TETOVAŽA I TETOVIRANJE SU PEČAT SATANE
Crtanje i tetovaža po telu je skrnavljenje tela. Tetoviranje je pečat satane na telu njegovog roba, duše koja mu je pod vlašću
Tatoo ili tetovaža je pečat satane na telu osobe. To je znak da je ta osoba, odnosno njena duša pod vlašću nečastivog. Na taj način nevidljive zle sile objavljuju svoju prisutnost na telu neke osobe. Slično je i sa pirsingom, body suspension, nitnama, i sličnim probadanjima, crtanjima i skrnavljenjima tela. Kroz tatoo, kroz tetovirane crteže na telu, osoba nesvesno ili svesno, očitava kome pripada, ko joj je stvarni gospodar.
Čega se pametan stidi, time se budala ponosi … tetovaža po telu
Tako da kada god vidite na nekoj osobi tatoo, tetovažu, znajte da su je zli duhovi obeležili. Jer, demonska bića stalno teže da se opredmete i da se prikažu ljudima, bilo kroz crtanje, film, muziku, skulpture, svuda će demonsko pokušati da izadje na videlo, jer time želi da se pokaže i da sve ostale pozove u svoju tamu. Otuda je svuda prisutna demonska simbolika, simboli i izgled. A posebno je drago mračnim silama da svoje prisustvo i postojanje pokažu na ljudima.
Stara paganska plemena su nekada bila sva u tetovaži, ljudi su bili iscrtani i tetovirani. To je bilo vreme magijskoh simbolizma. Hrišćanstvo je ukinulo taj paganski kult skrnavljenja tela, tako drag nekim religijama, na primer Indiji i delom Islamu, ali je u zadnjim vremenima duh mračnog paganskog doba ponovo uzdignut na horizontu. Primer toga je tetovaža u hrišćanskim zemljama. Posebno je zastrašujuće kada vidite koliko ljudi je obeleženo znakom satane, koliko je to masovna pojava, i kako su oni nesvesni šta rade. Čak im se i čini da su lepi jer su tetovirani, da je to ljupko i prikladno utiskivati u kožu crnilo, stavljati pirsing i nitne, bušiti nos, usne, polne organe, uši. A da ne govorim o onim potpuno palim dušama koje velike površine svog tela iscrtavaju bizarnim slikama i simbolima, gde je sasvim očigledno koji zao duh njima vlada.
Tetoviranje je bizaran proces. Glup i ružan. Čak i zdravstveno opasan. Bolan i neshvatljiv normalnoj osobi. Ali sasvim razumljiv opsednutim ljudima. Oni misle da stavljanjem tatua na svoje telo postaju lepši, moćniji, da dobijaju samopouzdanje, da postaju autentičniji, da im simbol ucrtan na koži donosi snagu. Da, donosi im demonsku snagu. Kao krave koje su nekada kauboji žigosali, tako i tetovirani postaju žigosani znakom djavola, jer su njegova marva i on ih vodi. Ali oni o tome nemaju pojma, niko im nije rekao šta je tetovaža. Oni misle da je to lepo, da su svoje telo ukrasili nečim divnim i poželjnim. Tako svi tetovirani misle, svi koji svoju nagost i grešnost ne vide, kojima je um okovan lancima satanske kontrole.
To se odnosi i na sve one koji na svoju kožu stavljaju krst, hrišćanske simbole, reči iz Biblije ili psalme. To je još gore svetogrdje, da ti duhovno prljaš telesnim, da svete reči stavljaš na svoje prljavo telo još prljavije duše. Ali to i jeste cilj zlih sila, da čovekovu dušu potpuno pokore kroz greh i da nas sablazne. Jer što čovek više greši sve više je u vlasti duhova tame i sve više antihrišćanski misli, ili misli kvazihrišćanski. Setimo se samo južnoafričkog atletičara Pistorijusa koji se hvalio time kako je stihove psalma istetovirao na ledjima, da bi zatim na slikama u javnosti pokazivao šaku sa uzdignutim prvim i zadnjim prstom kao rogovima – simbol satane, da bi na kraju ubio svoju devojku u pomućenom stanju svesti. Nazivati se hrišćaninom nije isto što i biti hrišćanin. Ili bizarno istetovirani po licu bokser Majk Tajson, kome je demonska priroda postala očigledno vidljiva kroz nasilje koje isijava i kroz zastrašujući izgled čoveka demona.
Ne povodite se za javnim ličnostima koje se tetoviraju. Ne identifikujte se sa estradnim, filmskim, sportskim zvezdama koje nose tetovažu, oni vas uvlače u polje delovanja paklenih sila. Ako su oni duhovno pali, ne moramo i mi. Možemo voleti njihovu muziku, njihove filmove, umetnost, ali ne i njihov stil života, karakter i zle sklonosti. Gospod nam je dao telo da nas ono nosi kroz život. Da čisto telo nosi čistu dušu. Naša dužnost je da se o telu brinemo a ne da ga skrnavimo. Naš zadatak je da telo i telesnost molitvom pobedimo, ali nije nam cilj da telo pečatimo simbolima demonskog sveta, niti da ga ukrašavamo ružama, uspomenama iz jna, slikama davnih ljubavi, rodjendanima, imenima dece, i čega sve već ne. Otkud vam ideja da tako ružite vaše telo?
Tetoviranje je svojevrsni magijski proces, okultni čin, gde mi okultne simbole i formule stavljamo na svoje telo, kako bi zli duhovi lakše ulazili u nas. Na taj čin nas navode zli dusi, a ljudi naivno to prihvataju. Zli dusi kroz pomisli ljudima šapuću da će postati moćni, da će biti dopadljivi i lepi, zavodljivi, ako na sebe stave znak koji im se dopada. Poručuju ljudima da će biti drugačiji, erotičniji, harizmatičniji. Samo propuštaju da im kažu da će biti gluplji, tuplji i sve veći robovi takvih misli. Otuda su oni koji rade tetovaže u pravu kada tvrde da ko jednom dodje na tetovažu, opet stalno dolazi i iznova se pečatira znakom djavola, jer zlo u njemu počinje da pobedjuje sve više.
I da se razumemo, nije bitno da li je tetovaža na ledjima kriminalca koji je u zatvoru ili neke osobe dobrice koja je eto istetovirala ime svoje majke na nadlanici, da je se seća, u oba slučaja je tetovaža pečat satane. Kod kriminalaca nečastivi vlada tako da ih tera da prave zlo a kod dobrica da oni misle zlo i pogrešno. A tetovaža je simbol tog pada. To se vidi i u crkvi kada vernici sa tetovažama ulaze u crkvu ili stoje na liturgiji. Njih je satana obeležio, iako oni veruju u Boga, mole se i prisustvuju službi, njihov um je okovan. Djavo je uspeo da im se uvuče u um i da ih natera da gordo o sebi misle kako će tetovažom biti posebni, ili da sa tetovažom treba da iskažu neku svoju naklonost, dobru volju ili ljubav.
Tetovirani ljudi su stvorili od svog tela idola. Tetovaža je idolizacija tela.
Gospod Bog nikada nije nikome rekao da treba da se tetovira i da skrnavi svoje telo. Naprotiv, zapovest je da živimo u čistoti duše i tela.
Tetovirani, ako do sada niste znali, sada znate – stavili ste pečat nečastivog na svoje telo.
Tetovirani, ako do sada niste znali, sada znate – tetoviranje je greh.
Tetovirani, ako do sada niste znali, sada znate – ispovedite greh tetoviranja i da vam nikada više ne padne na pamet da skrnavite svoje telo i podajete ga djavolu za njegovu zabavu, sliku i priliku.
Tetoviranje i tetovaža ne samo da unakazuju telo, to crtanje po telu unakazi dušu.
A čuvajte dušu, ona je jedino vredno što imate.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Ja bih samo rekao sledece.. Kako demonske sile zele da se izraze, tako i bozanske sile zele da se izraze. I jedni i drugi koriste dostupne medije, i filmove, i umetnost i muziku, i skulpturu, itd.. Postoje demonski filmovi, ali postoje i bozanski, postoji demonska muzika, a i bozanska. Isto vazi i za fenomen tetovaza.. Neke tetovaze nose snazne duhovne poruke i izazivaju u coveku da se dublje zapita o nekim odredjenim stvarima.. Isto tako postoje i glupe tetovaze..
Generalizacija je sama po sebi uvek pogresna. Los covek ce uzeti noz i ubiti nekoga, dobar ce odseci krisku hleba i nahraniti je. Nista nije samo po sebi dobro ili lose, demonsko ili bozansko. Ono kako mi koristimo nesto, daje mu kvalitet dobrog ili loseg. Tako da.. suvise srednjovekovni, mracan i ogranicen tekst, koji odise strahom i zarobljenoscu onoga koji ga je pisao.
Tetovirati Ostrog, svetitelje, krst ili psalme na telo je svetogrdje i greh. Nema tu nikakve duhovnosti, ni dubljeg smisla. Svaka tetovaža je skrnavljenje tela, budalasta radnja. Još je gora kada se sveti simboli i likovi stavljaju na tela.
Data nam je zapovest da telo i dušu držimo čistim a ne da ga upropaštavamo mrljama mastila.
Kakve samo vi gluposti pišete???
Teško je polemisati sa isključivim osobama.
Najteže je govoriti sa zadrtim ljudima, koji uzimaju sebi za pravo da isključivo tumače i donose sudove strogo na osnovama ličnog shvatanja religije, morala i svega ostalog.
Ako neko umisli da je pokupio sva znanja ovoga sveta, on ne može biti nikome sagovornik, jer u svojoj prepotenciji ne želi shvatiti da je razum i mogućnost saznanja dat i drugima oko njega.
Takvi prisvajaju monopol nekoga ko je uvek u pravu, nikada ne greši, sve zna i za sve ima objašnjenje, a to je jednostavno nemoguće.
Narod u riznici mudrosti ima poslovicu: „Kad Bog odluči nekog za života da kazni, najpre mo razum oduzme…“ i kletvu: „Da Bog da se osilio…“, a obe govore o ljudima koji izgube smisao za meru, pa time i za mesto i vreme kada će i kako nešto reći.
Nebrojeno mnogo takvih primera u istooriji ljudskoga roda, samo je velika sreća što većina apsolutista ostane nisko na društvenoj lestvici pa ne može svojim negativnim stavovima prozvesti velike posledice već zagorčava život samo neposrednoj okolini i svojim ukućanima.
Nažalost, puno puta se događalo da takvi stanu na čelo čitavih naroda, pa počine nesaglediva zla, kao najgori tirani,bez obzira koliko su im namere možda i bile dobre!?
Ljudi ne žele shvatiti da je filozofija dobrog, definitivno iznad svake religije, jer se u protivnom nikako ne može shvatiti toliki broj različitih verovanja, a da pritom svako od njih tvrdi da je baš njihov Tvorac najveći i najmoćniji.
Koliko je pritom potpuno nevinih žrtava u ime nekog Boga postradalo na svim stranama teško je i zamisliti.
Znači jedini zaključak koji se logično nameće je da ljudi pre svega veruju u dobro, da što više žive u saglasju sa prirodom i drugim ljudima, jer će samo tako iskazati najveći stepen poštovanja prema delu Svevišnjeg koji nesporno postoji i koji je stvarajući svet i sve njegove vrednosti divno predvideo sve zakonitosti kojih se moramo pridržavati i poštovati svaku od njih.
O svakom preterivanju, sve do najgorih i najdubljih krajnosti i izopačenosti, do otvorenog suprotstavljanja svemu što je dobro i umereno, izlišno je polemisati.
Svako lično mora koristiti najveći dar koji smo od Boga dobili, a to je razum i neograničeno pravo da sami izaberemo put kojim ćemo ići ka svom biološkom kraju i novom životu.
Čak nam je Gospod koji nas je stvorio dao mogućnost da biramo, zato ne smemo dozvoliti nijednom samoproklamovanom nadobudnom magarcu da nam Bogom dano pravo osporava!
Ma more mars glupaco covek je bog samom sebi i radi sta zeli razlika je samo u karakterima
Primetno je, da veliki broj ljudi tetovira neki religijski simbol.
Obično, kada te osobe koje su istetovirale anđela ili nekog „svetitelja“, pitate šta im to znači, one kažu, da veruju da ih tako čuva taj anđeo ili svetac. Ovo ne treba da čudi, jer je opštepoznato da zvanična (pravoslavna) crkva, idealizuje crteže (ikone), pripisujući im „čudotvorne moći“.
Upravo ovakvim verovanjem je pravoslavna crkva, ubedila ljude da umišljaju da je običan crtež „natprirodan“, pa shodno tome, postoje sledeća nebulozna verovanja:
– Ako si istetovirao nekog sveca ili anđela, on te čuva i štiti od raznih opasnosti (bez obzira koliko si moralno posrnuo);
– Ako si istetovirao lik ili ime nekog člana porodice, onda si više vezan za tu osobu, pa sve moralne obaveze prema njoj možeš da zapostaviš (npr. otac istetovira ime sina i misli da je tako ispunio sve očinske dužnosti);
– Ako istetoviraš lik ili ime svog partnera, onda mu na taj način „dokazuješ“ da ga voliš.
(Nekada se ljubav dokazivala delima, a danas je mnogo jednostavnije… Samo zatražiš od tattoo majstora da ti iscrta lik ili ime voljene osobe i … već si „dokazao“ svoju ljubav. Ništa lakše!)
Ali, ne veruju li u to isto i ljubitelji ikona?
Ako nosiš sa sobom ikonu nekog „sveca“ (npr, u autu ili novčaniku) on te čuva i štiti … Zar ne?
Ono što se može zaključiti, jeste da ljubitelji ikona, nisu u ništa manjoj zabludi od ljubitelja tetovaža. I jedni, i drugi, idealizuju crteže (ikone i tetovaže), odnosno u bukvalnom smislu doživljavaju ono što je nacrtano.
Drugim rečima, kao što neko dete veruje da je lik Duška Dugouška stvaran, a ne nacrtan, tako i ljubitelji ikona i tetovaža, veruju da je lik na nekoj ikoni ili tetovaži stvaran, a ne nacrtan.
S’obzirom da je autor ovog teksta (Š.V.), na samom kraju ovog članka, uputio niz pouka ljubiteljima tetovaža, nije mi preostalo ništa drugo, nego da uputim niz pouka, drugoj strani medalje idolopoklonstva – ljubiteljima ikona. ;)
– Idolopoklonici (ljubitelji ikona) su od običnih predmeta, stvorili svoje idole. Ljubljenje ikona i klanjanje pred njima je idolizacija predmeta.
– Gospod Bog, nikada nije, nikome rekao, da ljubimo ikone i tako skrnavimo svoju dušu. Naprotiv, druga Božija zapovest kaže da to nikako ne činimo!
– Ljubitelji ikona, ako do sada niste znali, sada znate – pridajete važnost predmetu, a ne Bogu!
– Ljubitelji ikona, ako do sada niste znali, sada znate – idolopoklonstvo je greh!
– Ljubitelji ikona, ako do sada niste znali, sada znate – ispovedite Bogu greh idolopoklonstva i da vam nikada više ne padne na pamet da skrnavite svoju dušu i prodajete je Satani za njegovu zabavu, sliku i priliku!
Lubljenje ikona, ne samo da unakažava vašu dušu, nego vas i udaljava od Boga!
A čuvajte dušu, ona je najvrednije što imate! :)
Ja stvarno ne kapiram ova prepucavanja… Razumem autora teksta.. Meni kao pravoslavnom verniku je njegovo vidjenje blisko… iako zvuci dosta rigidno, narocito coveku koji nije u veri. Ali ne kapiram otkud tolika potreba za gnevnim komentarima??? Tetovirajte se ako zelte bre, vasa stvar! Evo ja necu, i nemam nameru da se gnevim na istetovirane!! Ljudi sto manje veruju u ispravnost svojih pogleda i postupaka, imaju vecu potrebu da ubedjuju druge da su u pravu..
Cinjenica jeste da stoji u Bibliji da covek ne stavlja na sebe simbole… Pa bili oni i iz hriscanskog domena, ili iz indijanskog… covek koji je u veri bi trebalo to da ima na umu uvek, a odluka na kraju je ipak samo njegova. Covek koji nije u veri, nek radi kako misli da je ok.. za njega i nije ovaj tekst.
Ja konkretno ne bih sebe obelezavala, pa i da sam ateista okoreli.
Vecina istetoviranih ljudi zaista preterano paznje posvecuje svom telu, i istice ga u prvi plan. Dok mucena dusa ostaje negde u zapecku… U vecini slucajeva tetoviranje je odraz pomodarstva i negovanja iskljucivo kulta tela.. sto jeste narcisticki i krajnje pogubno.
Sumnjam da su se iz istih razloga tetovirali pripadnici npr.udaljenih plemena, kojima je telo sluzilo kao sredstvo u ritualima.. znam da ce autor sad reci da je to demonksa praksa, magijska i sl… ali meni je to skroz ok za te ljude rodjene negde po africkim selima..nije mi ok za nekog iz zemlje Srbije (mislim nije mi ok da neko kom je pravoslavlje rodjenjem dato fantazira da mu treba guru ili vrac! dobro sad izadjoh iz teme tetoviranja…).
I uvek se setim mog oca koji kaze da su se ranije samo robijasi tetovirali! A pritom moj otac je ateista! Ne naginje veri.
A sto se tice postovanja ikona… Nije to bas adekvatno poredjenje s tetoviranjem! Covek koji postuje ikonu, ne klanja se premetu, dasci.. vec svetitelju koji je prikazan.. Postoje dve divne price kako su nastali prvi Hristovi nerukotvoreni likovi mandilion i keramion.. A zna se i da je prvi slikar upravo bio jevandjelist Luka..koji je naslikao prvu ikonu Bogorodice sa Hristom.
Najiskrenije, mislim da u izboru motiva, zaista nema nista primitivnije nego tetovirati hriscanske simbole. To je cisto profanisanje vere. Kome je potrebno da istice koliko veruje na taj nacin? Onom koji ni sebe nije ubedio da veruje… Ne mora se sve raditi da ceo svet vidi! Tacna je ona narodna da tiha voda breg roni.
Ivana, a što nije adekvatno poređenje?
Kažeš: „Čovek koji poštuje ikonu, ne klanja se predmetu, dasci… već svetitelju koji je prikazan…“
To je ono o čemu sam pričala… Poštovaoci ikona u bukvalnom smislu doživljavaju ono što je nacrtano (isto kao i poštovaoci tetovaža).
Ako se ne klanjaš predmetu, nego svetitelju, šta će ti onda uopšte slika (ikona)? Zašto mu se onda ne moliš bez tog predmeta?
Da li si se ikada pomolila Bogu u svojoj kući? S’ obzirom da kažeš da si vernik, pretpostavljam da jesi. Kako ti tada nije potrebna ikona?
Ako ne poštuješ predmet nego svetitelja, zašto onda ljubiš ikonu (predmet)? Ili možda misliš da je taj neki svetitelj ušao u ikonu i ostao večno „zarobljen“ u njoj?
Zašto bi uopšte morala da vidiš onog kom se moliš? Bog je nevidljiv, pa mu se opet molimo.
Šta na primer, da si rođena slepa? Kako bi se onda molila?
Kada je u pitanju jevanđelist Luka… Ne znam, odakle ti ta informacija da je on prvi naslikao ikonu Bogorodice sa Isusom? Nema šanse da bi Luka kršio drugu Božiju zapovest, koja kaže:
„Ne gradi sebi lika rezana, niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje. Nemoj im se klanjati, niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj (ljubomorni), koji pohodim (kažnjavam) grehe otačke na sinovima, do trećeg i do ćetvrtoga koljena, onijeh koji mrze na mene. A činim milost na tisućama onih koji me ljube i čuvaju zapovijesti moje“.
A i zapitaj se, kako bi Luka, koji je bio približnih godina kao i Isus (a mnogi veruju i mlađi), mogao da se seti, kako je Isus izgledao kada je bio beba, ako je u to vreme i on (Luka) bio takođe beba. Prema tome, ta priča je čista izmišljotina, a osmišljena sa ciljem da se i na taj podmukao način, opravda idolopoklonstvo!
Ups, sad tek vidim da sam napravila veliki lapsus. Pričam o apostolu Luki, a sve vreme mislim o Tomi, pa sam permutovala. :) Ali kako god, opet ne verujem da je Luka bio poštovalac ikona i da je prvi napravio ikonu Bogorodice i Isusa!
Пресвету Богородицу посети да јој се поклони и свети Дионисије Ареопагит, обраћен Христу светим апостолом Павлом у Атини и који је три године неодступно пратио светог апостола. Он је силно желео да види Мајку Божију. И након три године после свога обраћења, са благословом свога учитеља, светог апостола Павла, он допутова у Јерусалим. Видевши Пресвету Богородицу, он се испуни велике радости духовне. У својој Посланици светом апостолу Павлу, свети Дионисије Ареопагит овако описује своју посету Божјој Матери:
„Исповедам пред Богом, о славни учитељу и путовођо наш, да ми је изгледало невероватно да сем самог Вишњег Бога може постојати биће тако обилно испуњено божанствене силе и дивне благодати. Па ипак ја видех не само душевним него и телесним очима оно што никакав ум људски постићи не може. Да, да! ја својим властитим очима видех Боголику и светију од духова небеских Свесвету Матер Господа нашег Исуса Христа. Ја се удостојих тога по особитој благодати Божијој, по благослову врховног међу Апостолима и по неисказаној доброти и милосрђу саме Пресвете Дјеве. Опет и опет исповедам пред свемогућством Божијим, пред благодаћу Спаситеља и пред преславним савршенством Дјеве, Матере Његове, да када Јован, врховни апостол и највиши пророк, који у земном животу свом сија као сунце на небу, уведе мене код Боголике и Пресвете Дјеве, мене онда обасја не само споља него и изнутра тако велика и неизмерна светлост божанска и разлише се тако дивни мириси и миомир, да ни тело моје немоћно, нити дух мој могаху поднети тако чудесна знамења и првине вечнога блаженства.
Изнеможе срце моје, изнеможе дух мој у мени од њене славе и божанствене благодати. Сведок ми је сам Бог, рођен из њене девичанске утробе, ја бих Њу признао за истинитог Бога и одао јој поклоњење које треба одавати једино исtинитом Богу, да ми нису твоје божанствене поуке и закони још тако свежи у памети и новопросвећеном уму. Човек не може постићи блаженство, част и славу веће од оног блаженства, којег се ја удостојих видевши Пресвету. Ја бејах тада савршено блажен и срећан. Благодарим свевишњем и преблагом Богу, божанственој Дјеви и преславном апостолу Јовану, и теби, врховном представнику и начелнику Цркве, што ми учинисте тако велико добро“.