PAPA JOVANA: VEKOVIMA ČUVANA TAJNA VATIKANA
Da li je u IX veku na čelu Vatikana bila žena kao ženski papa Jovana i kakve podatke imamo o tome
Mnoge legende i teorije zavere vezane su za velo tajne pod čijim okriljem deluje papska monarhija. Inspirisale su bezbroj dela iz svih oblasti umetnosti, no, ni jedno nije zagolicalo ljudsku znatiželju kao kontroverzna priča po imenu papa Jovana.
Naime, iznete su osnovane sumnje koje ukazuju na eventualnu mogućnost da je sredinom IX veka na Svetoj Stolici sedela, verovali ili ne, žena pod maskom muškarca! U pitanju je izvesni Johanes Anglikus, kako se pod pseudonimom grubljeg pola navodno papisa predstavljala vernicima i sveštenstvu. Dotični (ili dotična) je uživao veliko poštovanje zbog visokog obrazovanja iz oblasti klasičnih nauka i teologije. Do još većeg apsurda nas dovodi da u to vreme izučavanje bogoslovije nije bilo dozvoljeno ženama. Upravo veliko poznavanje iste joj je otvorilo vrata Vatikana na čiji je presto sela po imenu papa Jovan (Ivan) VII. Po pojavi teorije zavere, u narodu je prozvana ženskom varijantom istog imena.
Papa Jovana
Međutim, prema predanju, maska je spala kada je jednom prilikom papa Jovana povela litiju od Vatikana do Laterana, takozvanim svetim putem (ital. via sacra) između Koloseuma i crkve Svetog Klementija. Nedugo zatim se usled divljanja rulje konj propeo izazvavši time porođajne kontrakcije koje su dovele do porođaja usred javnosti. Dala je život muškom detetu. Odmazda uznemirene i zgranute mase ju je koštala života. Vučena je ulicama Rima vezana za konja nakon čega je, nedugo zatim, kamenovana na smrt. Najviše kredibiliteta se pripisuje predpostavci da je sahranjena na mestu porođaja koje danas posećuju pristalice eventualne istinitosti ove priče, zapisane u XII veku.
Šira evropska javnost bila je ubeđena u istinitost gorepomenutog do XVI veka, no, čak i pre donošenja Dogme o nepogrešivosti pape su pojedinci koji su propagirali ovakvu ,,klevetu i huljenje“, kako navode učenjaci, su bili najstrože kažnjavani i antemisani. Papa Jovana se prvi put pominje u Chronica Universalis Mettensis Žan Pjera od Majlija, dominikanskog hroničara. Ipak, tek je treće izdanje ovog dela, Chronicon Pontificum et Imperatorum Martina Opavskog, objavljenog u XIII veku, zaintrigiralo javnost.
,,Rođena je u Majncu, u Nemačkoj, 837. godine. Roditelji joj behu Englezima, otac sveštenik poslat u Nemačku da širi veru (u Britaniji je do X veka sveštenicima ženidba bila odobrena). Rano ostaje bez majke, te sa ocem putovala i pomagala mu u poslu. Nakon što se upokojio, otišla je u samostan gde se bavila proučavanjem crkvenih knjiga. Tamo je došao jedan mladi monah da joj pomogne u prepisivanju nekih spisa. Zaljubili su se i, ne bi li mogli da žive zajedno, ušla je u mušku mantiju, te su od tada zajedno putovali pod odorama dvojice dva duhovnika. Stigoše do Atine. Tamo je papa Jovana naučila grčki i uronila u studije teologije. Sa mladićem je ubrzo skončala. Stoga se ukrcala na brod za Rim. Kako je bila učena i lukava (i dalje u muškoj odori), izabrana je za papu.“ Nešto manje aktualne teorije kazuju da je zatrudnela sa svojim pisarem, dok druge osporavaju smrt deteta kom je podarila život i za koje postoje tvrde da je postalo biskup u Ostiji i naložilo da se beživotno telo njegove majke prenese u katedralu čiji je bio poglavar. Po ovoj alternativnoj tvrdnji, Jovana je izgubila život u zatočeništvu nakon što ju je katoličko sveštenstvo utamničilo.
Iako stručnjaci i poznavaoci papske i vatikanske istorije oštro demantuju ovakva uverenja ,,definišući ih kao jeretičke objave propagirane sa ciljem rušenja katolicizma“. Međutim, zaintresovanima su na raspolaganju neosporivi dokazi koji produbljuju mističnost slučaja dajući mu nove proporcije. Postavlja se pitanje zašto prilikom uvođenja pape u čin najpre podvrgava proveri ,,stella stercoraria“ (stolica za nuždu) prilikom kog jedan od đakona utvrđuje pol pape uvidom u genitalije dok budući vrhovni pontifeks sedi na probušenoj stolici. Nakon izjave ,,Mas nobis nominus est“ (nominovani je muškarac), beli dim može da označi ustoličenje novog naslednika Svetog apostola Petra. Takođe, intrigantna je činjenica da se njen kip nalazi u mnogim crkvama, dok je papa Jovana središnja ličnost mnogih dela literature kroz vekove. Uporni i željni istine, mnogi neumorno pitaju zašto se nikad ne predvodi litija putem za koji se veruje da je na njemu papisa izdahnula, kao i zašto se ulična ikona Bogorodice sa Hristom nalazi nedaleko od istog. Takođe, zašto hodočasnici koji putuju u Vatikan izbegavaju kretanje ovom putanjom?
U interesu papske monarhije nije da se proširi vest o ženskom papi, s obzirom da bi to uzdrmalo verodostojnost načela koje Dogma o nepogrešivosti pape nalaže i ističe po svaku cenu. Mnogi znanstvenici ulažu velike količine truda da bi rasvetlili ovaj slučaj. Vreme je da istina izađe na videlo!
Autor: Miodrag Milutinović