SVETI SERAFIM SAROVSKI O MOLITVI
Šta je molitva i kako se moliti u toku dana u eseju O Molitvi besedi Sveti Serafim Sarovski veliki ruski svetitelj
Molitva je – put ka Gospodu. Prizovimo Ime Božije i spašćemo se! Ako nam ime Božije bude na usnama, spašćemo se.
Molitva nam više od svega pribavlja blagodat Duha Svetoga, zato što nam je svagda pri ruci, kao oruđe za njeno sticanje. Dveri molitve otvorene su svima – i bogatom i siromahu, i uglednom i neuglednom, i moćnom i slabom, i zdravom i bolesnom, i pravedniku i grešniku.
Crkva u Petrogradu
Onaj ko je istinski rešio da služi Gospodu Bogu, treba da se vežba u sećanju na Boga i neprestanoj molitvi Isusu Hristu, govoreći umom: „Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me grešnog!„
U popodnevnim časovima, može se ova molitva govoriti ovako: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, molitvama Bogorodice, pomiluj me grešnog!“ Ili se može pribegavati baš k Presvetoj Bogorodici, moleći se: „Presveta Bogorodice, spasi nas!“ (ili govoreći anđelski pozdrav: „Bogorodice Djevo…“).
Čovek koji se u tome vežba i kloni rasejanosti i čuva mir savesti, može da se približi Bogu i sa Njim sajedini. Jer, po rečima Isaaka Sirina (Slovo 69), mi se Bogu ne možemo približiti, osim uz pomoć neprestane molitve.
Možeš, dakle, sasvim dobro da se pri radu moliš, u hodu isto tako, pa čak i u postelji. Glavno je da neprestano u srcu prizivaš Gospoda svoga i da ne zaboravljaš da se pred Njim i Njegovom Presvetom Majkom klanjaš do zemlje.
Prizivanjem Imena Božijeg naći ćeš pokoj, dostići čistotu duhovnu i telesnu, u tebe će se useliti Duh Sveti, Istočnik sviju dobara, i On će te rukovoditi u svetinji, u svakom blagočašću (pobožnosti) i čistoti.
Načine molitve veoma je dobro razvrstao Sveti Simeon Novi Bogoslov (Dobrotoljublje I, str. 62 – Slovo o trima načinima molitve). Njeno dostojanstvo, pak, vrlo je dobro izobrazio Sveti Jovan Zlatousti. Veliko je oružje molitva, veli on, blago nepropadivo, bogatstvo nikada neiscrpivo, luka bezbedna, molitva je uzrok tišine, koren i istočnik i mati neprebrojnih dobara.
Da bi se stekao dar molitve, potrebno je mnogo (s)trpljenja. Ko odbija da stekne (s)trpljenje, uzalud je postao monah. Kao što vojnik ne ide u rat bez oružja, tako ni monah ne može da počne svoj manastirski život ako se ne naoruža (s)trpljenjem… Bez molitve monah umire kao riba bez vode. Od monaha koji ne zna da vrši Isusovu molitvu – ništa. Bog sluša um naš, pa otud oni koji spoljašnju molitvu sa unutarnjom ne povežu, i nisu monasi nego – nagorele glavnje.
Ako se na molitvi desi da se umom zanesemo i da nam đavo potkrade misli, treba da se smirimo pred Gospodom Bogom i da molimo za oproštaj: Gospode, rečju, delom, mišlju i svim svojim osećanjima sagreših Ti!…“
U crkvi na molitvi stoj zatvorenih očiju sa unutarnjom pažnjom, a oči otvaraj samo ako te hvata uninije, ili ako te san pritisne i navodi na dremež – tada oči treba da upravljaš na ikonu i sveću koja pred njom gori.
Gledajući na sveću koja gori, osobito kada stojimo u hramu Božijem, podsećajmo se na početak, tok i kraj svoga života, jer kao što se sveća topi, tako se svakim trenom skraćuje i život naš, približavajući se kraju. Ta misao pomoći će nam u hramu da nam pažnja manje luta i da se molimo usrdnije i da nastojimo da život naš pred Bogom liči na sveću od čista voska, koja ne odiše nečistotom primesa…
Treba vazda nastojati da se misleno ne rasejavamo, jer se kroz rasejavanje misli duša udaljava od sećanja na Boga i ljubavi Njegove, po dejstvu đavola. Kako kaže Sveti Makarije: sva briga našeg protivnika jeste da našu misao odvrati od sećanja na Boga i straha Božijeg i ljubavi (Slovo 2, gl. 15).
Kada um i srce budu sjedinjeni u molitvi i kada se misli duše više ne budu rasejavale, srce će se zagrevati toplinom duhovnom, u kojoj će prosinuti Svetlost Hristova, ispunjavajući mirom i radošću unutarnjeg čoveka.
Za sve treba da zahvaljujemo Bogu i treba da se predajemo volji Njegovoj. Bogu takođe treba da prinosimo sve svoje misli, reči i dela, i da nastojimo da sve to služi samo bogougađanju.
Sveti Serafim Sarovski
Tropar Svetom Serafimu Sarovskom, gl. 4.
Od mladosti si Hrista zavoleo, blaženi, Njemu jedinome plameno si zaželeo da služiš, neprestanom molitvom i trudom u pustinji si se podvizavao i, umiljenim srcem stekavši ljubav Hristovu, ljubljeni si izabranik Majke Božije bio. I zbog toga ti mi i vapijemo:
Spasavaj nas molitvama svojim, Serafime, Prepodobni Oče naš!