PRAŠINA U ZNAKU DIMA
Dima nema gde vatre nema i ima dima gde gori.
Kuda povesti uspavanog čoveka? Da prespava svet, ne bi se osećao baš najbolje. Da sazna sve o svetu, opet se ne bi osetio lepo. Da sanja svet, ne bi osetio ništa, jer to i nije njegov svet.
A čiji je to svet? San, čiji je to san? Čije su te moćne priče, koje se pričaju usanjivanjem? Sanjaju li svi snove ili snovi žive svačije živote? Sanjaju li ljudi javu drugih ljudi i spavaju li ljudi budnost uspavanih ljudi? Odgovori i da postoje, ne bi ih pronašli san, java, vatra i dim.
Između pesnika i pesme treba da postoji malo prašine na ekranu. Zadržati prašinu znači odupreti se Oluji. Na desktopu se rađa produžena fotografija železničke pruge, koja urezana u kičmu kontinuiteta menja agregatno stanje, kao Kišna Pahulja na letnjem asfaltu.
.
Milan Gromović
Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma