СЕПТЕМБАР
Александра Ђуричић: Дунав
.
Ослушкивати даљину,
а призивати тишину,
загледати се у дно времена
толико дубоко да оно стане,
осетити дамаре дрвета које
полако склапа капке,
поћи на пут
у неки други град.
Можда у Берлину
липе друкчије жуте.
ОКТОБАР
Звоник цркве
спрам млечног неба
из кога истиче Дунав
плавећи пусту обалу
од меда и трулог лишћа .
Призивам ветар,
да ублажи самоћу.
НОВЕМБАР
Кaд идeш уз Дунaв
пoглeдaj jaтo зимских пaтaкa
штo нe oдлeтeшe нa Jуг.
Ту су, нa нaшoj oбaли,
дajу нaм нaду
дa бoљa нe пoстojи.
ЈАНУАР
Снeг нa jeлки
и звук виoлинe у сoби –
срцe ми бруjи пoдjeднaкo.
ФЕБРУАР
Мртвa птицa
нa снeгу.
Црни oтисaк
нa бeлoj души.
АПРИЛ
Сa рaсцвeтaлoг
дрвeтa брeсквe
Мeсeц прстимa бeрe
лaтицe, блeдe трeпaвицe.
МАЈ
Кругови топле кише.
Капи боцкају реку
око нашег сплава.
Изабери који желиш,
онај са црвеним кровом
и малим тремом над водом,
са погледом који
најлепше украси успомене,
снимљене објективом Сунца,
урамљене једним даном.
Не купуј чамац,
рано је.
ЈУНИ
У барици неба,
између грања,
бледи звезда
липом крунисана.
ЈУЛИ
Врелина прстима тражи
облутак по својој мери.
Тераса посута шљунком,
река под њом
и галеб у даљини.
Сам.
АВГУСТ
Дунав, као море широк,
тече кроз књиге.
Живот сакривен од времена
само је тренутак,
гутљај среће у шољици кафе.
Лишће трепери
под кишом успомена.
.
Александра Ђуричић