EJ, PUSTO MORE
Ej, pusto more! Ej, pusti vali!
Ponosni beljci, srčani ždrali!
Vi mi svu radost moju preneste,
I opet zato umorni neste!
Koji je od vas blaženi đoga
Što j odn’o morem dragana moga?
Il’ nije jedan toliko sretan?
Pena vas bela sve poduzela,
Svi ste ga valjda trkom preneli;
Zato ste besni, konjici beli!
Al’ da vam pustim na pleća gojna
Tugu kad draga izgubi vojna,
Taj teret ne bi preneti pregli,
Svi bi k’o janjci morem polegli,
Tuga bi moja u more pala
Al’ bi i mene sobom odzvala!
Laza Kostić