istrajnost mita o PMS-u ima veze sa uskim granicama ženske uloge. Feministički psiholozi poput Džoane Krisler su iznosili tvrdnju da preuzimanje etikete PMS-a omogućava ženama da izraze osećanja koja bi inače bila smatrana nedostojnim jedne dame. Gotovo univerzalna definicija dobre žene je da je to ona koja je vesela, puna ljubavi i brige za druge, i nalazi veliko zadovoljstvo u toj ulozi. PMS je postao dozvola da bude ljuta, da negoduje, bude iritirana, a da pri tom ne izgubi titulu dobre žene. Znamo da će promenljive u sredini žene pre dovesti do toga da se naljuti nego njeni hormoni, ali kada ona pripiše ljutnju hormonima, oslobađa se odgovornosti i kritikovanja. „O, nije ona takva. To je izvan njene moći.“ I dok ovo može biti korisno oruđe, služi poništavanju značaja osećanja žene. Kada ljudi odgovore na bes žene mišlju: „O, to su samo oni dani“, znatno biva ograničena njena mogućnost da bude shvaćena ozbiljno ili utiče na promenu.

Najbolje biljne kapi protiv depresiju i pojeva pms sindroma

Ko još ima koristi od mita o PMS-u? Pa, mogu vam reći da je lečenje PMS-a postalo profitabilan posao u usponu. Amazon.com trenutno nudi preko 1 900 knjiga o lečenju PMS-a. Brza pretraga na Guglu će prikazati izobilje klinika, radionica i seminara. Pouzdani izvori medicinskih informacija na internetu kao što su VebMD ili Klinika Mejo ubrajaju PMS u priznate poremećaje. To nije priznati poremećaj, ali ga oni navode. Takođe navode i lekove koje lekari prepisuju za njegovo lečenje, kao što su antidepresivi ili hormoni. Zanimljivo je da oba sajta kažu da se uspešnost primene lekova u lečenju simptoma PMS-a razlikuje od jedne do druge žene. Pa to nema smisla. Ako imate određeni poremećaj sa određenim uzrokom, što bi PMS trebalo da bude, onda bi lečenje trebalo da dovede do poboljšanja kod velikog broja žena. To nije bio slučaj sa ovim tretmanima, a propisi FDA (Uprave za hranu i lekove) kažu da, da bi se lek smatrao efikasnim, veliki deo ciljne populacije bi trebalo da primećuje klinički značajno poboljšanje. To uopšte nismo imali kod ovih takozvanih tretmana.

Međutim, velika je finansijska dobit od održavanja mita da je PMS učestali mentalni poremećaj i da se može lečiti. Kada se ženama prepišu lekovi kao što su antidepresivi ili hormoni, medicinski protokol nalaže da dolaze na lekarske kontrole svaka tri meseca. To je mnogo poseta doktoru. Farmaceutske kompanije dobijaju neverovatnu zaradu kada su žene u ubeđenju da treba da uzimaju prepisane lekove tokom celog svog plodnog života. Lekovi u slobodnoj prodaji poput Midola čak tvrde da leče i simptome PMS-a kao što su napetost i razdražljivost, iako sadrže samo diuretike, sredstva za ublaživanje bolova i kofein. Daleko od toga da želim da ulazim u raspravu oko čarobnih moći kofeina, ali ne bih rekla da je smanjenje napetosti jedna od njih. Midol se od 2002. godine prodaje kao Tin Midol za adolescente. Usmereni su na devojčice na ranom uzrastu, kako bi ih ubedili da svi dobijaju PMS i da se od toga postaje čudovište, ali čekajte, možete nešto preduzeti u vezi sa tim: uzmite Midol i ponovo ćete postati ljudsko biće. 2013. godine, Midol je zgrnuo 48 miliona dolara prihoda od prodaje.

Dok je mit o PMS-u bio unosan za neke, on donosi sa sobom neke ozbiljno nepovoljne posledice za žene. Kao prvo, doprinosi medikalizaciji ženskog reproduktivnog zdravlja. Polje medicine ima dugu istoriju konceptualizovanja ženskih reproduktivnih procesa kao bolesti koja zahteva lečenje, a uz ovo je išla određena cena, uključujući suvišne porođaje carskim rezom, histerektomije i prepisane hormonske tretmane koji su više naškodili nego što su poboljšali zdravlje žena. Drugo, mit od PMS-u takođe doprinosi stereotipu o ženama kao iracionalnim i previše emotivnim. Kada se menstrualni ciklus opisuje kao hormonalni rolerkoster koji pretvara žene u razjarene zveri, postaje lako dovesti u pitanje kompetentnost svih žena. Žene su ostvarile izuzetan napredak u svetu rada, ali još uvek je minimalan broj žena na najvišim instancama u oblastima kao što je vlada ili poslovanje, i kada razmišljamo o tome ko bi bio dobar direktor ili senator, neko da poseduje kvalitete kao što su racionalnost, stabilnost, kompetentnost ko bi nam pao na pamet, u našoj kulturi, to više zvuči kao muškarac nego kao žena, a mit o PMS-u doprinosi tome.

Psiholozi znaju da su raspoloženja muškaraca i žena u većoj meri slična nego što se razlikuju. Jedno istraživanje je pratilo muškarce i žene tokom četiri do šest meseci i pronašli su da se broj promena raspoloženja koje su doživeli i jačina tih promena raspoloženja nisu razlikovali. I najzad, mit o PMS-u sprečava žene da se suoče sa stvarnim problemima koji im izazivaju emocionalnu uznemirenost. Pojedinačni problemi kao što su kvalitet veze ili uslovi rada ili društveni problemi poput rasizma i seksizma ili svakodnevica siromaštva su snažno povezani sa raspoloženjem tokom dana. Skrivanje emocija pod okriljem PMS-a sputava žene u razumevanju izvora svojih negativnih emocija, ali takođe i oduzima mogućnost da preduzmu nešto kako bih ih promenile.

Dakle, dobra vest o PMS-u je da, dok pojedine žene dobijaju neke od simptoma zbog menstrualnog ciklusa, velika većina ne dobije mentalni poremećaj. One idu na posao ili u školu, brinu se o svojim porodicama i funkcionišu na normalnom nivou. Znamo da su osećanja i raspoloženja muškaraca i žena više slična nego različita, pa hajde da se udaljimo od starog istrošenog mita o PMS-u i ženama kao vešticama i prihvatimo stvarnost visokog emocionalnog i profesionalnog funkcionisanja sa kojima velika većina žena živi svakoga dana.

Hvala vam.

Robin Štajn Deluka

Izvor: Ted konferencija