Kako se leče nervne bolesti, stres i nesanica prirodnim putem

NERVNE BOLESTI I PSIHIČKI POREMEĆAJI

Kako se leče psihoze, nervni poremećaji kao što su stres i teža oboljenja nervnog sistema i neuromišićne bolesti

 

Oboljenja nervnog sistema

Nervni poremećaji mogu biti izlečeni, ali je za to neophodno potpuno se posvetiti celokupnom programu prirodnog načina lečenja. U ovom poglavlju ćete čuti za ljude sa raznim nervnim oboljenjima koji su se izlečili. Lekari konvencionalne medicine će naravno reći da se radi o spontanom povlačenju bolesti, ali što se nas tiče, mi znamo da je došlo do izlečenja. Ne postoji magičan napitak ili „lek u kapsuli” koji će izlečiti ljude od ovih bolesti. Čak ne mogu ni da razumem kako ljudi mogu verovati da će ih neki lekovi iz apoteke izlečiti.

Nervni poremećaji predstavljaju potpun slom odbrambenog sistema organizma.

Zato verovati da se oni mogu izlečiti lekovima isto je kao kad biste verovali da se pokvaren automobil može popraviti sipanjem još benzina u njega. Ako bolujete od ovih bolesti, potrebna je radikalna promena. Potreban je celokupan program lečenja teže izlečivih bolesti. Nemojte koristiti samo neke od ovde navedenih lekovitih biljaka. Odmah krenite sa celim programom.

Drugim rečima, primenjujte sve – od metode sa hladnim čaršavom, hladnim i vrućim tuševima, sve do posta na sokovima.

Najpre ćemo dr Šulc i ja voditi poduži dijalog o različitim faktorima koji su presudni za lečenje ovih bolesti. A onda ćemo detaljno govoriti o nekoliko konkretnih slučajeva, kako biste videli primenu glavnih principa lečenja.

„U pozadini nervnih slomova često se nalaze poremećaji imunog sistema.”

– Daću vam malo nagoveštaja na početku o srži problema. Kod svih ovih bolesti ne zna se uzrok. Pogledajte u bilo koju medicinsku literaturu i videćete da piše: „Uzrok nepoznat”. I u udžbenicima piše: „Neuromišićna bolest. Uzrok nepoznat.”

 Ipak, svi oni spominju i „postojanje poremećaja imunog sistema”, tj. kao uzrok u obzir uzimaju multiplu sklerozu, mijasteniju i neuromišićna oboljenja, što sve i jesu poremećaji imunog sistema. To je važno zapaziti. Tako i mi tretiramo te bolesti, i onda ih lečimo na prirodan način. Prosečan lekar nema pojma o ovome. Mada sama medicina već počinje da shvata. Ona nam govori: „Da, uzrok multiple skleroze može imati veze sa poremećajima imunog sistema”.

To dalje znači da su počeli sa otkrivanjem povećanja broja belih krvnih zrnaca, što ukazuje na napad stranog tela. Takođe govore i o prisustvu infekcije izazvane sporim i skrivenim virusom.

Tako da se danas na neuromišićna oboljenja sve više gleda kao na uništitelje imunog sistema, verovatno virusnog, bakterijskog ili pak parazitskog porekla. Znamo jedino da imuni sistem ne funkcioniše i da je pod napadom. To se smatra pravim uzrokom svih tih neuromišićnih oboljenja.

Isto tako, i sam imuni sistem može napasti vaše telo. To se zove autoimuno oboljenje, kao što su to multipla skleroza i mijastenija. Što se tiče mišićne distrofije, mislim da je jedini razlog što o njenom uzroku ne pričaju taj što se prilično novca troši na istraživanja Fondacije za mišićnu distrofiju. Tako i ovde imamo opet istu stvar: „Uzrok nepoznat, nema terapije”. Dakle, još uvek se ne govori o povezanosti imunog sistema i mišićne distrofije, mada ima retkih ljudi koji govore o tome.

Sada je očigledno, da svako ko pati od neke neuromišićne bolesti, poput multiple skleroze, mišićne distrofije, mijastenije i drugog, treba da primenju je program lečenja za teže izlečive bolesti. Odatle treba svako da krene.

Dve glavne biljne formule, i greške koje ljudi prave

– Pored programa lečenja teže izlečivih bolesti, postoje i dve glavne biljne formule. Jedna je stimulator za nerve, koja se sastoji iz semena ovsa, semena celera, kapice, i druga, koju ja zovem formulom za regeneraciju nerava (opisana u poglavlju o šlogu i povredama glave).

Dakle, ojačava nerve?

– Da, ojačava ih, stimuliše. Ona probuđuje nervni sistem i puni ga energijom. To je jedna odlična biljna formula.

Druga formula jeste stimulator imunog sistema, koju smo uvek koristili kao deo programa lečenja teže izlečivih bolesti. Potrebne su velike količine toga, naročito ehinacee ili neke kombinacije sa ehinaceom, pošto sigurno ima nekog stranog tela u organizmu dok je bolest prisutna.

Većina ljudi tu napravi grešku, jer počne da koristi ono što bismo mogli nazvati biljke protiv grčeva i za umirenje nerava.

Time se ne leče ove bolesti?

– Ne leče se, i ne samo to, već se stanje zbog toga može pogoršati. Takvi ljudi ne treba da se usporavaju ili umiruju, već je potrebno da im se razbudi nervni sistem i da se pokrenu.

Znači da nam ne treba odoljen, recimo… Šta treba da se uzima?

– Odoljen, pasiflora, hmelj, sve te biljke za umirenje nerava nam sada ne trebaju. Potrebne su nam biljke za regeneraciju i stimulisanje nerava, poput ovsa, kapice, kantariona, semena celera i ploda kole. To su sve stimulatori nerava.

Kolike su najveće doze za ljude koji pate od takvih poremećaja?

– Prosečna doza tinkture za normalnu osobu jeste 35-70 kapi tri puta dnevno, kao deo programa lečenja. Doza se može i utrostručiti, pa da iznosi 35-70 kapi 9-10 puta dnevno.

U suštini, svakog sata, ili svakog drugog sata tokom dana, uzima se po jedna doza tinkture, 35-70 kapi. Skoro stalno se uzima.

„Drugi herbalisti ne koriste ni približno ovako velike doze neophodne za izlečenje ovih bolesti.”

Kada bi čuli drugi herbalisti o kolikim dozama pričate, da li bi pomislili da ste ludi?

– O, naravno. Čak i da im dokažete da ste u pravu, oni će onda priznati da ne postoji toksičnost kod tih biljaka, i stoga ih možete uzimati koliko hoćete, ali opet će svojim pacijentima davati minimalne doze.

Mislim da je jedan od razloga u običnoj uštedi. Drugim rečima, oni smatraju da ako jedna boca nekih biljaka košta 15 dolara, da je onda mnogo da se ista potroši za samo dan-dva. Zato oni daju doze koje mogu trajati i do dve sedmice.

Ali to je njihov problem. Pacijente to ne treba da zanima.

– Da, tako je. Jer znate, svako ko pati od teže izlečivih bolesti trebalo bi da uzima po celu onu bocu svaki drugi dan.

Da bih osetio bar neko poboljšanje od vaše biljne formule za jetru, potrebno mi je da uzmem najmanje polovinu boce tokom dana, i znam da je to i više nego dovoljno.

– Baš tako, to zovemo terapeutskom dozom ili „dozom za teže izlečive bolesti”. Za prosečnu osobu koja pre nije imala mnogo problema sa žučnom kesom i hoće da pročisti svoju jetru, sasvim je u redu da do osetnog poboljšanja dođe malo kasnije. Dok ste vi sličniji meni. Vi želite odmah da osetite to poboljšanje, i takođe borite se sa dugotrajnim hroničnim problemom, tako da su vam potrebne velike terapeutske doze.

Pogledajte. Recimo, treba da se uzima boca sa biljkama od 15 dolara svakog drugog dana, odnosno, po 7 dolara svaki dan. To je u stvari suma novca koju biste potrošili samo na antibiotike. I to nije mnogo novca. Starinski lekari su po cele te boce davali svim svojim pacijentima. Još o odnosu nervnih stimulatora i sedativa.

Znači, oni ne samo da koriste pogrešnu vrstu lekovitog bilja, već i kada koriste one koje treba, ne daju ih u dovoljnim količinama.

– Da, većina ljudi ako kupuje biljnu formulu za nerve, onda obično uzmu sedativnu vrstu. A trebalo bi da koriste formule za stimulaciju i regeneraciju nerava. Čak i većina biljnih formula na koje naiđem očito nisu pravili herbalisti, pošto je u njih stavljano sve moguće bilje za koje oni misle da utiče na nerve. Pravi pravcati skup svega i svačega na jednom mestu.

Zatim, treća stvar koju treba uzeti u obzir jesu B vitamini.

Pogledajte. Zna se da kod mijastenije imuni sistem napada receptore acetil holina. A on je B vitamin. Predstavlja neurotransmiter i zapravo je kompleks B vitamina.

Upravo su B vitamini ti koji definitivno smanjuju stres, daju više energije i čine da nervi bolje funkcionišu.

Oboljenja usled nedostatka B vitamina, poput beri-beri i sličnog, otkrivene su jer spadaju u vrstu oboljenja nerava. To su bolesti nervnog sistema u mozgu, koje nastaju kada vam nedostaje B vitamin.

Glavna star koju osoba sa nekom neuromišićnom bolešću mora da zapamti jeste da ne sme da joj ikad nedostaju B vitamini. Zapravo, trebalo bi da njihovo telo sadrži 2-3 puta veće količine istih, kako bi ono moglo da ih koristi po potrebi.

Samo, ne mislite na tablete sa vitaminima?

– Ne, nikako. Potrebno je uzimati hranu. Dr Jensen je u tu svrhu koristio sirup od mekinja pirinča, kao što su i svi starinski lekari koristili melase (šećerne sirupe) sa visokom koncentracijom B vitamina. I oni su dobri, ali previše šećerasti. Slatki su, a šećer nije dobar za nervni sistem.

Zapravo, može biti štetan. Zato ja godinama koristim jestivi kvasac. U vezi s tim sam video neke neverovatne promene na bolje kod ljudi sa multiplom sklerozom i mišićnom distrofijom.

On poboljšava njihov govor i čini da trzanja nestanu. Ne može se potceni ti ni hranljivi sadržaj istog. Video sam veliki broj ovih ljudi koji su uvek pod stresom, ali kada unesu B vitamine, onda stres skoro momentalno nestane.

„Imao sam pacijente sa raznim bolestima, koji su bolovali od 10-12 godina, a kada su uzeli 3-4 doze moje mešane ‘superhrane’, čiji sam vam recept dao, dolazilo je do 80% poboljšanja zdravlja za samo nekoliko dana.”

– Jestivi kvasac je jednoćelijska biljka, što znači da u vaš krvotok ulazi već svarena. Dok je najveći izvor vitamina B12 u prodaji – alga spirulina. Nema boljeg izvora od tog vitamina, s tim da je jestivi kvasac na drugom mestu. Ja koristim i jedno i drugo.

Oni ulaze u krvotok maltene pre nego što dospu do stomaka, jer to su jednoćelijske biljke koje ne treba da se vare. Ključna stvar je u tome što oni direktno ulaze u krvotok.

Većina ljudi s bolestima nervnog sistema nema dobro varenje. Bolest utiče na moždane i kičmene (grudne) živce, koji dalje utiču na varenje. Tako da ako ti ljudi uzmu tabletu sa B vitaminom, ima odmah da je izbace napolje putem debelog creva.

Stari herbalisti su koristili pirinčani sirup i šećerni sirup (molasu), i to je sve?

– Da, to su oni koristili. I reći ću vam, to jeste dobro zaista, ali je potrebno uzeti velike količine toga.

Sećam se da je onaj stari lekar, dr Henri Biler (Henry Bieler), koristio pečeni kvasac.

– Da, i to deluje. Ali znate, jedini je problem u tome što ste tokom tih 1960-tih godina, kada biste ušli u prodavnicu zdrave hrane, mogli da kupite samo pivski kvasac. To je kvasac od kojeg ljudi prave pivo. Jeste da sadrži dosta B vitamina, ali može izazvati i dijareju.

Teoretski, ako imate kandidijazu, on vam može pogoršati stanje. S druge strane, zanimljivo je da u Evropi smatraju da leči od kandidijaze. Dok u ovoj zemlji (Americi) smatraju je „hranom smrti”. Ja sam skloniji da verujem Evropljanima. Ako recimo odete u Nemačku, tamo će vam reći da je kvasac veoma zdrav u izgradnji imunog sistema. Verujem da su u pravu.

Hoćete da kažete da su stari lekari koristili kvasac čak i pre nego što se saznalo za B vitamine?

– O da, oni su koristili ili pivski ili pečeni kvasac. Jedini je problem u tome što je živ, pa može da vas nadima. Hoću reći, ako uzmete velike količine kvasca, moraćete posle toga da otpustite kaiš. Ali, danas se pravi i poseban kvasac, samo za konzumiranje, koji ne fermentiše.

 

Dr Ričard Šulc – Lečenje neizlečivih bolesti