UKRADENA SREĆA – VIII deo
Osmi deo romana u nastavcima koji je napisao Branko Mićić Kondić
Posle razgovora sa Milanom Igor je bio jako neraspoložen. Sve mu se u glavi pomešalo. Toliko je bio bezvoljan da nije mogao ni da večera, već je otišao pravo u krevet. Dugo je ležao ali nije mogao da zaspi. Onda se odjednom setio Milanovog saveta, ustao, otvorio kompjuter i počeo da pretražuje po Internetu. Kada je ukucao „dete krađa“, otvorio mu se sajt sa velikim brojem naslova.
Oko dva sata je tražio i pronašao dosta podataka o pomenutoj temi, ali kako je već bio umoran, sve je to pregledao površno i odlučio da potragu nastavi pregledanjem starih novina.
Setio se, da je čovek za koga je mislio da je njegov otac redovno čitao „Večernje novosti“, i da ih je nakon čitanja pažljivo slagao broj po broj, pakovao u neke kartonske kutije i nosio na tavan, odlučio je da malo prolista pomenute stare novine. Nije mu bilo teško da pronađe ono što je tražio, jer je stari na svakoj kutiji lepo napisao šta se u istoj nalazi. Slučaj je hteo da baš u prvoj kutiji koju je otvorio pronađe opširan feljton sa naslovom „Otmice iz kolevke“ autora M. R., objavljen u „Večernjim novostima“ u vremenu od 1. do 14. avgusta 2002. godine.
Pošto bi izlaganje celoga feljtona zauzelo mnogo prostora, a ne bi bilo ni svrsishodno, ovde ćemo izneti nekoliko pojedinosti (odlomaka) koje su za Igora bile posebno intere-santne:
Tako je na prvoj stranici pomenutog feljtona pored ostalog zapazio i sledeće:
„…. kada je dr V……. M……… u GAK „Narodni front“ za 100 maraka, prase i litar rakije jednoj ženi dao tuđe dete sa otpusnom listom koju je lično potpisao i u koju je uneo lažne podatke o porođaju, stanju i polu deteta.“
Kada je došao do šestog nastavka zapazio je naslov “TRAŽE ČETVRTO DETE“ iza kojeg je sledio podnaslov: „Ljiljana i Jovica V……. imaju troje zdrave dece, ali se ne mire s tim da im je tek rođeni sin pre 11 godina preminuo, jer za to nema nikakve dokumentacije,…………“
Porodilja o kojoj se radi (Lj…..) pored ostalog je rekla:
„Rodila je muško dete koje je zaplakalo, a potom joj je rečeno da dete mora neko vreme da bude u inkubatoru. Međutim, ubrzo je dr K….. rekao da „ne brine, još je mlada, i da joj je dete umrlo“….
U daljem nastavku novinskog teksta doslovno piše: – Posle nekoliko dana došli smo sebi (misli se na roditelje – dodao B. M) i zatražili obdukcioni nalaz, ali nam je saopšteno da autopsija nije završena. Bili smo uporni da bi na kraju dobili taj dokumenat sa potpisom dr Đ….. K….. Na izveštaju, međutim, nema nijednog pečata.“
Jedanaesti nastavak feljtona počinje sa naslovom UZROK SMRTI NE POMINjATI i podnaslovom: Lekarski nalazi o uzrocima smrti novorođenčadi uglavnom neprecizni i nepotpuni. U istragu za svojim naprasno umrlim bebama krenuli….iz Beograda….iz Pančeva i …. iz Zrenjanina ( imena osoba namerno izostavio B.M.).
U pomenutom prilogu može se pored ostalog pročitati i sledeće:
„I K……Ž…….sada nastanjena u Zrenjaninu, krenula je u istragu za svojim navodno umrlim sinom, koji je rođen 6. maja 1979. godine u Sokobanji, a posle tri dana naprasno umro u niškom porodilištu.“
„A dok ona (K. Ž. – dodao B.M.) pokušava da dokaže za mnoge nedokazivo, njena kćerka A… je na Pravnom fakultetu uspešno odbranila seminarski rad na temu „Krađa dece iz porodilišta“! Za svoj rad je koristila upravo novinske članke o ovoj temi, ali i krivičnu prijavu svoje majke K……..“
Jedanaesti nastavak feljtona počinje sa naslovom „NAŠLI SVOJU KĆER“ i podnaslovom: „Mi smo tragali i našli dete koje nam je ukradeno po rođenju…..“ (podnaslov je namerno skraćen – B. M.)
Ova priča se proteže na tri nastavka (12, 13 i 14) i obrađuje slučaj devojčice koja se rodila u GAK „Narodni front“ 5. maja 1979. god. Roditeljima je rečeno da je devojčica umrla, ali oni su ipak nakon mnogo peripetija uspeli da pronađu svoje dete. U pomenutom slučaju se spominje dr S. D.
(Napomena: U originalnom tekstu koji je svojevremeno objavljen u listu „Večernje novosti“ data su puna imena i prezimena dotičnih osoba, ali u ovoj knjižici iz praktičnih razloga su prikazani samo inicijali.)
***
Nakon što je pročitao feljton „Otmice iz kolevke“ Igor nije imao mira. Osetio je potrebu da se ponovo sastane sa Milanom. Nazvao ga je mobilnim telefonom, pa su se dogovorili da se nađu u bašti Gradske kafane, Ubrzo su se i sastali i seli za jedan sto u uglu bašte ispod jednog velikog kestena koji je pravio ugodnu hladovinu.
Poručili su kafu i počeli razgovor na temu krađe beba. Međutim Milan je po svom starom običaju, sada čitav problem gledao iz drugog ugla i zastupao mišljenje da lekari koji učestvuju u krađi beba nisu kriminalci već izuzetno humani ljudi koji čine dobra dela. Evo kako je glasilo Milanovo obrazloženje:
– Uzmimo na primer jedan bračni par. Oboje rade, i muž i žena. Onda žena rodi dvojke i šta da radi? Kad ode na posao, mora joj neko čuvati decu kod kuće ili da ih nosi u obdanište. Oko dece treba raditi, spremati hranu, prati i tako dalje. Sa jednim detetom, kako tako, a sa dvoje, Boga mi, teško. I kad joj jedno dete ukradu, to je za nju manje posla i olakšanje. Ako žena već ima dvoje dece, teško da će se iz materijalnih razloga odlučiti na treće, pa ako zatrudni, nema druge već na abortus, a to je i bolno i rizično. Ovako kad joj ukradu jednu bebu, ostaje i njoj samo jedna i lakše joj je. Manje posla i manji izdaci, i mogućnost da rodi još jednu bebu, a kad su ljudi mladi i vole se, pravljenje beba je ugodan posao koji se obavlja sa uživanjem. Dakle da zaključimo, kad žena rodi dvojke, i lekar ćorne i proda jednu bebu, svi su na koristi, i lekar koji je prodao bebu, i onaj koji je bebu kupio, a i roditelji čija je beba ukradena, i konačno i sama beba jer će odrasti u porodici sa višim životnim standardom i biće joj ugodniji život. I kad se to sve tako sagleda, tu je ne vidim ništa loše – završi Milan.
Slušajući Milanovo izlaganje Igor je ostao bez reči, iako je uviđao da tu ima neke logike, dok sa stanovišta morala to nije moglo biti u redu, ali Milan kao Milan. Danas priča jedno a sutra drugo, i uvek tvrdi da je on jedini u pravu.
Igoru još jedna stvar nije bila jasna. Pitao je sam sebe, zbog čega se nekad družimo sa ljudima koji nam uglavnom uvek u toku razgovora pokvare raspoloženje. Šta je to što nas privlači takvim ljudima? Pitao se ali nije mogao da pronađe odgovor.
***
Jednog dana Marija je ponovo navratila do popa da ga upita šta dalje da radi?
Stari pop se zamislio, malo poćutao i odgovorio:
Sve je to jako složeno i meni je vrlo teško da ti dam neki pametan savet, ali ja sam Božji sluga i moram pomagati ljudima, Pozvaću toga čoveka ili bolje rečeno tvoga sina da dođe kod mene i sve ću mu lepo ispričati, pa ako on pristane da se vidi sa tobom, pozvaću vas oboje kod mene da se sastanete i vidite i o svemu razgovarate.
Šta će od toga svega ispasti, sam sveti Bog zna, ali ja, koliko mogu da učinim, učiniću, iako tu mnogo rizikujem, jer to je sve jako zapetljano, ali, eto pokušaćemo sa božjom pomoći, možda će ipak sve da bude kako treba.
***
Rečeno, učinjeno. Stari pop je postupio kako je i obećao. Pozvao je Igora na razgovor i sve mu potanko izložio. Igor je rekao popu da je primio neko anonimno pismo, a u vezi mogućeg sastanka sa svojom pravom majkom dugo se snebivao i na kraju nevoljko pristao. Po njegovom držanju jasno se moglo naslutiti da se mnogo ne raduje tom sastanku.
Branko Mićić Kondić – Ukradena sreća