Zašto su Energetska pića nezdrava, štetna i jako kalorična

 

ZAŠTO SU ENERGETSKA PIĆA ŠTETNA

Dr Sergej Ostojić govori za politiku zašto su energetska pića nezdrava, koliko puno imaju kalorija i kako deluju na organizam omladine

 

Nakon što su iz školskih automata u američkim državnim obrazovnim ustanovama proterali bezalkoholne gazirane napitke, koji su se našli među prvooptuženima za nastanak epidemije gojaznosti na američkom kontinentu, zaštitnici prava pacijenata sada vode bitku za zabranu prodaje sportskih pića kao što su „Gatorejd“ i „Pauerejd“. Analizirajući sadržaj ovih energetskih napitaka, stručnjaci Univerziteta u Kaliforniji ustanovili su da sportska pića nisu toliko zdrava koliko proizvođači tvrde – jedna boca pića „Gatorejd“ sadrži 75 kalorija, 21 gram šećera i 165 miligrama natrijuma.

Njihova studija takođe je pokazala da studenti koji svaki dan konzumiraju jednu limenku sportskih pića dobijaju šest kilograma godišnje, a višak natrijuma, kojim obiluju sportski napici, uzrokuje nastanak povišenog krvnog pritiska kod mladih ljudi.

Dr Sergej Ostojić, specijalista medicine sporta i profesor Fakulteta za sport iz Novog Sada i Sportske akademije u Beogradu, ističe da energetska pića, koja se u reklamnim spotovima promovišu kao prirodni i zdravi napici „koji obnavljaju potrošenu snagu ili povećavaju koncentraciju i izdržljivost“, mogu biti prave energetske bombe, jer sadrže količinu kalorija koja odgovara parčetu torte ili čokolade.

„Energetski napici predstavljaju šarolik spektar tečnosti bogatih energetskim materijama, uglavnom ugljenim hidratima i primarno su namenjeni obnovi energije potrošene tokom svakodnevnih radnih aktivnosti, vežbanja ili sporta. Oni su široko korišćeni u sportskoj ishrani jer sprečavaju pojavu hipoglikemije, dehidrataciju i odlažu pojavu zamora. U širem smislu, energetskim napicima pripadaju voćni sokovi, različiti zaslađeni gazirani napici i rehidraciono-energetski rastvori. Zajednički imenitelj svih energetskih napitaka jeste prisustvo ugljenih hidrata, veoma različite vrste i količine“, ističe dr Ostojić.

Mlađa populacija konzumir energetska pića najčešće u kombinaciji sa alkoholom, narkoticima, ili lekovima. Ne retko smatra se pogrešno da su oni izvor zdrave energije za učenje, druženje, sportske aktivnosti i različite životne izazove, što je sasvim pogrešno. Oni su brzi stimulans koji vremenom iscrpljuje organizam i stvara psihoze.

Sastav energetskih pića bez obzira na proizvođača je vrlo sličan i u njega ulaze: kofein, šećer, taurin, natrijum, minerali, arome, vitamini, CO2, voćni koncentrati, biljni sastojci, konzervansi.

Energetska pića i seksualni stimulansi kao viagra i slične tablete mogu dovesti do trajne erekcije kod mladih muškaraca, nakon koje se hirurškim putem mora ukloniti eraktivno stanje, što dovodi do trajne impotencije. Uz to česti su srčani udari kod muškaraca usled korišćenja energetskih pića i afrodizijaka.

Interesovanje za efekte energetskih napitaka poraslo je sa epidemijom gojaznosti širom razvijenog sveta. Epidemiološke studije svedoče da u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Grčkoj broj osoba sa viškom masnog tkiva premašuje 40 odsto, a procenat gojazne školske dece i adolescenata višestruko je veći nego pre dvadesetak godina. Glavni razlozi za takvu eksploziju gojaznosti su sve manji stepen fizičke aktivnosti i porast energetskog unosa, s druge strane, objašnjava naš sagovornik.

„Prekomerno konzumiranje energetskih napitaka u formi popularnih ′kola′ pića i voćnih sokova, koje je posebno prisutno kod najmlađe populacije, jedan je od mogućih razloga ove epidemije. Iako deca i njihovi roditelji ne smatraju da su sokovi izvor viška kalorija u svakodnevnoj ishrani, analize pokazuju da jedna čaše napitka bogatog uglavnom prostim šećerima sadrži više od 250 kalorija“, naglašava dr Sergej Ostojić.

Naš sagovornik podseća da jedna u nizu mera koje preduzimaju mnoge zemlje u borbi protiv gojaznosti jeste restrikcija u reklamiranju i prodaji napitaka bogatih kalorijama među školskom decom i adolescentima. Velika Britanija je među prvima ograničila prodaju visokokalorijskih namirnica i napitaka u blizini škola, a preporuka da se dva kilometra oko školskih objekata ne nalaze prodavnice u kojima se prodaju energetski bogati proizvodi striktno se poštuje.

„Ako je unos energetskog napitka zaista neophodan, posebno kod osoba izloženih povećanom naprezanju, potrebno je napraviti pravilan izbor tečnosti koju konzumiramo. Energetski napitak, čije se uzimanje preporučuje isključivo pre, tokom i nakon aktivnosti, trebalo bi da se unosi u kratkim intervalima (svakih 15-20 minuta) i malim količinama (oko litar za sat aktivnosti). Preporuka je da ovaj napitak sadrži malo ugljenih hidrata (pet-osam odsto) i esencijalnih minerala (natrijum, hloridi, kalijum, magnezijum). Osobe kojima nije potrebna nadoknada potrošene energije trebalo bi da žeđ ugase mineralnom negaziranom vodom i da izbegavaju unos voćnih, gaziranih ili zaslađenih napitaka“, preporučuje dr Sergej Ostojić.

On napominje da poseban zdravstveni rizik predstavlja unos takozvane pseudoenergetskih napitaka koji, pored ugljenih hidrata, sadrže i ekstrakt guarane bogat kofeinom. Ova pića veoma su popularna među adolescentima i ona su postala integralni segment moderne pop-kulture. Međutim, s medicinske tačke gledišta, pseudoenergetski napici ne predstavljaju optimalan način za nadoknadu potrošene energije i obnovu telesnih tečnosti, jer sadrže neadekvatne količine ugljenih hidrata, dok kofein izaziva snažan diuretski efekat i otežava nadoknadu izgubljene telesne vode. Osim toga, prekomeran unos pseudoenergetskih napitaka često dovodi do poremećaja regularnog srčanog ritma, nesanice, anksioznosti, vrtoglavice, osećaja iscrpljenosti i gubitka svesti.

Kofein je organsko jedinjenje biljnog porekla koje se izoluje iz zrna kafe, zrna kakaa, lista čaja. Prirodni je psihostimulans i dnevni unos ne bi trebao da bude veći od 300 mg. Kofein nema nikakvu nutritivnu vrednost, on stimuliše nervni sistem i organizam drži u budnom stanju. Ovo dejstvo je kratkog daha, traje najviše par sati što najčešće ne zadovoljava potrebe konzumenta pa on poseže za novom količinom.

Ljudi različito reaguju na kofein. Kod nekih osoba količina od 250 mg može da izazove povećanje budnosti i poboljšanje pamćenja, dok se kod nekih javljaju prenaglašene emocionalne reakcije. Na povećane količine kofeina posebno je osetljivo srce i javljaju se poremećaji ritma, povećanje pa pad krvnog pritiska zbog diuretskog efekta.

Redovna upotreba dovodi do razvoja tolerancije, te se očekivani efekti mogu smanjivati, što zahteva unos većih količina. Isto tako, prilikom prestanka unosa može doći do burnih reakcija. Mnogi redovni konzumenti postaju taoci ovih napitaka.

Sasvim je pogrešno verovanje da energetski pića poboljšavaju fizičku spremnost, pa nije retkost da ih koriste sportisti. Kofein ima i diuretično dejstvo i na taj način povećava gubitak tečnosti iz organizma, što može negativno uticati na fizički kapacitet prilikom neke sportske aktivnosti. Osim toga, ova pića mogu izazvati i preteranu nervozu, razdražljivost pa i napad anksioznosti a znamo koliko su dobra koncentracija i mentalna stabilnost bitne za sportiste.

Taurin, organska kiselina, glavni sastoja žuči, derivat cisteina. Nastaje u organizmu nakon fizičke aktivnosti da bi sprečio oksidativni stres, pokazuje termoregulativni efekat (regulacije telesne temperature). U energetskim pićima utiče na blokadu fizičke iscrpljenosti i osećaja umora. Taurin je prisutan još i u pilećem mesu, ostrigama itd. Organizam proizvodi najviše 120 mg taurina na dan dok su količine u visokoenergetskim napicima mnogo veće. Uticaj dugoročnog unosa velikih količina taurina još uvek nije poznat.

Šećer (saharoza) osnovni je izvor energije u energentskim pićima. Veoma se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i obezbeđuje veliku količinu energije potrebnu za rad i dodatne napore. Takođe daje sladak ukus energetskom piću što ide u prilog činjenici da je šećer u ovim pićima skoro nezamenljiv.

Izvor: Politika.rs, Pharmamedica.rs