DVA SE TIĆA POBRATILA
Dva se tića pobratila, do dva sokola,
Posred boja, posred mila, posred pokolja,
Krili su se zagrlili pobratima dva,
U boj lete, rane ljute hrana im je sva.
Tako tići zagrljeni preletaju svet:
Bela jedna golubica susrete im let.
Divna beše, sjajna beše, rajski beše cvet,
Prevari se soko sivi, čarom obuzet.
Osta soko u opseni golubičinoj,
Dugo nije pobre vid’o, ne godi mu boj;
Dugo nije, – jedva, jedva, dade im se srest’
Al’ za pobru već ne beše pobratimska svest.
Perje mu je sagorelo, što će neznanik?
A golupče begat’ stade, nepoznat joj lik.
Perje mu je sagorelo milujući plam:
Milujući u tri duše, osta soko sam!
Laza Kostić