MOSKOVSKI METRO
Metro u Moskvi slavi 80 godina postojanja. Pogledajte neke stare i nove fotografije metroa u Moskvi koji se smatra za svetsko čudo
Kada je otvoren 15. maja 1935. godine u Moskovski metro je trebalo da predstavlja podzemni komunističke raj: sa svojim raskošnim lusterima, oblogom od mermera, zamršeni mozaici i kipovima herojske istorije stvorili su raskošan prostor koji je pristupačan za gradske radnike.
Osamdeset godina, on prevozi do devet miliona ljudi dnevno, a sa planovima za proširenje postavljen je cilj da bude četvrti najveći svetski metro do 2020. godine.
Na svakih 1 minut i 20 sekundi dolazi voz na stanicu. Toliko vremena vam treba da sačekate svoj voz.
Prva rešenja za Moskovski Metro dostavljeni su gradskim vlastima pod vladavinom cara Nikolaja II još 1902 godine. Moskva je želela da postane rival u gradskoj železnici ranije postavljenim sistemu metroa u Londonu, Parizu i Berlinu (New York metro je otvoren 1904. godine) – ali najvećem ruskom gradu planovima su u više navrata iskočili iz šina: od ustanka 1905. godine, pa prvog svetskog rata i boljševičke revolucije 1917 godine. Planovi za Metro su konačno odobreni pod Josifom Staljinom 1931. godine, a radovi koji se vide ovde na slici počeli su dve godine kasnije.
Kako se procenjuje, 285.000 ljudi se vozilo u moskovskom metrou na dan kada je otvoren, 15. maja 1935 godine. Njegova izgradnja je pozdravljen kao tehnološki i ideološki trijumf socijalizma i staljinizma. Nakon prvog dana nemački pesnik i dramski pisac Bertholt Brecht je napisao sledeće stihove:
Sada kada je železnička je izgrađena
u skladu s najsavršenijim planovima
a vlasnici došli da bi je videli i
da bi se vozili na njemu,
oni su bili jedni te isti ljudi
koji su je izgradili …
Na slici gore: Radnici metroa su snimili prvu vožnju
Oblast Revolucije je stanica otvorena 1938. godine, u drugoj fazi izgradnje metroa. Poseduje 76 bronzanih skulptura Matvey Manizera koje prikazuju tvorce nove Socijalističke utopije: uključujući poljoprivrednike, radnike, vojnike i sportiste. Mnoge metro stanice iz vremena Staljinove ere imaju socijalističke realistike teme, u skladu sa maksimom Nikolaja Černiševskaja da „umetnost nema smisla, osim ako ne služi politici“
