Lazar Džamić i mentalitet Balkana

 

MENTALITET BALKANA

Think tank mislilac i kreativac gospodin Lazar Džamić je održao predavanje o pojmovima koji karakterišu i definišu matricu mentaliteta Balkana

 

Lazar Džamić je multitalentovani kreativac, pisac i čovek marketinga. Trenutno je jedan od najiskusnijih digitalnih stratega u Velikoj Britaniji i direktor planiranja u evropskoj centrali kompanije Google. Bavi se digitalnim medijima za globalne klijente. U četvrtak, 2. aprila 2015 godine u sali Mikser House-a u Beogradu, svim zainteresovanim posetiocima predstavio je 10 pojmova balkanskog mentaliteta, na predavanju i razgovoru pod nazivom Cveće sa ivice groba.

U pitanju je bio više monolog, manje prezentacija, jedan sat i deset pojmova koje Lazar Džamić koristi kako bi strancima objasnio mentalitet Balkana, uz prateće priče i anegdote.

Pojmovi kojima Lazar Džamić sumira balkanski mentalitet i kroz koje je sproveo publiku pričama i anegdotama su:

Volatility (nestalnost)
Death (smrt)
Surrealism (nadrealizam)
Myths – Heroism (mitovi – uloga junaka)
Myths – Victimhood (mitovi – uloga žrtve)
Impulse (nagon)
Superstition (sujeverje)
Profoundness (mudrost)
Resilience (žilavost)
Humor (humor)

Šta Lazar Džamić sam kaže i piše o tim pojmovima, pročitajte u nastavku.

. . .

NESTALNOST

To je najstabilnija stvar na ovim prostorima i doprinosi našoj slici o sebi. Pogledate li samo našu istoriju – Beograd je rušen 40 puta. Sloveni kada su dolazili na Balkan, da li u VII veku ili pre nego što su vanzemaljci došli na Zemlju, teorije su razne, našli su vrlo loše mesto da postave svoje štatore. Našli su mesto gde svaka horda, buljuk ili armija je našla svoj put kada su išli levo ili desno. To je priča o nestabilnom mestu u geopolitičnom smislu.

Poredeći sa Engleskom, tamo je potpuno normalno da imate porodična stabla koja idu od 1060. godine pa na ovamo.  To je drugačija mentalna konstrukcija od one na koju smo mi navikli – svaka vlast počinje iz početka i ruši sve prethodno, pravi sve novo. Istorija se piše, prepisuje i dopisuje.

Naš mentalitet nije saher torta koji ima lepe slojeve, koje možete fino da sečete na uredne šnitove, nego je činija špageta. Sve je totalno zamršeno i umrljano u crveni  sos.

SMRT

Duško Kovačević je jednom sjajno rekao: „postoji pet godišnjih doba u Srbiji – zima, proleće, leto, jesen i rat„. Ima mnogo istine u tome.

Često zaboravljamo u kojoj meri Srbi žive blisko sa smrću, na načine na koji su ljudima „napolju“ potpuno nepojmljivi. Moje prijatelje Engleze potpuno šokira da mi jedemo na groblju, potpuno srećni dok sedimo na mestu smrti i krkamo.

Nama je smrt potpuno normalna, zato što ako pogledate koliko smo ginuli u ratovima – 60 odsto muškog stanovništva je ubijeno u Prvom svetskom ratu, nije ni čudo što smo kondicionirani na smrt. To su takvi lomovi u ljudskoj psihi, da se ne može nadoknaditi tako lako.

Monah u srednovekovnoj Srbiji jednom je rekao, a to je i naslov ove priče: Mi Srbi smo cveće sa ivice groba. Nešto lepo i nežno, lako lomljivo, što uvek stoji na ivici nečeg smrtnog i tragičnog, nešto što će potpuno da nas locira do uništenja.

NADREALIZAM

Naš prirodni oblik društvenog uređenja nije ni komunizam, ni socijalnizam, već nadrealizam, kao svakodnevna pojava. Ako su Latinoamerikanci dali magični realizam, mi smo svetu dali dokumentarni nadrealizam.

Ne postoji granica između sna i jave. Prosečan dan na Balkanu je ili kao noćna mora ili neka vrsta sna.

MITOVI – ULOGA JUNAKA

Mit o herojstvu se prolama kroz nekoliko stvari, prvo su mitovi o Marku Kraljeviću, koji je u suštini vestern. Osim vođa, imamo i mitove o ulogama Srba u svetu, od kojih su neke realne, a druge van realnosti, ali su svakako veoma prisutne. Često u raspravama ne mogu da se izbegnu priče o 40 divizija nemačkog rajha koje smo mi zadržavali na Balkanu za vreme Drugog svetskog rata, o tome da smo sprečili Turke da osvoje Evropu…

Neosporan je značaj Tesle i Pupina, ali priče da je Mileva, a ne Albert Ajnštajn napisala Teoriju relativiteta …

Mit herojstva, izabranog naroda, nas stalno gura u priču da mislimo da nas neko zakida i da postoji velika nepravda.

MITOVI – ULOGA ŽRTVE

Jedan izraelski pisac je rekao da Jevreji i neki balkanski narodi su narodi knjige, odnosno narodi priče – i jedni i drugi imaju mitologiju za istoriju, posmatraju se kroz sočivo mitologije umesto kroz sočivo realne istorije.

I te patnje su stalno deo našeg života, počev od one roditeljske: ja kada sam bio mali išao sam u školu 10 kilometara po zimi, uzbrdo u oba smera.

NAGON

Sećate se vampirskih zuba iz Alana Forda kada se oni deru jedni na druge? E to je opis regularnog dana u mojoj porodici. Brecanje je bio uobičajeni način komunikacije. Mi imamo slabu kontrolu impulsa. Prvo uradimo, pa onda razmislimo. Ta kontrola impulsa je deo kulture, obrazovanja, politike, deo našeg komunikacionog i dijaloškog diskursa.

Jedno je totalno ogorčenje životom i stavom da me niko ne sluša, i onda se krene sa diskursom koji je prepun emocija i ja imam narativ koji moram kao robot da iskucam do kraja inače se osećam nesrećno. S druge strane imate aroganciju – nekoga ko je potpuno nenaviknut da sluša mišljenje drugih ljudi, koji su na pozicijama vlasti, nego potpuno arogantno zanemaruju bilo kakvo pitanje ili komentar.

SUJEVERJE

Jedan od načina ispoljavanja naše iracionalnosti je sujeverje. Na primer, iznenađenje za moju ženu je bilo kada su ustanovili da dijagnoza upale jajnika u Engleskoj ne postoji.

Tu je, naravno, i najveći neprijatelj Srba, veći od masona, Vatikana i NATO-a? Promaja! Bio sam u situaciji da u autobusu Beograd – Smederevo prisustvujem tuči zato što je čovek otvorio prozor na 42 stepena i mlaz toplog vazduha je zapahnuo zadnji kraj autobusa. Bilo kakav pomeraj vazduha od jednog prozora do drugog je smrtna opasnost, od koje se i najokoreliji srpski plaćeni ubica boji više nego bilo čega na svetu.

U Engleskoj mi nedostaju naši rituali poput gledanja u šolju ili kada spomenemo bilo kakvu lošu stvar, onda moramo da uradimo magijsku stvar da je otklonimo, da kucnemo u drvo.

MUDROST

Čak i na žurkama ovde nema lake rasprave, drugo pitanje je ima li života i posle smrti. S druge strane ta priča o dubokim aspektima ljudskog života je nešto što je sjajno, jer to znači da smo mi i u kontaktu i u dodiru sa jakim i dubokim stvarima, baš zbog toga što smo bili u kontaktu sa smrću i nestabilnostima.

Imamo i momenat temporalnosti – na primer sa nekim prijateljem se ne vidiš 10 godina, ali kada se ponovo sretnete imaš utisak kao da si samo otišao iza ćoška po kafu. Nastavljate razgovor u istoj rečenici gde ste prekinuli pre 10 ili 15 godina. I onda ta temporalnost ide u kafane. Ako mi išta nedostaje u Londonu, to su onda one. Vreme da se sedi, da se priča o dubokim stvarima bez žurbe, da se razmatra o svim aspektima života i smrti. Kafane su fantastična institucija kojoj ni francuski bistroi ne mogu ni blizu da priđu.

ŽILAVOST

Ovde se stalno priča da nešto ne valja i to znamo, ali mislim da bi trebalo da okrenemo sočivo i da proslavljamo naše paradokse koje imamo u psihi. Oni nam daju neku vrstu psihološkog bogatstva koje može da se pretvori u fantastičnu umetnost i kreativno ispoljavanje. Grunf pobeđuje u poslovnom svetu, verovali ili ne. Postoji koncept koji podrazumeva inovacije sa ekstremno malim resursima – vrlo velika stvar u Indiji, Africi i postaje u Kini iz očiglednih razloga, ali postaje i na Zapadu. Mnoge vodeće svetke kompanije počinju da primenjuju siromašne inovacije. Znači da situaciju ekstremnog ograničenja i ekstremnog nedostka resursa iskoristiš kao kreativnu priliku da promeniš način razmišljanja i način na koji kreiraš stvari. Imamo odličnu priliku da primenimo našu kreativnu spiku.

Optimistički dilentatizam iz koga mi vrlo često možemo da krenemo u suštini vrlo dobro rezonuje sa modernim svetom, to je ono što bi trebalo da shvatimo. Za razliku od sveta koji je sada obilje na nekoj vrsti nizbrdice, mi imamo priliku da gradimo iz niske baze, sa mnogim novim kreativnim rešenjima koje naši ljudi imaju.

HUMOR

Postoji ta izmeštena realnost, ali naš humor ima mnogo veću satiru nego engleski. Zbog satiričnih aforizama ljudi su kod nas išli u zatvor, pa čak su i meni lično, kada sam pisao satirične aforizme za moje lokalne novine, bio sam pod pretnjom da ću biti poslat u vojsku šest meseci ranije.

Te ozbiljne satire „napolju“ nema mnogo.

Lazar Džamić

—–

Lazar Džamić se uvek kretao između novinarstva i biznisa. Bio je novinar, urednik i direktor na radiju, kolumnista u dnevnim listovima i autor tekstova u mnogim magazinima. Kolumne i odabrane tekstove objavio je u knjizi Advertising (p)Age 2000. godine.

U isto vreme je i priznati marketing konsultant i kreativac za mnoge domaće i međunarodne klijente. U svom portfoliju ima i nekoliko knjiga. Zadnja, objavljena na engleskom jeziku, No-Copy Advertising, imala je nekoliko izdanja. Smatra se jednim od najiskusnijih digitalnih stratega u Velikoj Britaniji, bio je direktor planiranja u londonskoj agenciji Kitcatt Nohr Digitas. Kreira digitalne strategije za vodeće svetske kompanije i brendove poput Glenfiddicha, Waitrosea, GAP-a i mnogih drugih.

Trenutno radi kao direktor planiranja za Google ZOO (NACE).

 

Izvori teksta: Mikser House i Blic