KOGA KOMARCI UJEDAJU SA LJUBAVLJU
Zašto su neki ljudi privlačni komarcima a drugi nisu. Kako komarci biraju koga će da ujedaju, da li ima ljudi koji imaju slatku krv za komarce
Komarci su insekti dvokrilci iz familije Culicidae, rasprostranjeni su u svim krajevima naše planete. Ova familija obuhvata oko 3500 vrsta, svrstanih u tri podfamilije. Naročito im pogoduju topla područja gde se gustina njihovih populacija znatno uvećava. Razlikuju se od drugih insekata po tome što su im telo i krila pokriveni ljuspicama koje služe kao taksonomska odlika za određivanje vrsta.
Komarac koji ujeda
Pojedine vrste komaraca napadaju čoveka i životinje, kada se hrane sisajući njihovu krv. Ženke pomoću usnog aparata, koji je prilagođen za bodenje probijaju kožu i istovremeno izlučuju sekret pljuvačnih žlezda koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina. Posle oplođenja, koje se najčešće vrši u letu, ženke polažu jaja u vodu ili vlažnu zemlju gde se voda sakuplja. Pre polaganja jaja ženke obično uzimaju krv jedanput ili više puta. Mužjaci žive pored vode i nisu paraziti čoveka i životinja već se hrane biljnim sokovima, nektarom i drugim tečnostima. Komarci su veoma vešti u infiltraciji i poznato je da nalaze put do stanova i kroz isključene klima-uređaje.
Ko je „sladak“ komarcima?
Kako temperature rastu, tako su ponovo tu: komarci. Uvek nam se čini da neke od nas komarci „grizu“ više i češće nego druge. Ali tek sada su naučnici otkrili da je to – tačno. Razlog leži u genima.
„Verovatno imaš slatku krv“, obično se u šali kaže kada se neko požali zbog brojnih uboda komaraca. Žrtva, međutim, retko u takvim izjavama pronalazi bilo šta smešno. Ipak, čini se da naši geni zaista imaju veći uticaj na to koga će komarci „odabrati za užinu“, nego što se to do sada mislilo. To je rezultat istraživanja naučnika sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu. Oni su analizirali broj uboda komaraca kod blizanaca.
Kod jednojajčanih blizanaca i genetski materijal je identičan. I zaista, nije bilo razlike u broju uboda kod jednog i kod drugog. Ali kada su analizirali dvojajčane blizance – odnosno dvojke koje su rođene istog dana od iste majke i oca – nedvosmisleno su utvrdili da će jednog ili jednu od njih komarci češće obosti nego drugog.
To istraživanje preneo je i ugledni medicinski časopis „Priroda“ (Nature) jer ono ima veoma ozbiljnu pozadinu – komarci šire mnoštvo bolesti: malariju, denga-groznicu, žutu groznicu… Sve su to bolesti koje lako mogu da budu smrtonosne i britanski naučnici se nadaju da će pronaći i bolji repelant, supstanca koja se primenjuje na koži, odeći ili drugim površinama radi odvraćanja insekata da na njih sleću. To nije samo važno za sprečavanje zaraza, već bi u velikoj meri koristilo i osobama alergičnim na ubod komarca.
BioCapillary biljne kapi za cirkulaciju, jačanje kapilara i čišćenje krvi
Beli luk ne pomaže
Naučnici su već utvrdili da komarci „biraju“ žrtvu prema njenom telesnom mirisu. Draže su im, recimo, trudnice i osobe koji imaju višu telesnu temperaturu. Ali po tom nalazu može se reći da je vaša „privlačnost“ komarcima nešto što ste nasledili od svojih predaka, baš kao i visinu ili boju očiju.
Naučnici sad još pokušavaju da utvrde koji tačno deo naših hromosoma i genteskih parova određuje da li će komarci „voleti da nas ubodu“. To da li je komarcima krv nekih od nas zaista „slađa“ od neke druge, naučnici ne znaju da odgovore. U svakom slučaju, oni imaju šta da kažu o „domaćim“ receptima protiv komaraca, kao što je beli luk ili pivo. Naučnici su potpuno jasni da to nije nikakva pomoć protiv malih krvopija. Doduše, te metode mogu bar da pomognu u tome da oko vas ne budu ljudi koji će da kažu da vam je krv „slatka“.
Lisa Duhm
Izvor: DW