ENKLAVA
Domaći srceparajući film i drama koji oslikava tragično detinjstvo sasvim prosečnog srpskog dečaka
Mnoga dela su inspirisana odnosima dvaju zavađenih država ili etničkih grupa. Takođe, brojna su se pozabavila srpsko-albanskim interakcijama, no ni jedna nije stekla slavu kao psihološka dirljiva drama ,,Enklava“ reditelja Gorana Radovanovića, za koji je nagrađen na festivalu.
Interesantna je činjenica da je većina glumaca srpskog porekla, čak i onih u ulozi Šiptara, te su bili primorani da napamet nauče albanske fraze.
Plakat za film Enklava
Kroz film se sreću i prepliću motivi ogorčenosti, usamljenosti, izdajstva (Srbin u kosovskoj policiji koji toleriše terror nad svojim narodom), upornosti i samopoštovanja (iako odlično poznaju jezik druge strane, Srbi i Albanci komuniciraju svako na svom) kreirajući realističan i srceparajući prikaz života ostatka srpskog življa na Kosmetu.
Uzbudljiva fabula se odvija u izolovanoj srpskoj enklavi, poslednjoj na teritoriji samoproklamovane ,,republike“ Kosovo i jedinoj u Evropi. Jasno je okarakterisan neprivilegovan i težak položaj malobrojnih preostalih Srba, čija je bezbednost ozbiljno narušena. Stoga je neophodno prisustvo snaga UN i Evropske Unije ne bi li se očuvao red, barem prividno. Jednu od najefikasnijih ilustracija bezakonja i odsustva tolerancije predstavlja kamenovanje srpskog autobusa i ranjavanje vozača koje je nastupilo po prelasku tamošnje granice.
Prati se neobično detinjstvo usamljenog i introvertnog srpskog dečaka koji životari sa ocem i dedom u samrtnoj postelji bez ijednog vršnjaka svoje nacionalnosti. Ubrzo, srpska škola u kojoj se obrazovao prestaje sa radom bez najave nakon što se njen jedini prosvetni radnik vraća u Beograd po ukazanoj prilici. Nakon ovog saznanja, glavni junak upoznaje dva Albanca sa kojima stupa u krajnje neobičan odnos. Olakšana im je međusobna interakcija s obzirom da poznaju srpski.
Deda srpskog dečaka se ubrzo upokojio, kao što se i očekivalo. U potrazi za sveštenikom, primoran da napusti navodnu bezbednost enklave, naš junak naleće na svoja dva poznanika, kad u priču ulazi još jedan, treći, Šiptar, poprilično ogorčen na naše sunarodnike zbog pogibije njegovog oca za koju je optužen Srbin, što samo doprinosi povećanju već veoma velike tenzije koja je uzela mahom u ovom kontroverznom podneblju. Vidno se protivi pokušaju socijalizacije svoja dva prijatelja sa Srbinom, kog, nakon nasilničkog ponašanja izazvanog prezirom koji gaji prema pravoslavnim komšijama, ostavlja zarobljenog ispod ogromnog crkvenog zvona, prilikom čega sam sebe ranjava metkom u nogu (dostupnost oružja na dohvat ruke dece ješte još jedan od prikaza neuređenosti tog podneblja). Nemilom događaju je prethodilo hrabro protivljenje Srbina surovim i nečasnim zahtevima razjarenog dotičnog dečaka koji je pretio vatrom sprovodeći fizičko nasilje.
Na upit svog dede, Beškim, gorepomenuti siledžijski Albanac, navodi kako ga je metkom ranio Srbin, zbog čega Šiptari u znak odmazde nedugo zatim pale dvorište srušene ortodoksne crkve u kom je naš junak zatočen.
Dva prijatelja, iako nisu ništa preduzela, napuštaju Beškima smatrajući njegov postupak kukavičkim, što ukazuje na postojanu dečju neiskvarenost bez obzira na surove okolnosti sredine. Griža savesti ga je na kraju dotukla, te se ranjen jedva domogao uništenog dvorišta tražeći pomoć od radnika međunarodne policije u prolazu koji ubrzo vade polumrtvog dečaka.
Nakon incidenta ove vrste, glavni junak se sa ocem se brzo seli u Beograd, gde je ismevan zbog spornog porekla dobivši etiketu Šiptara, što je samo indikator našeg najzastupljenijeg i istaknutog mentaliteta i činjenica da je Srbija svojim stavovima i postupcima, iako ne formalno, uveliko priznala nezavisnost ove sporne teritorije odričući se kulturno-istorijskih tekovina na jugu (čemu doprinosi i rušilački nastrojeno ponašanje većinskog stanovništva Kosova prema srpskim spomenicima kom ne stajemo na put).
Na temu najboljeg prijatelja zadatu na pismenom zadatku u novoj školi, glavni lik piše o Kosovljaninu čija ga je laž umalo koštala života. Postupak ove vrste iznenadio je sve gledaoce. Jasno je kako nije bio privržen za svog ,,ubicu’’, ali je on nešto najbliže prijatelju što je ikada imao. Ova epizoda je uvedena u funkciji prikazivanja tužnog, praznog i usamljenog detinjstva kroz koje Srbi sa Kosmeta mučenički prolaze da bi na kraju ono bilo u potpunosti uništeno.
Autor: Miodrag Milutinović