Istina ili laž

 

ISTINA ILI LAŽ

Životna svrha i životna korist istine ali i laganja je u poznavanju te korišćenju istih kao alatima za građenje boljeg JA ali i boljeg okruženja jer ako mi ne preuzmeno kontrolu zbog nepoznavanja alata laži, laž preuzima kontrolu nad nama.

 

Termin Istina se u kapitalizmu prečesto koristi umesto izraza Tačnost iako je razlika između ta dva pojma kolika i između znanja i mudrosti. Tačno, je pojam, koji se koristi u nauci, politici, sportu itd da bi se opisalo ono što je moguće dokazati u zadatoj jedinici vremena i prostora a što je po pravilu prolazno, kao i ljudski vek, političke ideje, religiozni projekti itd. Istina je pojam koji označava ono što je dokazivo i tačno u svim vremenima i prostorima, samim tim, Tačno je deo Istine ali nije sve što je Tačno Istina. Terminom «Istina» se nepravilno koristi umesto reči «Tačno», radi dobijanja šljašteće karakteristike koja se koristi radi dobijanja trenutne a prolazne dobiti, na račun okoline, prikrivanjem istine, tako pojam istine najviše koriste lažljivci koji pretenduju na večnost te mudri vizionari.

Zanimljivost je da samo onaj koji zna Istinu, biva u situaciji da je i efikasno ukloni, ali opet i samo onaj koji spozna Istinu dolazi u situaciju da može efikasno ukloniti laž, tako da samo spoznavanjem istine dolazimo u situaciju da bitno utičemo da dalji životni tok.

U vremenu dominacije materijalizma, svi tvrde da govore istinu ali prečesto se ispostavi da to je jedna velika laž, onda opet kruži «istina» da svi stalno lažu ali i to je laž. Statistika i iskustvo pokazuju i dokazuju da smo okruženi tek relativno malom količinom laži, koja doduše ima želju za rastom ali zbog naše urođene prirode dobrote, lepote i istine, stalno biva prekinuta. Samo sa dobrotom, istinom i lepotom imamo šanse za uspeh kako u ovom materijalnom životu tako i u mnogo dužem i važnijem duhovno-intelektualnom životu koji, uslovno rečeno, traje duži niz fizičkih života.

Laž ima životnu svrhu, jer da je nema, ne bi ni postojala, a naručito ne bi toliko dugo istrajala. Laž ima mnoge svrhe, od kojih je izbegavanje teškoća tj olakšavanje trenutne stvarnosti, samo jedna od njih. Život ponekad treba olakšanje ali nije dobro da ga stalno, niti često olakšavamo, već samo onda kada «stvari/situacija» postane životno pre teška. Preteške situacije su retkost, naručito ako se zna da rešavanjem problema osoba mentalno jača te postaje sposobnija  za rešavanje većih problema. Zbog ove karakteristike učestalost korišćenja laži, pokazuje slab karakter ličnosti, koja izbegava napredovanje-učenje, dok sa druge strane nepostojanje laganja ukazuje na izgrađenu snagu jakih ličnosti.

Jedna od manje ukazivanih svrha laži je upravo jačanje karaktera, jer življenjem bi trebali i da se izgrađujemo i jačama na svim nivoima, pa tako i na karakternom. Odrastajući tj živući svako dolazi u situaciju da slaže a tad iako laž nije javno primećena i/ili nije usledila kažnjena za laž, sami znamo da smo slagali a samim tim, znamo da smo duhovno, intelektualno i karakterno oslabili a to slabljenje se reflektuje na sva ostala naša delovanja tako da tim činom počinje naša spirala pada. Sam čin suprotstavljanja toj spirali sopstvenog pada, jača naš karakter, jer nam pokazuje i dokazuje, da smo mi tvorci svoje sudbine te da, iako smo pogrešili, to nije kraj sveta, već samo još jedan izazov koji nam skreće pažnju na naš potencijal i ogromnu mogućnost uspešne nadogradnju veličanstvenog JA.

Laž je alatka koja nam omogućava da trenutno okrenemo situaciju u svoju korist tj da ostvarimo kratkoročan dobital ili bar olakšanje ali da dugoročno krenemo stazom propadanja uništavajući svoje samopoštovanje koje neminovno uništava i okolinu. Materijalna/autoritativna dobit koju laž stvara samo površno biva bogatstvo jer je to životni balast koji lžljivca podseća na njegovu mizeriju ali istovremeno sprečava (jer borbom protiv sopstvene laži nije izgradio ličnu hrabrost i karakter) da se oslobodi tog balasta samouništenja.

Koliko je Laž velika, bitna i sveprisutna pokazuje nam da je Laž – Pretvaranje, osnova najomiljenije umetnosti materijalizma – glume. Laž je istovremeno postala osnova mnogih važnih delatnosti zadnjih par hiljada godina od kojih su najpoznatije Politika Religija, Ekonomija, Pravo…

Laž je kao i vatra, dobra sluga ali loš gospodar, s tim da je vatra tj plamen i dim vidljiv fenomen a samim tim se i lakše kontroliše, dok laž buja neprimećeno s tim da kad se primeti obično biva kasno jer se «eksplozija» već dogodila a primećuju se samo posledice «dejstva». Zbog karakteristike laži da u malim količinama bude potencijalno korisna, kada je istovremeno, u toj maloj količini, relativno lako i kontrolisati, premnogi l(j)udi lako padaju u zabludu posedovanja trajne kontrole nad laži i dugo nakon što je laž preuzela svu kontrolu nad njima.

Laž gradi Ego, koji je «materijalno baziran JA» te samim tim uklanja ravnotežu tela, duše i intelekta koja je potrebna za napredak i razvoj ličnosti. Ego «materijalno orijentisan JA» je preteča «virtualne stvarnosti» jer prirodnu stvarnost zamenjuje stvorenim nizom opscena/laži koji sa velikom količinom povezanih laži dobivaju na uverljivosti  tj snazi i važnosti. Mladi su, ličnosti u izgradnji, te tako posebno ranjivi na ovakvu manipulaciju, kojom se mlade, nosioce sutrašnjeg života, prvo okreće materijalizmu a onda u «virtualnu stvarnost» gde se lako i brzo pretvaraju u robove-robote koji ispunjavaju posao tj zadatak koji im je dodeljen (npr; vojnici – ubice dronovima, raketama, itd, hakeri – špijuni, poslovni ljudi – izrabljivači, izumitelji – uništavači privatnosti i sigurnosti naroda, političari – izdajnici, prosvetni radnici – zaglupljivači…..). Svi ovi i ovakvi poslovi su materijalno bolje nagrađivanji te priznatiji u materijalističkom sistemu kao «napredni» «inteligentniji» «uspešniji» itd kroz dejstvo sistema za laži i otupljivanje poznatijeg kao sistem informisanja i zabave.

Odvajanjem od stvarnosti Egom i tehnologijom je glavno oruđe rasta i opstanka Laži koja se širi i osvaja sve veće delove života ljudi, čiji su interesi i napredak totalno obezvređeni u tolikoj meri da kataklizma čovečanstva, ako se proces ubrzo ne prekine, postaje sve izvesnija.

Materijalistički Ego čoveka stoji na laži izoliranosti kao potrebne odvojenosti pojedinca od zajednice a koji ojačan «virtualnom stvarnošću» štiti laž, ne dozvoljavajući urođenoj dobroti, hrabrosti i intelektu osobe da uvidi i prihvati «stani, pogrešio sam, priznajem grešku», bez čega nema povratku istini i prestanka tom propadanju ličnosti.  U najboljem slučaju, kad zadati «posao» bude odrađen i sve «to» prođe, te kad laž preuzme mesto istine javlja se savest koja pokušava da «opere obraz» ukazući kako je stvarno bilo. «Pokajnici» se obično zadovolje priznanjem greške, nakon čega stanu sa oporavkom i nastave «po starom» a mnogi/većina se opire svojoj savesti a samim tim čak i potencijalnoj mogućnosti napretka, držeći se laži materijalnog dela svog života, gutajući antidepresive, alkohol, narkotike….

Prihvatanje istine zahteva hrabrost koja nam za nagradu nosi potencijalno upoznavanje sebe i svog odraslog-stvarnog JA, što je osnova bez koje se ne možemo razumeti a što je opet nepohodan deo nakon kojeg upoznajemo pravu ljubav tj voljenje sebe na čemu su sve druge ljubavi bazirane. Samo onog koga stvarno i potpuno razumemo, umesto da samo mislimo da razumemo, možemo da volimo. Prihvatanje sebe sa svim svojim vrlinama i manama je put istine i prečica ka duhovnom miru, koji prekida stanje, koje nam izgleda kao uživanje ali koje to nije, jer razara našu bližu i dalju budućnost radi kratkotrajnog zadovoljstva gluposti, lenjosti i oholosti što su omiljeni alati laži, blokirajući sopstveno razumevanje.

Koliko je samoprihvatanje i samoupoznavanje bitno za Istinu kao naš put, postaje jasno onda kad shvatimo da samo onaj ko se prihvati i spozna svoje stvarno JA, prestaje da se boji smrti i da tek tada pomiren sa svojom prolaznom materijalnom sudbinom ali i trajnom duhovno-intelektualnom sudbinom, počinje da govori i živi od istine i ljubavi ili što bi rekli pesnici «govori i živi putem svoga srca» ili vernici «živi boga u sebi»

Istina je po pravilu materijalističkog sveta, uzak, trnovit, usamljen put, pun teškoća svakakvih vrsta ali je zato istovremeno i put pun ljubavi, slobode, lepote i dobrote. Istina je kao i sloboda nešto što moramo osvojiti i stalno aktivno održavati živom, iako to s vremenom postaje sve lakše, nikada nije zanemarivo.

Istinu mnogi prisvajaju i prilagođavaju svojim potrebama pretvarajući je u «ličnu/grupnu istinu» tj laž. Religijske ideologije i Ideološke Religije propovedaju «jedinu istinu» ali to nije istina sama po sebi već njihova-grupna «istina», koja se silom nameće kao «jedina» i «prava» a svako ko vidi ili razmišlaj drugačije biva ubijen ili mučen (ako okolnosti to dozvoljavaju) dok ne prihvati tu njihovu «istinu». ReligiskoIdeološka i Ideološko Religiska borba nametanja istine traje koliko i ideologije materijalnosti te religije koja su materijalizam duhovnosti

Materijalistički filozofi bez istinske mudrosti nude laž upakovanu u više «svetovnih istina» od kojih je jedna podela;

– na takozvanje «naučne» ili opšte prihvaćene istine, koje samom masovnošću dokazuju svoj «istinit put».

– «umetničke» istine koje ni ne trebaju dokaz jer im samo ime «umetničke» daje otvoren put za slobodu mašte, koja je po tome što je slobodna dokaz da je i istinita. Istovremeno se u tom «paketu» mašta predstavlja kao vizionarstvo.

– Sledeća velika grupa «istina» su takozvane «ekonomsko-političke» istine koje svojom silom moći i dnevnih potreba moćnika bivaju promenjive ali čiju istinitost dokazuju intelektualne kurve velikih titula, prestižnih nagrada, bogatih instituta itd koje koriste znanje za izvrtanje istine šta uz vojno kriminalnu moć daje opasnu kombinaciju koja svojom opasnošću ili upotrebom iste, dokazuje svoju «istinitost».

-Tu je još i «ljubavna» istina, koja služi da bi pokazala svakom pojedincu da je kvaran kao i moćnik jer u ime ljubavi iskrivljuje istinu po sopstvenim potrebama.

Ovim Svetovnim «istinama» moramo dodti i Duhovnu «istinu» koja se bazira na «tabuu» (zabrana proveravanja i razmišljanja o istoj) i državnoj sili

U predstavljanju ovih različitih «istina» materijalni filozofi namerno kriju da to nisu istine već samo različiti uglovi promatranja i doživljavanja jedne jedine istine. Sve ove podele na različite «istine» su samo mućenje okolnosti da bi se lakše sakrila istina tj uvela laž koja omogućava veći i lakši profit.

Istina je jedna i jedina, ona nema ugao posmatranja/doživljavanja i zato čim neka tvrdnja, pojava, ideja itd pokušava da bude nametnuta kao istina a oslanja se na «ugao gledanja/doživljavanja» pojedinca ili grupe možemo da automatski kažemo da to nije istina već u najboljem slučaju tačnost s obzirom na okolnosti ili pak laž.

Milenko Grubor