POKAJANJE I ISPOVEST
Otac Joilo govori dušekorisne duhovne pouke zašto su bitni pokajanje i ispovest
Kratak video klip i izlaganje oca Joila o tome zašto je suštinska stvar pokajati se i ispovediti, jer su pokajanje i ispovest suština pravoslavlja i spasenja duše. Takodje otac Joilo govori šta se dešava na liturgiji i zašto ne treba da radimo nedeljom i crvenim slovom, posebno kada na taj dan padaju naši veliki svetitelji. U nastavku je esej Svetog Ignjatija Brjančaninova o pokajanju.
ŠTA JE POKAJANjE
• Zašto da mrete, dome Izrailjev? (Jez. 18,31) Zašto, hrišćani, večnom smrću umirete zbog vaših grehova? Zašto se ad puni vama, kao da u Crkvi Hristovoj nije ustanovljeno svemoćno pokajanje? Taj beskonačno blagi dar dat je domu Izrailjevom ‐ hrišćanima; i u bilo kom trenutku života, kakvi god bili gresi ‐ on deluje sa jednakom snagom: očišćuje svaki greh, spasava svakoga ko pribegava Bogu, makar to bilo u poslednjim trenucima pred smrt.
Zašto da mrete, dome Izrailjev? Hrišćani nepovratno ginu večnom smrću usled toga što se sve vreme zemaljskog života bave samo narušavanjem zaveta datih na krštenju, samo služenjem grehu; oni ginu zato što ne udostojavaju ni najmanje pažnje Reč Božiju, koja im objavljuje o pokajanju. Čak ni u poslednjim trenucima pred smrt oni ne umeju da iskoriste svemoćnu silu pokajanja! He umeju da je iskoriste zato što ne znaju ništa o hrišćanstvu, ili imaju nedovoljnu i pogrešnu predstavu, koja pre treba da bude nazvana potpunim neznanjem, nego nekakvim znanjem.
• Svi sveti Pravoslavne Crkve tokom čitavog svog života neodstupno su se držali pokajanja, čak i onda kada je blagodat Božija očigledno dejstvovala na njih. Danas kada se bave religijom, više traže ili hladna formalna znanja, ili lažne naslade. I jedno i drugo pripada ovome svetu, a ne Hristu.
• Pogruzimo se do kraja i nekoristoljubivo u trud pokajanja, predavši i uručivši sebe u potpunosti volji i blagosti Božijoj. ʺNema nepravde kod Boga ‐ uči prepodobni Makarije Veliki ‐ Bog neće ostaviti neispunjenim ono što je rekao, kad mi ispunimo ono što smo obavezniʺ.
• ʺPokajanje, kaže prepodobni Marko, kako ja smatram, nije ograničeno ni vremenom, niti bilo kakvim delima: ono se savršava ispunjavanjem zapovesti Hristovih, srazmerno tome ispunjavanjuʺ
• Da bi neko tačno i pouzdano prebivao na putu pokajanja, neizrecivo blagi Gospod umnožava utehu, umnožavajući umilenje i osećaj čovekove ništavnosti. Svoje izabrane i najvernije sluge od sada zapečaćuje Duhom Svetim dajući im povremeno da okuse budući vek. Oni tako postaju pričasnici neopisive duhovne utehe. Onaj ko sam sebi stvara nasladu očigledno je u demonskoj obmani!
• Čuj šta je rekao Gospod. Daj vrednost i težinu rečima Gospodnjim!.. Sve je za nas bezvredno i bez težine!.. Vrednost i težinu imaju samo naše želje… Još je Carstvo Nebesko kao blago skriveno u polju, koje našavši, čovek sakri i od radosti svoje otide i sve što ima prodade i kupi polje ono (Mt. 13,44).
Kakvo je to blago? Duh Sveti, Koji u dušu uvodi Oca i Sina. Kakvo je to polje, u kome je skriveno blago? Pokajanje. Kako se to polje nalazi? Živom verom. Šta znači radost? Plamena revnost prema delu Božijem, koja se rađa od žive vere. Šta označava sakriti? Ćutanje i bezmolvije. Šta znači: sve što ima prodade i kupi polje! Nesticanje. Sve treba prodati, svaku strast, svaku sklonost srca, da bi se kupilo pokajanje. Drugačije se ono ne prodaje. Kakvu god da je sitnicu zadržalo srce ‐ ono ne može da nasledi pokajanje: ta sitnica ga rasejava. Sakriti se treba pokajanjem. Sakriti ne samo od ljudi, nego, ako je moguće, i od sebe. Ko ovo ispuni, njegovo je polje ‐ pokajanje; a ko je stekao to polje, njegovo je blago Svesveta Trojica. O! Kada bi Ona pogledala na nas, koji stradamo na talasima nevidljivog mora, i darovala nam, meni i tebi, da samoodricanjem nasledimo zemlju pokajanja, kada bi postala naše blago, naše neizmerno i neizbrojivo bogatstvo.
• Zbog promena do kojih dolazi ne treba se uznemiravati kao zbog nečeg neobičnog; ne treba se upuštati u detaljno razmatranje grehova, nego život treba provoditi u stalnom pokajanju, smatrajući sebe za grešnog u svakom pogledu i verujući da će milosrdni Gospod svakoga ko samo prizna svoju grešnost primiti u naručje svoga milosrđa, u nedra spasenja. Ovo se ne odnosi na smrtne grehe, jer pokajanje za njih Bog prima samo onda kada čovek ostavi smrtni greh.
• Samo smireni, samo siromašni duhom, naći će svoj mir, i privremeni i večni. Takav je udeo Bog odredio onima koje je izabrao za duhovno, istinsko služenje Sebi. Tokom zemaljskog života oni treba da prebivaju u pokajanju i da im budu strane propadljive naslade i veselja tim neprestanim pokajanjem razlikuju se izabranici Božiji od sinova sveta. Samo posredstvom pokajanja može se preći iz duševnog u duhovno stanje. Sveti Isak Sirijski kaže: ʺAko smo svi mi grešni i ako se niko od nas nije izdigao iznad svakog iskušenja onda nijedna dobrodetelj ne može biti iznad pokajanja (to jest sve dobrodetelji, pa i najviše, treba da budu rastvorene pokajanjem). Podvig pokajanja nikada ne može da bude okončan: on dolikuje uvek, svim grešnicima i pravednicima koji hoće da dobiju spasenje. He postoji granica koja bi označavala da je pokajanje dovršeno, jer je čak i savršenstvo savršenih zapravo nesavršeno. Stoga pokajanje sve do smrti ne može da bude ograničeno ni vremenom ni količinom podvigaʺ.
…U drugoj besedi ovaj veliki nastavnik veli: ʺPokajanje predstavlja dveri milosrđa za one koji se brižljivo bave njime. Kroz te dveri mi ulazimo u Božansku milost: u tu milost ne možemo ući drugačije, nego samo na te dveriʺ. I najuzvišeniji podvizi kada nisu rastvoreni osećanjem pokajanja, sujetni su, besplodni i štetni za dušu. Pokajanju je strana samoobmana, ono je nepristupno za nju. 6. 459‐460
• Pokajanje je opšte delanje, koje je iznad pojedinačnih delanja; a ako juriš za pojedinačnim delanjima, pokajanje lako može da isklizne iz tvog uma i srca.
• Verujte i sa prostotom se uzdajte u pokajanje, pa će ʺBožije samo po sebi doćiʺ k vama, kako govori sveti Isak Sirijski. Bog je pouzdan: otvara onima koji kucaju, teši one koji plaču, siromašnima duhom daruje Carstvo Nebesko. Ne razmišljajte olako o pokajanju: ono je duša svih podviga ‐ opšte delanje koje treba da prožima sva druta delanja. Istinski napredak postigli su samo oni koji prebivaju u istinskom pokajanju. Ono predstavlja to suštinsko delanje, koje nas priprema za javljanje Carstva Božijeg u nama. Sam Spasitelj je to objavio! Pokajte se rekao je On jer se približilo Carstvo nebesko. Milosrdni Gospod pripremio nam je čudesno, nebesko, večno Carstvo, pokazao nam je dveri kroz koje možemo da uđemo na spasonosni pašnjak Duha i Istine ‐ dveri pokajanja. Ako zanemarimo pokajanje, bez ikakve sumnje ostaćemo napolju. Prirodna dobra dela, dobra dela prema osećanjima, nikako ne mogu da zamene pokajanje. Sveti Simeon Novi Bogoslov, nabrajajući dobročinstva koja je dobio od svog nastavnika, Simeona Pobožnog, kaže: ʺOn me je poučio pokajanju!ʺ I kako ne smatrati za dobročinstva pomenuta sredstva, pomoću kojih se jedino mogu zadobiti večna, neopisiva blaga. U pokajanju je sva tajna spasenja. Kako je to jednostavno, kako je to jasno! A kako mi postupamo? Ostavljamo spasonosno pokajanje na koje nam je ukazao Bog i težimo ka umišljenim vrlinama, jer one zadovoljavaju naša osećanja; zatim se malo pomalo zaražavamo se umišljenošću i, pošto blagodat ne dolazi da nas oseni i ovenča, sami u sebi stvaramo sladosna osećanja sami sebe nagrađujemo i tešimo se sami sobom! Nije li to smešno? Nije li to glupo? Nije li to gordo i drsko?
Sveti Ignjatije Brjančaninov