Mladeže lekari zovu nevusi. Slično ponekad izgledaju pege, belezi i takozvane staračke pege. U srednjem veku se verovalo da su ove tamne mrlje na koži izazvane nezadovoljnim željama tokom trudnoće. Što više mladeža neko ima – tim gori je bio seks majke tokom trudnoće. Da li neko uopšte želi takvu vrstu informacije? Ne. Takve mračne misli mogle su da nastanu samo u srednjem veku.

Šta su mladeži u ko ih ima?

Naravno, mladeži imaju drugačije poreklo. Oni su izrasline pigmentnih ćelija – malformacije kože. Uglavnom su tamnije od okolnog tkiva i njihov nastanak ima različite uzroke. Neki su uzrokovane predispozicijom, neke nastaju zbog sunca, a druge, na primer, zbog lekova, slabog imunog sistema ili hormonalnih promena tokom trudnoće ili u pubertetu. Tačni uzroci nastanka nisu razjašnjeni.

Svi ljudi imaju mladeže, tamnoputi i oni svetle kože. Ljudi sa svetlijom kožom imaju u proseku 20 mladeža, čija se veličina i boja veoma razlikuju. Bebe se obično rađaju bez belega, tokom života ih ima sve više.

Da li su mladeži oboljenje?

Hajde da to ovako formulišemo: većinom ne. Većina ljudi tokom života nema nikakvih problema sa tamnim pigmentima. Međutim, zbog previše sunca mladeži mogu da se promene u maligne ćelije raka. Zato lekari u Nemačkoj preporučuju da se koža kontroliše bar jednom u tri godine.

Ko je najugroženiji?

Svako može dobiti rak kože od degenerisanih mladeža. Pritom ulogu igraju tri faktora:

Ten – svetloputi ljudi su ugroženiji
Broj mladeža – što ih je više tim je veći rizik
Mesto življenja – ko često i dugo izlaže svoju kožu UV-zračenju, povećava rizik od raka kože.

Australijanci naročito pate od raka kože. Na tom kontinentu su prisutna sva tri faktora: svetloputi imigranti sa genetski relativno mnogo mladeža, žive u području sa visokim UV-zračenjem. U borbi protiv raka kože, Australija je početkom januara čak zabranila solarijume.

Rasprostranjenost crnog raka kože u svetu (novooboleli godišnje na 100.000 stanovnika)

Kada pogledate ovu mapu prisustva raka kože primetićete da je rak kože najzastupljeniji u najrazvijenim zemljama u svetu. Da li je za učestalo pojavljivanje raka kože kod razvijenijih zemalja u pitanju način ishrane, dodaci koje savremena hrana ima u sebi, kozmetička sredstva koja se koriste, upotreba sve više lekova ili nešto treće? I Srbija je medju zemljama gde je visoka stopa oboljevanja od raka kože!

Kako da znam da li mi preti rak?

Od belega ili mladeža može da nastane crni rak kože. Da li će se razviti rak, zavisi od sledećeg:

Rizik od raka je veći ukoliko je mladež asimetričan i nepravilnih granica. Osim toga, boja mora biti neobična. Beleg može recimo biti plav, beo ili crven. Još jedan znak raka može biti sve veći prečnik mladeža. Posebno treba imati na oku mladeže koji su prečnika većeg od šest milimetara. Takođe ispupčene mladeže treba pažljivo ispitati. Pored toga, maligni mladež se stalno razvija, može da krvari, svrbi ili stvara kraste.

Koja je razlika između belog i crnog raka kože?

Crni rak kože je poznat kao melanom (od grčke reči za crno: Melanos) i razvija se kada se degenerišu tzv. melanociti, pigmentne ćelije kože.

Beli rak kože je podeljen u dve podkategorije: karcinom bazalnih ćelija ili bazaliom koji se često manifestuje sjajnom površinom kože – i karcinom skvamoznih ćelija ili spinaliom, koji se prepoznaje po gruboj površini, nalik bradavici. I skoro uvek nastaje na delovima tela koji su dugo izloženi UV-zračenju: na licu, glavi bez kose, podlaktici i nadlanici i potkolenici.

Koliko je opasan rak kože?

Crni rak kože izaziva strah jer metastazira u organizmu i brzo se širi na druge organe. Beli rak kože je daleko češći, ali manje opasan. U Nemačkoj se godišnje skoro 900.000 ljudi leči od raka.