ŽIVOTOPIS OCA NAŠEGA MEĐU SVETIMA SVETITELjA JOVANA ČUDOTVORCA ŠANGAJSKOG
Knjiga o duhovniku zadnjih vremena koji je živeo u Srbiji i koju toplo preporučujemo: Sveti Jovan Šangajski čudotvorac – Žitije i Akatist
.
Dana 2 jula po savremenom, odnosno 16 juna po crkvenom julijanskom kalendaru se proslavlja Sveti Jovan Šangajski.
“Taj čovek, koji deluje slab, zapravo je čudo od asketske čvrstine i nepokolebljivosti u naše vreme sveopšte duhovne raslabljenosti” – Mitropolit Antonije (Hrapovicki)
“Ako želite da vidite živog svetitelja, idite u Bitolj kod oca Jovana” – Sveti Vladika Nikolaj (Velimirović)
Sveti Jovan Šangajski čudotvorac
„Svetitelj Jovan Šangajski Čudotvorac – Žitije i Akatist“: četvrto izdanje, tvrdi povez, obim 128 str. Knjiga sadrži celovito žitije svetitelja Jovana ilustrovano fotografijama koje se kod nas prvi put objavljuju, njegove studije o pravoslavnim svetiteljima Zapada i o istoriji Ruske Zagranične Crkve, takođe prvi put prevedene na srpski jezik, i Akatist svetitelju koji je napisao njegov učenik i duhovno čedo, jeromonah Serafim Rouz…
ISBN 86-905075-1-5
Dok se ne okonča zemaljski život čovekov, sve do samog ishoda duše iz tela, u njemu traje borba između greha i pravednosti. Ma kakvo uzvišeno duhovno i moralno stanje neko dostigao, za njega uvek postoji mogućnost postepenog ili strmoglavog, dubokog pada u bezdan greha.
Sveti Jovan Šangajski
Umesto pogovora – napomene priređivača:
Anđeo Božiji u ljudskom liku i živi svetitelj – tako je mladog jeromonaha Jovana, budućeg Čudotvorca Šangajskog, opisivao sveti vladika Nikolaj Žički. Reka čudesa koju je Gospod po molitvama Svoga ugodnika obilno izlio još u Šangaju ne presušuje ni danas, čemu i sami neretko možemo da budemo svedoci. Sveti Jovan Bosi, kako su ga zvali u Parizu, kao ognjeni stub i dalje obasjava staze kojima hodimo.
Samo godinu dana nakon što je u San Francisku svetitelj i zvanično proslavljen, pojavila se prva knjiga o njemu na srpskom jeziku u izdanju “Obraza” iz Beograda (1995). U narednih nekoliko godina ova knjiga je doživela još dva proširena izdanja. Imao sam sreću i blagoslov da skromno doprinesem tome delu, prevođenjem pojedinih mesta drugog (1997) i trećeg (1998) izdanja. No, budući da se knjige o svetom Jovanu uglavnom više ne mogu naći, a znajući kakvu su radost i utehu one donosile čitaocima, prošle godine, kada sam posećujući Lesninski manastir u Francuskoj* došao do novih materijala o životu svetitelja Jovana, nastala je ideja o ovoj knjizi. Osim žitija, ona sadrži prvi put na srpskom jeziku tekst sv. Jovana Šangajskog o pravoslavnim svetiteljima Zapada.
Istraživanje žitija svetih Zapada bila je jedna od glavnih preokupacija svetitelja Jovana, pogotovo za vreme njegovog arhipastirskog služenja u Zapadnoj Evropi (195 1 – 1962 ). Na kraju knjige nalaze se Akatist sv. Jovanu, koji je napisao njegovo duhovno čedo jeromonah Serafim Rouz (prepodobni Serafim Platinski), kao i veličanije, tropar i kondak svetitelju. Knjiga je ilustrovana fotografijama od kojih se većina u Srbiji objavljuje prvi put.
Još nekoliko napomena o samom Žitiju. Priređujući ovu knjigu, kao osnovni izvor koristio sam Kratko žitije svetitelja Jovana (A Brief Life of Our Father Among the Saints, Archbishop John, Wonder-worker of Shanghai and San Francisco), izdanje iz 1997. (vidi str. 2). Ovo žitije dato je u celini, a na mestima gde sam smatrao da je suviše oskudno te da bi ga trebalo proširiti , koristio sam Žitije koje su napisali jeromonah Serafim Rouz i iguman German, i to dve verzije: kao posebno izdanje iz 1979. godine ( “ Blažennый Arhiepiskopь Ioannь Maksimovičь”) i kao članak u časopisu “Russkiй Palomnikь” iz 1994. godine (br. 9, str. 9-27). Osim pomenuta dva glavna, koristio sam još nekoliko sporednih izvora. Nedugo po svetiteljevom upokojenju upravo su budući oci Serafim i German dobili zadatak da prikupljaju podatke o njegovom životu, kao i svedočenja ljudi koji su ga poznavali i kojima su bili poznati primeri njegovog čudotvorstva. Taj posao oni su godinama predano obavljali i kao rezultat najpre se pojavio Letopis poštovanja svetitelja Jovana , a potom njegovo Žitije. U ovom izdanju nalaze se neka mesta iz tog Žitija koja su u ranijim srpskim izdanjima bila izostavlje na, kao na primer prvi pasusi iz poglavlja “Unjkavi Mojsije” (vidi: “Russkiй Palomnikь” br 9. [1994], str. 16-17, ili: “Blažennый Arhiepiskopь Ioannь Maksimovičь” [1979] str 21-23. i uporedi sa početkom istog poglavlja u srpskom izdanju iz 1998).
Treba uvek imati na umu i biti svestan da je crkveno pojanje molitva, a da molitve treba pevati pobožno, kako bi se prisutni u crkvi podstakli na moljenje… Takođe, držanje onih koji pevaju treba da bude pobožno i da odgovara uzvišenom zvanju crkvenih pojaca koji svoje glasove sjedinjuju s glasovima anđela.
Sveti Jovan Šangajski
Sveti Jovan Šangajski na liturgiji i uslikano blagodatno svetlo iznad njegove glave
Interesantno je uporediti i same izvornike: u izdanju iz 1979. godine, koje je objavljeno za života autora, oca Serafima Rouza, piše: “U Kini su se svi jerarsi osim (krome) Vladike Jovana sablaznili sergijanstvom i prešli u sovjetsku crkvu…” (“ Blažennый Arhiepiskopь Ioannь …”, str. 22). A u izdanju iz 1994, objavljenom dvanaest godina nakon autorovog upokojenja (“ Russkiй Palomnikь ”, br. 9. str. 16), na istom mestu stoji: “U Kini su svi jerarsi uključujući (vklюčaя) i Vladiku Jovana priznali Moskovsku patrijaršiju…”, mada je iz celog konteksta očigledno da je u pitanju greška. Sličnih primera ima još, naveden je samo jedan karakterističan, iako to nema direktne veze sa našim izdanjem.
Na kraju, nadam se da će i ova knjiga zagrejati srca svih koji hoće da žive pobožno u Hristu, da će biti nadahnjujuća u njihovom svakodnevnom podvigu, te da će nam svetitelj Jovan svima biti uzor u reči, u življenju, u ljubavi, u duhu, u veri, u čistoti . “Pogledaj na ubogost reči naših, koje ti ipak iz ljubavi prinosimo, i pomozi nam, ugodniče Božiji Jovane, da se ubuduće očistimo od svake nečistote tela i duha, delajući Gospodu sa strahom i radujući Mu se sa trepetom”.
Uoči Nedelje Pravoslavlja, 16/29. februara 2004.
—
Prilog pdf file za free download: Molitva i Akatist Svetom Jovanu Šangajskom
* Lesninska ženska monaška obitelj izbegla je iz Rusije nakon revolucije i sve do kraja Drugog Svetskog rata bila je smeštena u fruškogorskim manastirima. Današnji njihov manastir, u koji je sestrinstvo prešlo iz Srbije, osnovao je sveti Jovan Šangajski odmah po svome dolasku u Zapadnoevropsku eparhiju. U manastiru još ima sestara koje su bile njegova duhovna čeda, a kao najveća svetinja čuva se deo njegovih moštiju.
.
Mladen Stanković
Knjiga se može kupiti ili naručiti u Centru za pravslavne predanjske studije, Svetogorska 17, Beograd, radnim danima od 9 do 16 časova
tel: 011 33 43 555
faks: 011 33 43 637
mob: 063 / 82 81 908