VERA U PRAVI PUT
U životu ima mnoštvo puteva, ali samo jedan je pravi koji vodi do uspeha — teški, trnoviti put! „Preko trnja do zvezda“! — govorili su stari Latini.
Šta pothranjuje mržnju mladih ljudi prema svima koji se razlikuju od njih?
Gledam mlade ljude sa obrijanim glavama i svastikama, rešeni da mrze sve oko sebe, vođeni ideologijom istom onom zbog koje su im babe i dede trunule po logorima. U medijima političari razmenjuju klevete i kletve. Na televiziji rialiti šou, ‘leba i igara. Vandali demoliraju auta sa hrvatskim tablicama. Na najpopularnijoj društvenoj mreži Fejsbuku Ivo Andrić ima 17.000 obožavatelja, Ekrem Jevrić 46.000, Kristijan Golubović znatno više, a Jelena Karleuša 188.000, a na početku pomenuti Nobelovac jednom je zapisao: „Dođu tako vremena kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati“. Jel to pravi put?!
Njegov put (Zorana Đinđića) je bio pravi, ali mi sada samo govorimo o njegovom putu. A kakvi smo mi putnici? Malodušni, uplašeni od budućnosti, bez vere kao brod bez kompasa. A put pred nama je strm, trnovit, bez toplog konačišta. Samo oni koji se ne plaše pentranja po njegovim strmim liticama mogu stići na cilj. Zato, pokrenimo se, radimo na sebi, trudimo se da budemo bolji, hrabriji, uspešniji! Ne moramo mi da budemo bolji od drugih, dovoljno je da budemo najbolji što možemo. Usvajajmo znanja, obrazujmo se, da nam ne bi nicale brijane glave i kukasti krstovi, da nas ne bi zavodili i zamlaćivali loši TV programi, nedorasli političari, i potpuno nam isprali mozgove. Učimo se čojstvu — sposobnosti da poštujemo druge.
Nemojmo deliti ljude po boji kože, veri, teritoriji gde žive. Za mene postoje samo ljudi i neljudi. Ja sam Srbin i ne ispoljavaom to tako što ću mrzeti, Hrvata, Mađara, Muslimana, Albanca, već tako što ću pružiti ruku pomirenja i oprostiti. Oni koji ne umeju da oproste ruše mostove preko kojih će jednog dana i sami morati preći. Zato su mudri ljudi smatrali da je oproštaj najsvetija od svih pobeda; i da je grešiti ljudski, a opraštati božanski!
Ako postanemo marljivi, hrabi i uporni — sve će biti moguće! To mogu ja, možeš ti, možemi svi mi. Moramo da verujemo u sebe, u to „ja mogu“! Jer, samo ako verujemo imaćemo snage i volje da istrajemo. Vera je neophodna za pobedu. Ono u šta veruješ, to i postoji. Jedino tako ćemo biti na pravom putu. Trnovitom, ali pravom!!
Uroš Pavlov
Uroš Pavlov iz Kikinde pobednik je takmičenja „Besede u Zoranovu čast“ za 2012 godinu, odlukom žirija kojim je predsedavao lider Demokratske stranke i predsednik Srbije Boris Tadić.