KRSNI ZNAK
Kako se pravilno krstimo sa sastavljena tri prsta u znak jedinstva Svete Trojice: Oca i Sina i Svetog Duha
Svako od nas mora znati da sastavljena tri prsta desne ruke simvolišu Svetu Trojicu: Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetoga.
I još, da stavljanjem ta tri prsta na čelo svoje, praćeno rečima U ime Oca, zahvaljujemo Ocu što nas je stvorio, i molimo Mu se da prosveti um naš da bi ispunili volju Njegovu; dok stavljanjem ta ista tri prsta na grudi, govoreći I Sina, pominjemo drugo lice Svete Trojice, i molimo da nam ojača volju kako bi mogli istrajati u svemu što je dobro; i na kraju, dotičući desno i levo rame, prizivamo treće lice Svete Trojice, i molimo se da nam Svemogući Tvorac podari i telesne snage da revnujemo i radimo samo ono što je celishodno i Bogu ugodno.
Mi, dakle, krsnim znakom naročito izražavamo: veru u Presvetu Trojicu, i pouzdanje u pomoć Gospoda našeg Isusa Hrista Koji nas je spasao svojim stradanjem na Krstu. Prema tome, osenjujući se krsnim znakom, mi stavljamo pečat Hristov na sebe. A stavljanjem tog pečata, obavezujemo se da svagda ispovedamo Hrista, ispunjavajući Njegove zapovesti i čineći što je po njegovoj volji.
Isto tako, moramo znati da taj krsni znak, kojim treba da se počinje i završava svaka molitva i svaki posao, predstavlja ono znamenje na kojem je razapet Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos; i to radi nas ljudi i radi našega spasenja.
… Svaki onaj koji sebe smatra pripadnikom Crkve i moli se Bogu, a ne vodi računa kako će se prekrstiti, liči na žednog putnika koji, putujući kroz bezvodne krajeve, jedva uspeva da pronađe jedan izvorčić i požuri da utoli svoju žeđ; a kad tamo, do vode je duboko i ne može je dohvatiti. Ili na prozeblog siromaha koji na ciči-zimi nekako skupi malo suvih drva, i sve ih lepo namesti kako će što pre planuti; ali nema čime da ih potpali. Ili pak na arhitektu koji zida ogroman soliter pre nego što dobro postavi i osigura fundament ogromne građevine.
Može li ugasiti žeđ putnik koji nije u stanju da dođe do vode?
– Ne može! Može li se ogrejati prozebli siromah koji nema čime da potpali vatru, iako sedi pored gomilice drva?
– Ne može! Može li se održati soliter čiji temelji nisu dobro postavljeni i osigurani?
– Ne može!
Dakle, odgovor je uvek isti:
– Ne može!
U redu. S tim smo načisto! A da li će Gospod uslišiti molitvu krštenog Srbina koji se krsti nepravilno, mehanički, ili nakaradno, ne misleći u tom momentu o značaju krsnog znaka i časnog i životvornog Krsta uopšte?
– Neće! Sigurno neće!
Protojerej – stavrofor Milan D. Janković
Izvor: Knjiga propovedi NA PUTU