TEORIJA USPEŠNE INTELIGENCIJE
Šta je to što će vas uveriti da nešto može da uspe?
Uverenje uspeha se stvara primenom uspešne inteligencije. Teorija uspešne inteligencije bavi se višim nivoima inteligencije, onima koje se odnose na procenu i prilagođavanje stvarnom svetu. Cilj joj je da objasni kako čovek upotrebljava interne misaone mehanizme pri „inteligentnom prilagođavanju“ eksternom svetu pri čemu su ključne tri vrste misaonih procesa – adaptacija, selekcija i oblikovanje eksternog okruženja.
Teorija uspešne inteligencije posmatra inteligenciju u odnosu na kulturu i eksterno okruženje. Cilj te teorije je razumevanje kako interakcija s okolinom utiče na inteligenciju i kako inteligencija utiče na svet u kojem živimo. Teorija uspešne inteligencije je prelazak na viši nivo nego što su pokušaji rešavanja problema iz „internog sveta pojedinca“, prema kojem je usmerena tradicionalna inteligencija.
Jedna od najmanje shvaćenih finesa Darvinove teorije je da opstanak najsposobnijih takođe podleže Ajnštajnovoj teoriji – relativan je. Priroda odabire one organizme koji su najbolje pripremljeni da opstanu u konkretnim uslovima, a ne one koji su apsolutno najbolji. Ne preživljavaju najjače niti najinteligentnije vrste, već one koje su najspremnije za promene. O tome Džek Welč kaže: „Kada se promene u kompaniji odvijaju sporije od promena u okruženju, znajte da je kraj sve bliži.“
Tokom evolucije nisu otpadali samo neprilagođeni, nego i oni koji su imali najmanje uspešnih pokušaja. Uspešna inteligencija se manifestuje kao sposobnost:
– Adaptacije na situaciju ili na novi kontekst
– Stvaranja ili menjanja okruženja sa ciljem povećanja ispunjenja potreba
– Izbora ili promene okruženja ili konteksta u kojem se živi i radi (ne mogu se baš sva okruženja izmeniti, ali su neka itekako vredna da se taj napor uloži
Te tri vrste procesa hijerarhijski su poređane. Prema Sternbergu, čovek najpre pokušava ostvariti prilagođavanje ili sklad s okolinom. Ako prilagođavanje okolini nije moguće, tada će pokušati odabrati različitu okolinu, ili će okolinu pokušati oblikovati i promeniti kako bi se bolje u nju uklopio.
Sternberg kao primer uzima područje braka. Ako je jedan supružnik nezadovoljan brakom, prilagođavanje trenutnim okolnostima više nije moguća. Osoba će pokušati pronaći drugo okruženje izlaskom iz takvog braka, ili će pokušati promeniti trenutni loš odnos u nešto bolje.
Na kojim procesima razmišljanja se zasniva primena uspešne inteligencije?
U glavi osobe koja inteligentno misli istovremeno teku tri procesa razmišljanja – analitičko (kognitivna inteligencija), kreativno (poslovna i duhovna inteligencija) i praktično (politička i emocionalna inteligencija).
Glavno usmerenje u teoriji uspešne inteligencije uključuje istraživanje prećutnog znanja. Prećutno znanje sastoji se od informacija „prikupljenih“ u stvarnom životu, ali koje se retko direktno podučavaju ili izražavaju. U stvarnom svetu, ti se delovi informacija odnose na „sitnice“ ili „praktična znanja“ koja su potrebna za uklapanje u posao i svakodnevno okruženje. Za to se koriste tri vrste razmišljanja kako je to pokazano na slici 2.5:
1. Kreativno razmišljanje je potrebno da bi se generisala dovoljna količina novih ideja.
2. Analitičko razmišljanje je potrebno da se uverimo u kvalitet tih ideja.
3. Praktično razmišljanje je potrebno da bi se ideje učinile funkcionalnim i da bi se interesni partneri uverili u njihovu vrednost.
Slika 2.5
Proces primene uspešne inteligencije
Prof. Dr Milan Kukrika
Profesore, hvala na tekstu. Budući da je adaptacija na promene u realnom svetu važnija od inteligencije i drugih kvaliteta, verujem da bi bilo interesantno objasniti i šta nas sprečava da tu realnost sagledavamo onakvu kakva jeste? Da li smo posmatrači, ili čak i saučesnici u kreiranju neke alternativne realnosti, koja nam je kratkoročno prijatnija i istovremeno iziskuje manje rada na sebi?
Gospodine Kukrika, u delu teksta o 3 nacina razmisljanja naveli ste da je kreativno (poslovna I duhovna inteligencija) a prakticno (politicka I emocionalna inteligencija) da bi kraj teksta Prakticno bilo = ponovo primeni, preispitaj, koristi, primeni, planiraj a Kreativno = kreiraj, izmisli, objasni, zamisli, pretpostavi
Nadam se da mozete stati iza svojih reci I objasniti kako politiku I emociju „stavljate u isti kos“ kad je poznato da se emocija I politika NIKADA uspesno ne mesaju
Kako emociju stavljate u prakticno?
Zar stvarno stojite iza tvrdnje da je kreativno = poslovno I duhovno? Jer ako ste se ikada bavili poslom znate da se u skoro svim poslovima krece od ideje ali da je nadalje ceo poslovni put susta suprotnost kreativnosti (pracenje strogo odredjenih pravila).
Sto se tice duhovnog uz poslovno to bi bila religiozna duhovnost u kojoj je svaka kreativnost ZABRANJENA a ako ne pisete o religijskoj duhovnosti onda vam je poznato da se duhovnost I poslovnost medjusobno iskljucuju.
Za sada toliko I sve najbolje.