GROŽDJE LJUBAVI
Kako je Sveti Makarije Egipatski primio i dao groždje ljubavi
Oko 330. god. po Hristu nastanio se u skitu Sveti Makarije Egipatski. Malo po malo oko Svetog Makarija okupilo se mnogo monaha koji su prihvatali njegove savete.
Njegova slava se raširila po celoj zemlji. Jednoga dana su neki poklonici došli u kaluđersko selo da vide Avu Makarija. Doneli su mu korpu punu grožđa. Sedeli su dugo kod Starca, slušali njegove dragocene savete i duševno obogaćeni, krenuli prema gradu.
– Ovo je za tebe, Avo, rekoše mu odlazeći. Znamo da mnogo voliš grožđe. Uzmi ga, molimo te.
Groždje ljubavi
Ava Makarije zahvali poklonicima i isprati ih sa osmehom. Posred neugledne kolibice stajala je korpa prepuna divnog mirišljavog grožđa. Redak dar, budući da u tom kraju nije bilo grožđa.
Sigurno je vrlo slatko, pomisli Ava i krenu da ga proba.
No, kako se saže, ugleda kroz prozorčić kolibice druge podvižnike i oseti krivicu.
– Nije pravo da ja zadržim grožđe. Ostali oci ga nisu ni probali. Odneću ga do Ave Petra, star je i mnogo će mu se dopasti.
Uze, grožđe i odnese ga do Ave Petra koji je bio najstariji monah u skitu.
– Avo, doneli su mi ovo grožđe. Hteo bih da mi učiniš ljubav i da ga zadržiš, reče Ava Makarije.
– Hvala ti Avo, Bog te blagoslovio – odvrati starac.
I Ava Makarije ode ka svojoj kolibici. Ava Petar uze grožđe i krenu da ga proba.
– Ma, stani malo, pomisli. Bratija nije ni probala grožđe. Znam da Ava Isidor mnogo voli grožđe.
I bez mnogo razmišljanja uze korpu i odnese mu je.
– Starče, doneli su mi ovo grožđe. Učini mi ljubav i zadrži ga. Znam da ti se mnogo sviđa, reče Ava Petar nudeći svoj dar Avi Isidoru.
– Bog te blagoslovio, odvrati ovaj i uze korpu.
Ali ni treći Ava ne zadrža željeno grožđe.
– Nije pravo da ga zadržim, reče Ava Isidor, i odnese ga sledećem.
A ovaj sledećem. Do smiraja dana korpa sa grožđem prošla je kroz sve oskudne kolibice i niko je ne zadrža misleći uvek da je potrebnija onom drugom. Kada grožđe stiže i u poslednju kolibicu, monah koji je u njoj živeo pomisli.
– Greh je da ja zadržim ovaj dar. Ava Makarije mnogo voli grožđe.
I uputi se prema njegovoj kolibi. – Avo, oprosti mi, znam da voliš grožđe, učini mi ljubav pa ga uzmi. Tada Ava Makarije, gledajući netaknutu korpu punu grožđa, onakvu kakvu je početkom dana primio, proslavi Boga što skit ima takve monahe koje odlikuje tolika ljubav i saosećanje.
U tom trenutku neki monasi iz daleka dođoše da uzmu blagoslov od Starca. A Sveti Makarije im sa radošću na licu reče:
– Jedite, deco moja, od ovog grožđa ljubavi. To je najslađe grožđe na svetu.
I tada im ispriča celu priču.