7+ SMRTNIH GREHOVA
Šta je grešenje i kojih 7 smrtnih grehova imamo od početka do danas
Greška je pre pojave materijalizma bila tek lično prolazno stanje od kojeg se učilo da bi jačanjem materijalizma postajala sve važnija i stalnija karakteristika življenja. Greška je nešto što nam se svima dešava i od čega evolucijski učimo, preko, kako ne treba, do, kako treba te samim tim je greška milenijumima bila alat napretka. Greška kao problem je stanje koje je u raslo do današnjeg trajnog stanja a nastalo je sa nastankom pokreta materijalističkih duhovnosti (državnih religija) koji su izmislili svet greške i grešnika (pakao) te tako retko prolazno stanje pretvarali i pretvorili u trajno stanje.
Žena koja je kažnjena i ostavljena da umre od gladi u Mongoliji 1913
Greška je karakteristika inteligentnih, slobodnih osoba koje se trude poboljšati stanje a koji na tom svom putu napretka, prave mnoštvo malih grešaka, preko kojih dolaze do većih i manjih napredovanja. Oduzimanje ljudima prava na grešku, je veoma snažan “pasiv-agresiv” alat u suzbijanju intelektualno duhovne slobode naroda, kojim se slobodarski, radoznali ljudi pretvaraju u uplašene sledbenike (ovčice).
Sve dok postoji svest o neizbežnoj proporcionalnoj odgovornosti, mogućnost greške je veoma korisna alatka svakog živog bića ali ako se uspostavi nepravedni sistem u kojem je odgovornost relativna kategorija, greška postaje ovo što je danas – moćan alat za proizvodnju ljudskog mesa, samoodržavajućeg sistema robova/robota.
Sedam smrtnih grehova je okosnica današnjeg hrišćanstva iako se ne nalaze u orginalnom Hrišćanstvu koje je bilo krajnja suprotnost ovoj današnjem. Prvu listu tih 7 grehova je složio monah Evgenije Potinski u 4 veku, da bi ih u 6 veku (590 godine) Grgur “veliki” postavio za službene grehove novostvorenog državnog Hrišćanstva kojima je dodato i da su “smrtni”. Širenju i popularizaciji tih 7 smrtnih grehova kao i novostvorenoj ideji pakla je presudno doprineo Dante Aligijeri sa svojom “Božanskom komedijom”.
Ti prvi smrtni grehovi su:
– Požuda (lat. LUXuria = luks – svetlost, ur-gospodin, i ja) (luksuz)
– Zavist (lat. inVIDIa = in – u, vidi, ja)
– Proždrljivost (lat. gula = guliti)
– Lenjost (lat. acedia = a-prvo, cedi-sedi, i ja)
– Pohlepa (avaRITia = ava/evo, riti/stvari/rite, i ja)
– Gnev (lat. ira = i, RAs = pržiti na suncu)
– Oholost (lat. SuperBia = super, bija/bio)
U latinskim nazivima ovih grehova vidimo opisne “etrurske” korene iz kojih su proizašli a koje još i danas prepoznajemo u našem jeziku.
Razvojem matetijalnog sistema grehovi su jačali dobivajući na razornosti po okolinu pa je dolaskom kapitalizma u Indiju već 1925 godine Mohandas Karamchad Gandhi objavio novu listu 7 smrtnih grehova socijalnog življenja;
– bogaćenje bez rada
– uživanje bez savesti
– znanje bez karaktera
– poslovanje bez morala
– nauka bez ljudskosti
– religija bez žrtve
– politika bez principa
Ova lista jasno ukazuje na zastranjivanje kojim Kapitalizam gura čovečanstvo. Besprizornog bogatstva i bogaćenja je bilo i pre kapitalizma ali je to bilo iznimka dok je u kapitalizmu taj nesrazmer sirotinje i enormnog bogatstva postao pravilo i sveopšti uzor. Sveprisutnost te i takve ekonomske nepravde se odražava na sve sfere ljudskog života pa tako imamo zastranjivanje kao trajnu kategoriju i u politici, religiji, nauci….svim sferama života.
To zastranjivanje je toliko postalo jasno i bolno da je čak i Vatikan morao bar prividno da reaguje iako je upravo Vatikan jedna od glavnih poluga kapitalističkog sistema, pa je tako Papa Benedikt 16, 2008 godine objavio listu novih 7 smrtnih grehova;
– zagađivanje okoliša
– genetski inženjering
– neumereno bogaćenje
– uživanje opojnih sredstava
– abortus
– pedofilija
– socijalna nepravda
Ovi smrtni grehovi priznaju razornost Kapitalističkog sistema ali pokušavaju da skrenu pažnju sa sistema na sirotinju sa abortusima i narkomaniju te pedofiliju koja im je “kućni” problem.
2015, nakon 15 godina provedenih u središtu kapitalističkog sveta objavljujem ovu listu 7 grehova koje Kapitalistički sistem nameće kao jedini dozvoljen način življenja;
– nametanje nepravde, nasilja i sebičluka kao “normalnog”
– nametanje straha i fizičko-intelektualne lenjosti kao osnove življenja
– nametanje života bez osećanja i znanja
– uništavanje individualne intelektualne duhovnosti
– uništavanje celine (naroda, osobe…)
– uništavanje prirode radi profita
– takmičarski sport – slavljenje vežbanje uništavanja duha i tela (svog i tuđeg)
Ovi grehovi Kapitalističkog Sistema su izvor svih pojedinačnih nesreća i svih pojedinačnih grehova tako da bi promenom sistema, postepenim prelaskom na balansirani intelektualno-duhovno-telesni sistem nestali i grešni grehovi.
Milenko Grubor
Inače, niste me baš razumeli po pitanju onih koji su preživeli traumu. Ne odnosi se to na velike, poznate i sl. već na one koji imaju ograničenu sposobnost da nam „pročitaju prošlost ili predvide budućnost“, ciganka koja Vas zaustavi na ulici da Vam gleda u dlan, monah u nekom manastiru, seljak u nekoj zabiti. Većina tih „vidovnjaka“ je preživela neke fizičke traume, otvoren im je neki nepoznati koridor, ali su im po pravilu ograničene mogućnosti da daju konkretne odgovore. Ili ih bar ja do sad nisam upoznao.
U Vašem pristupu, ne i smislu filozofije (za sad), osporavam izbor ciljne grupe, odnosno pretpostavljam da su svi ciljna grupa, ali do sad je to korisnik interneta, odredjenog bloga. Koliko njih u Srbiji ima računar, internet i koliko njih uopšte će pristupiti „Bašti“ ili drugom blogu? Koliko je njih uopšte kompjuterski pismeno? Dobro je što ste strpljivi, ali to ovde nije vrlina. Kako uopšte mislite da „običan narod“ sazna i prihvati Vaše ideje, kad evo i ja postavljam tolika pitanja, a da ne budem skroman (po uzoru na Vas) i nisam baš „običan“ po shvatanju? Suprostavljate se mnogo jakom neprijatelju, a računate na strpljenje, sazrevanje svesti, volontersko prosvetiteljsko delovanje medju običnim narodom i sl. Zar mislite da će Vam „neprijatelj“ tek tako dozvoliti da širite ideje ukoliko oceni da mu predstavljate pretnju? Da li ste spremni da ugrozite integritet što lični, što porodice ili naivno mislite da se to samo dešava nekom tamo, po nekom osnovu, a da Vama to ne može da se desi?
Ako mislite, kako kažete, da na nekim budućim izborima ponudite alternativu ovakvom lošem življenu, šta mislite, koliko bi „botova“ već bilo instalirano u toj stranci? Koliko je važna ideja, toliko je važna i njena implementacija. Sve ostalo je čist voluntarizam.
A još nema rasprave o suštini, ili je izgleda i neće biti „ukoliko ste u pravu“ bespogovorno.
Gospodine Zlatar, poistovecujete „ja sam uvek u pravu“ sa „imam obicaj da budem u pravu“, Da sam napisao prvu tvrdnju, onda bi vasa pretpostavka odbacivanja imala smisla ali po mojoj logici, preispitivanje i kriticka analiza je neophodni deo provere misli, ideja…. a tek nakon toga se vidi da li (u ovom slucaju ja) biva(m) u pravu. Gospodine Zlatar, ja nemam problema da cujem i saslusam tudje kritike, cak bih rekao da mi je to postao omiljeni deo komunikacije jer mi testira celost filozofije ali sam navikao da me drugi (narucito nepoznati) dizu u nebesa ili bacaju u blato tako da na kraju dana najvise cenim svoj sud o sebi. Mislim da sam u razmisljanju o sebi veoma realan te da nemam problema videti-priznati ili sta drugo da sam mnogo i tesko gresio ali od tih greski i ucio, da sam mnogo, strasno mnogo izgubio a dosta (obicno s namerom) i propustio ali isto tako nemam problema ni uvideti-priznati i svoje mnoge kvalitete. Sad ako je nekom cudno kad ja za sebe kazem da sam obicno u pravu (jer kad nisam, pokusavam odmah da se korigujem i da od toga ucim) ili bilo sta drugo, kao da znam dosta toga (pa zato punim glavu korisnim informacijama a ne sportskim rezultatima, pevaljkama itd), da sam dobra osoba (pa kako bi drugacije mogao da se svako jutro pogledam u ogledalo, da zaspem i probudim se sa lepom misli, da….) itd – to mozda nekima jeste cudno ali ja zivim po mojim merama i potrebama a tudje postujem ali da su vredne, bile bi i moje. Mozda upravo zato i imam ovu unutrasnju snagu i veru u sebe te svoju okolinu, svoju planetu da sve ovo radim.
Ja koliko se secam ni od vas niti od bilo koga drugoga nisam trazio bespogovorno prihvatanje ali ima primera da sam trazio konstruktivnu kritiku i ukazivanje na gresku tako da nemam pojma odakle vam te pretpostavke a da li zelite biti ili ne sagovornik te koliko dugo i o cemu ipak mislim da odlucujete samo vi (osim ako vas ko placa (u sta sumnjam), onda odlucuje „gazda“) a nikako ja.
Sto se tice prezivljavanja trauma – posledice se razlikuju od vrste sadrzaja jer kad stisnete limun – izlazi limunov sok, kad stisnete jabuku – izlazi jabukov sok, tj iz svega izlazi ono cime se dotadasnjim zivotom punilo
tako da, ako se neko puni mislima o novim tehnologijama (sto je u Teslino vreme bio veliki trend) nakon „ciscenja traumom“ vidi upravo to
ako se neko puni tudjim zivotima (svestenstvo, „komsinice i komsije“, itd) onda nakon „ciscenja traumom“ vidi upravo to
inace postoje tehnike kojima se to stanje „vidjenja“ moze pojacati ali kao i sa svim u zivotu, moramo umeti sa tim ziveti tako da ako nesto dodje isuvise brzo, pre nego smo istinski spremni za to na svim nivoima, to nas i unisti
Tako da mislim da sam vas razumeo iako sam pisao o drugoj pojavi te manifestacije
O vasem misljenju da sam pogresio u ciljnoj grupi se moze raspravljati kao i o mom i upravo zato cu pokusati objasniti zasto mislim da mi stav nije pogresan.
pristup moze biti Narodni (zasluzuje veliko slovo ako nicim drugim jer postoji i napreduje uprkos vekova nesposobne (da ne upotrebim grublju rec) vlasti) ili elitisticki. Elitizam, ma koliko bio privlacan istaknutim pojedincima i ma koliko imao argumenata za svoje postojojanje ima uvek jedan argument koji ga sprecava da (uslovno receno) pobedi. Taj kontra argument Elitizmu je – nepravda koju svojim postojanjem prirodno stvara te samim tim Elitizam UVEK zavrsava negativno tj propascu.
Da ne bih osudio sebe i svoje napore na propast a i zbog vere u ljude koji su ipak dobri, umni, posteni …. iako ih sistem tera da se ponasaju drugacije pa na prvi pogled ponekad izgleda drugacije, ja sam se odlucio na pristup narodu kao celini.
Mogu da se slozim sa vasim pitanjima o prednostima i manama interneta jer ipak ste mi dokazali za ovo vreme nase komunikacije da ste veoma inteligentna i kulturna osoba (hvala vam na tome) ALI (uh uvek to ali da nam srecu kvari) ali zbog mojih zivotnh okolnosti (ipak zivim vec 15 godina na drugom kontinentu) nisam trenutno (naglasavam trenutno) u mogucnosti da fizicki posecujem narod po mestima gde internetsko komuniciranje nije postalo svakodnevica. Tako da u nedostatku boljih sredstava, koristim ono sta mi je dostupno a vremenom ovo seme ce da proklija i pocne svoj nezaustavljiv rast
Uskoro planiram da pocnem i sa Youtube kanalom, tako da ce i grupa korisnika internet koja nema obicaj da cita imati mogucnost upoznavanja tematike. (saradnike znane i neznane koji ce da se pridruze necu da spominjem jer to nije pod mojom kontrolom)
Strpljivost, Postenje, Iskrenost, Istina, Dobrota…. mozda nije negde i nekada popularna zbog uticaja mocnika i sistema vladanja ali je UVEK VRLINA pa cak i kad se neko bori protiv njih, mora da ih postuje i da bar podsvesno shvata svoj licni i kolektivni pad
Moja ideja nije da nekome nametnem „ovo mora ovako“ i tacka, vec upravo da objasnjavam smisao zivota i zivljenja dok ga ljudi ne shvate i private, nakon cega (znanje obavezuje) ti isti ce da nastave sirenje razumevanje zivota i zivljenja i lavina ucenja i uzivanja je pokrenuta
Koliko se mocnom neprijatelju suprostavljam mi je jasno vec dve decenije ali odrastao sam izmedju ostalog na prici o Caru Lazaru i njegovom „nije bitna snaga neprijatelja vec svetinja koju branim“ koja mi nije samo prica iz davnina vec uzor ponasanja i zivljenja. Prosle godine sam se u zelji da ubrzam proces zaleteo i …. zavrsio na pumpanju u bolnici otrovan, Spasila me moja velicina (2 metra i preko 120 kg), dobro zdravlje, i genetika (snaga volje i tela) te brzina reagovanja i blizina bolnice (znam ko je, znam cime je, znam gde je, znam kako je ali ne reagovah jer „kadija te tuzi, kadija te sudi“),
Par puta sam izbegao pokusaje fizickog uklanjanja (malo sreca, malo obazrivost, malo spretnost, malo,,,,) relativno cesto mi se namerno ukazuje da sam fizicki i digitalno pracen (jer takve grube greske se ne prave slucajno niti toliko cesto u tom svetu). I da ne nabrajam, poenta – znam koliko su mocni neprijatelji i koliko brzo i koliko snazno da reaguju ALI (eto nekad i ali ume da zabavi) ali neprijatelj ima um i dusu a ja koliko upoznah pravila „igre“ pokusavam da ih se drzim i da polako, postepeno osvajam teren (dozvoljavaju jer u ovom ucenju nema zla, licnog interesa, itd ni „zere“ a kako je moja pokojna mater govorila „sine, ni djavo nije totalno crn“)
Moje ucenje SVIMA poboljsava kvalitetu zivljenja, pa i „mocnicima“ tako da … ako bi se neko i zrtvovao ali zrtvovati svoju decu i decu njihove dece eeeee za to niko iole normalan nije dovoljno lud
Dakle, jeste, dugo sam vec svestan realne opasnosti po licni integritet i integritet okoline sto pokusavam spreciti ali da li cu i koliko cu u tome nastaviti biti uspesan – pokazat ce vreme
Prvo, relativno cesto cujem taj termin „bot“ ali niko da mi kaze definiciju znacenja te reci (jedino sto nadjoh kao definiciju na internet mi rekose da nije ali niko da mi kaze sta je)
nikada ne bih osnivao partiju jer je to piramidalni system funkcionisanja sto uvek vodi u nepravdu ali pokretanje pokreta je vec druga stvar jer u pokretu su svi jednaki a organizatori ili izvrsioci moraju da rade 100% javno, te da pre pocetka delatnosti javno potpisu ugovor (kao i njihova okolina koja moze da uziva koristi od njihovog delovanja) o nihovoj materijalnoj i krivicnoj odgovornosti
funkcionisanje pokreta bi bilo jednostavno, zajednicki se javno donose odluke a napustanje zajednickih odluka od strane izvrsioca je automatski nezakonit i nevazan cin
svako uzdizanje ili spustanje vaznosti, prava itd pojedinca ili grupe ukljucujuci i mene te moje okoline i sl. je velik prekrsaj za koji su predvidjene viske kazne i jos niz takvih ogranicavajucih mera koje imaju za cilj sprecavanje koncetrisanja moci kod pojedinca ili grupe pojedinaca te javnost svih javnih funkcija kao i organizovanja pokreta je obavezno (ovo je ukratko davanje skice funkcionisanja)
tako da ubacivanje „botova“ (shvatam da je to nesto lose) biva sistemski onemoguceno
Sustina – biti ce i to ili kako bi to rekla moja pokojna Majka „strpljen, spasen“
ili sto bi mi cesto spominjao moj pokojni otac „sto brzo to i kuso“
Dosta smo se ispričali u nekom „uvodnom“ delu, da ne kažem da smo dovoljno „filozofirali“. Pre prelaska na suštinu, dve stvari treba objasniti.
Vaša filozofija je univerzalna, narodna, a razrada mora biti lokalna. Drugačije i ne može biti. Srbija je specifična po mnogo čemu i sva moja pitanja su u stvari lokalizovana na ovo podneblje, ljude, sistem, nasledje, dostignuti nivo obrazovanja, odnosno sve ono što utiče na razumevanje i shvatanje ovakve filozofije-inicijative. Zato uporno i insistiram na osnovama i primeni.
Što se tiče „botova“, to je termin relativno novijeg datuma i vezan je za deklerativnu „medijsku slobodu“ u Srbiji. Možete da komentarišete tekstove sa sajtova elektronskih medija, tvitera i sl. bez ograničenja, a ti komentari su 99% negativni kad se govori o radu vladajućih partija, ali se aktuelna vlast dosetila da angažuje svoje „obožavaoce“ da piše samo pozitivne komentare, što više nije ni smešno, jadno je i sramotno. Oni to rade organizovano i čak su i plaćeni za to.
Let the games begin.
gospodine Zlatar vasi tekstovi obiluju enteligencijom i svakolikom pamecu! dosta toga moze se nauciti mislim cak i vise nego u skoli citajuci vasu prozu…prosto ste jedinstveni u pisanju nekih belosvetskih mudrolija…pozz
Podseca na moje komentare ali sa mnogo pravopisnih gresaka.
Nema proze u istini niti ironicnosti u mojim komentarima.
Dobar pokusaj, draga II