FIJAKERIST
(Iz razgovora sa Veljom Subotićem, autorom pesme Fijakerist)
Leži Velja bolestan i priča, a sećanja k`o nebeske lađe lebde nad njim.
– Vrać’o sam se noću iz rodnog Silbaša. Ta, znao sam, lako ću stići do kuće, čeka me na stanici fijakerist Jagra koji vazda radi noćnu smenu.
Što li se te noći kartao i toliko pio nikada nije rekao. Doduše, nije mu bilo prvi put. Da li je na kartama gubio il’ dobij`o, ne znadem. Al’, nekako bi čudno tužan, te nevoljan napustiti kafanu.
– Id`te vas dvojica. Okreni fijaker kad stigneš, a Riđan se zna sam vratiti. I ne zameri mi što ne idem s vama, teška tuga mi na srce legla. Ni ne pitaj me šta mi je, neću ti znati kasti.
I tako, te noći Riđan je radio sam, bez gazde. Srce mi se steglo, a suze potekoše kada sam zabatova somboskim sokacima.
Kanda on žuri da izvrši naređeno, pa se vraća Jagri da ne bude sam u svom bolu.
Što ja volem konje! Kad sam bio deran mislio sam da je svaki konj moj, i u duši sam im imena nadevao. Oni su istorija i istina svakog od nas ko je ikada koračao somborskim sokacima. Eh, Bože, što ljudi ne znaju voleti k’o konji ili psi?
Iskočih iz fijakera, a Riđan stvarno ode sam niz sokak.
Mor’o sam te noći napisati pesmu o njima dvojici. Mor`o! Ali moje omiljeno mesto za pisanje bi zauzeto. To ti je onaj astal u kujni. Moja pokojna Vera, k’o da je sada gledam, razvlači testo.
Velim ja njoj – daj mi dvaest centi astala, taman kol’ko treba za papira, moram nešto da napišem.
Gladam Veru, vidim moga dobrog, nikad tužnijeg Jagru. Ljutito ona pomeri testo, samo malo – taman knap za papira. Reči potekoše k’o voda, k’o kada zažubori Kiđoš u proleće. I tako, nastade pesma u dahu:
„Molim vas, nemojte,
molim vas, ne psujte,
molim vas, nije fer.
O samo večeras,
još samo večeras,
ne psujte fijaker…“
Uzdahnu.
– Pročitam Veri stihove, a ona će: – Veljo moj, lepšu napis’o nisi!
Eee, kakva li bi to tek pesma bila da mi je celi astal bio slobodan.
Snežana Pisarić Milić
https://www.youtube.com/watch?v=hVtP015xn5g
Na žalost, nema više Velje, da ga pitamo kako je nastala muzika za ovu pesmu, ko je Jozef, ko je Mića, šta se desilo u pozorištu, kada je odneo stihove i kako je pesma izmenjena i na kraju kao kompozitor potpisan Sava…