OZNA SVE DOZNA
Tajno bratstvo oznaša – moćno i nedodirljivo. OZNA nije nestala, postala je moćna kvazi državna struktura i interesna grupacija
Mnogi smatraju da komunistička tajna policija OZNA nije nestala, već se preobratila u interesna bratstva u krvi. Naslednici „oznaša“ su i dalje bitni ljudi u svim državama bivše Jugoslavije.
OZNA sve dozna i markira sumnjive do eliminacije
IZRAZ „Ozna sve dozna“ i danas je uzrečica iako je prva jugoslovenska komunistička tajna služba, formalno, odavno otišla u istoriju. Istoričari koji se bave Oznom smatraju da je reč o fenomenu podsvesnog sećanja na samrtni strah koji su oko sebe širili ljudi čija je reč vodila pred streljački stroj ili u tamnicu. Oni naglašavaju da je tajno bratstvo oznaša i njihovih naslednika još uvek moćno i nedodirljivo.
Odeljenje za zaštitu naroda – OZNA (slovenački Oddelek za zaščito naroda; mk. Одделение за заштита на народот) je bila bezbedonosna (kontraobaveštajna) služba Druge Jugoslavije koja je delovala na početku njenog postojanja – u periodu DFJ i neposredno nakon formalnog osnivanja FNRJ. Ustanovljena je za vremen drugog svetskog rata 13. maja 1944, a posle rata je marta 1946. godine reorganizovana u civilnu Upravu državne bezbednosti (UDBA) i vojnu Kontraobaveštajnu službu (KOS) Jugoslovenske narodne armije.
– Odeljenje za zaštitu naroda – Ozna, prva je tajna komunistička policija čija ambicija nikad nije bila da služi društvu već da njime gospodari. Iz nje su nastale sve ostale tajne strukture na teritoriji Jugoslavije. Ozna je formirana samo s jednom zadatkom, da kontroliše vlast u državi i zato se uvek fiksirala iznad sistema. Nikada nije nestala, samo se više puta transformisala, savršeno se prilagođavajući političkim okolnostima. Oznino bratstvo nije ideološko, već interesno. Svejedno im je da li vlada ideologija komunizma, nacionalizma ili evropskih integracija – kaže istoričar dr Kosta Nikolić, iz Instituta za savremenu istoriju Srbije.
Njegova knjiga „Ozna – mač revolucije“, u izdanju „Službenog glasnika“, izazvala je ogromnu pažnju jer je prvo naučno delo koje pokušava da rekonstruiše sliku delovanja Ozne, koja je formalno postojala od 1944. do 1946, a onda se transformisala u službe državne i vojne bezbednosti. Kao najveći problem u istraživanju Ozne istoričar navodi pronalaženje dokaza i svedočanstava.
– Jedan od preživelih pripadnike službe, cinično mi se nasmejao u lice i rekao: „Znam šta hoćete da pronađete, ali nećete uspeti. Kad god je bila turbulentna situacija, prvo se palila dokumentacija o saradnicima i tajnim operacijama. A turbulencija je bilo mnogo“. Našli smo retke naredbe Ozne sa napomenom da moraju da se unište odmah po čitanju. Dokumentacija je uništavana ili kradena, jer je bila moćno oružje za borbu u samom vrhu vlasti – kaže dr Nikolić.
Naročito je uništavana građa Ozne u Srbiji, gde je 1944. i 1945. obavila najviše „divljih“ likvidacija. Državna komisija za istraživanje tajnih grobnica uspela je da nađe imena 52.000 žrtava, ali sumnja se da je Ozna pobila bar 70.000 ljudi. Iako je dokumentacija o tome uništavana 1966, posle pada Rankovića, istoričari su, ipak, uspeli da otkriju užasna svedočanstva.
– Čim je Ozna došla u Beograd, počela su „divlja čišćenja“, streljanja po kratkom postupku. Naknadno bi formirali preki vojni sud u nekoj elitnoj partizanskoj formaciji, na primer, Prvom proleterskom korpusu. Zato u dokumentima piše da su ljudi pobijeni određenog datuma, a osuđeni 10-12 dana kasnije. Praksa je bila prvo pobij – onda legalizuj. Posebna priča su dokumenti gde uz imena streljanih stoji broj kvadrata njegovih „useljivih“ stanova – kaže Nikolić.
Na savetovanju u Stolicama, održanom 26. septembra 1941. godine, stvorene su prve obaveštajne i kontraobaveštajne službe, i utvrđen je sistem organizacije i veza ovih organa.
Septembra 1943. godine, pri Vrhovnom štabu NOVJ, formiran je Odsek za zaštitu naroda, a 13. maja 1944. naredbom Vrhovnog komandanta NOVJ Josipa Broza Tita formirano je Odeljenje za zaštitu naroda – OZNA, kao jedinstveni organ celokupne obaveštajne i kontraobaveštajne organizacije. Za načelinka OZNE tada je postavljen Aleksandar Ranković.
Kao izvršni organ OZNE formiran je, 15. avgusta 1944. godine, Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ).
Nakon donošenja Ustava Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 31. januara 1946. godine, reorganizovane se sigurnosno-obaveštajne službe. Marta 1946. od Prvog i Drugog odseka OZNE formirana je pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Uprava državne bezbednosti (UDBA), dok je od Trećeg odseka OZNE pri Ministarstvu narodne odbrane formirana Kontraobaveštajna služba (KOS) Jugoslovenske armije.
Pod vođstvom Aleksandra Rankovića OZNA je snažno pojačala svoje delovanje u zemlji i inostranstvu. OZNA se drži odgovornom za niz masovnih likvidacija tokom i nakon 2. svetskog rata.
Šefovi Ozne su kao „mač revolucije“ u prvoj seči potamanili protivnike nove vlasti, pa makar bili i samo potencijalni. Zatim su naredili skidanje glava „kolebljivaca“ u svojim redovima.
Po rečima Nikolića, agentura Ozne je formirana 1944, po principima sovjetskih tajnih službi za eliminisanje svih neprijatelja komunističke revolucije. Međutim, ubrzo je prerasla u tajnu organizaciju koju je intersovala samo moć.
– Ozna je bratstvo u krvi i zločinu. U njega se ulazilo akcijama visokog stila, da se pokaže sposobnost i lojalnost. A kad se u to uplete krv, onda je lojalnost zagarantovana. Za tako nešto bio je neophodan patološki sklop ličnosti, kojima je taj odvratni posao predstavljao zadovoljstvo. Eksplozija njihove patologije obuzdavana je privilegijama, šefovi Ozne postajali su kao ministri policija, a svi istaknuti oznaši i udbaši završavali su u diplomatiji. Tako je proširena delatnost tajnog bratstva u krvi koje se i danas drži i štiti, pomaže materijalno i politički, svim mogućim vezama – tvrdi dr Nikolić.
On nagalašava da u oznaško-udbaškom klubu nema nacionalnih i verskih podela, iako su se u građanskom ratu oni formalno stavili u službu svojih novih država i nacija.
– Na ličnom planu to ništa nije promenilo, potomci oznaša su veoma bitni ljudi na prostoru cele bivše Jugoslavije, i ta hobotnica skladno funkcioniše. Nedavno je jedan bivši visoki srpski bezbednjak posvetio svoju knjigu hrvatskom kolegi Josipu Perkoviću. Šta mislite, zašto je Hrvatskoj, koja se navodno odrekla komunizma, bilo tako teško da izruči bivšeg jugoslovenskog udbaša. Nije on moćan kao pojedinac, već kao član bratstva. Znate li ko su bili glavni protagonisti prvog kruga privatizacije. Ko su ti naši biznismeni, odakle im novac, kako su samo oni bili uspešni u vreme opšte bede i raspada. Svi oni dolaze iz bratstva Ozne, direktno iz tajnih službi ili su ih one stvorile i držale pod kontrolom – zaključuje dr Nikolić.
OZNA sa sastojala iz četiri odseka:
- Prvi odsek je bio zadužen za rad u inostranstvu i na okupiranoj teritoriji. Načelnik prvog odeljenja je bio Maksimilijan Baće.
- Drugi odsek je bio zadužen za rad na oslobođenoj teritoriji. Načelnik drugog odeljenja je bio Pavle Pekić.
- Treći odsek je imao poluobaveštajne zadatke u NOVJ. Komandant trećeg odseka je bio Jefto Šašić.
- Četvrti odsek sa bavio statističko-tehničkim poslovima. Komandant četvrtog odseka je bio Mijat Vuletić.
SVI TITOVI ŠPIJUNI
SOVJETSKI obaveštajci koji su se 1944. spustili padobranima u blizinu Bosanskog Petrovca, prema zvaničnim podacima, bili su prvi instruktori Ozne, čiji su oficiri kasnije išli na školovanje u SSSR.
– Ipak, oznaši nisu naučili zanat tada. Komunističko vođstvo partizana je od 1941. imali bezbednosnu službu, sa zadatkom da fokusira „narodne neprijatelje“ i „petu kolonu“, što je bio naziv za sve protivnike komunizma. Komunisti su krenuli u ustanak zbog revolucije i njihov prioritet je bilo osvajanje vlasti, a tajna služba je po Titovim rečima bila najmoćnije oružje. Prve posebne čete za borbu protiv „pete kolone“ formirane su 1943. u Hrvatskoj i Bosni – objašnjava dr Kosta Nikolić.
Izvor: Novosti.rs