DRŽAVNA POLITIKA RADJANJA

Kineska politika radjanja jednog deteta će se promeniti, jer Kina stari. Deca su malobrojna u odnosu na stare kineze. Kad država upravlja životom

 

Kineska politika jednog deteta započela je 1979. godine s ciljem smanjenja nataliteta i kontrole rasta stanovništva. Bračni parovi u kineskim gradovima smeju imati samo jedno dete, dok na selu smeju imati jedno ili dvoje, ako je prvo dete devojčica. Politika se ne odnosi na pojedine oblastu kao što su Tibet, Hong Kong i Makao.

Neke etničke grupe u Kini smeju imati više dece jer se kineske vlasti boje optužbi za genocid. Oni roditelji koji prekrše vladinu odluku o broju dece snose kaznu koja iznosi 10 puta više od prosečnog godišnjeg primanja domaćinstva u Kini. Mogu izgubiti i posao, pristup lečenju i obrazovanju. Kineske vlasti i dalje planiraju provoditi politiku jednog deteta jer smatraju da bračni parovi žele imati previše dece. Plan je da kontrola rađanja traje još 50 godina.

Razvijene zapadne države su krajem 70-ih godina 20 veka, pritisnule Kinu da uvede politiku jednog deteta, zbog tvrdnji da kinesko povećanje stanovništva predstavlja pretnju miru i svetskim ekonomskim resursima. Te tvrdnje su kontroverzne i ne slažu se svi s njima. UNICEF je doneo kontroverznu odluku 1997. godine, kojom je Kinu proglasio najprijateljskijom zemljom na svetu po pitanju dece, usprkos kineskoj politici, da parovi mogu imati samo jedno dete. UNICEF i UNFPA finasiraju Kinu s 5 miliona dolara godišnje u podršci kineske politike jednog deteta.

S druge strane, japanski istraživači utvrdili su, da na Zemlji ima dovoljno hrane ne samo za postojeće stanovništvo već bi bilo dovoljno i za 57 milijardi ljudi, bez da se traže novi izvori hrane i bez napretka nauke. Dio naučnika smatra da nema privrednog napretka bez povećanja stanovništva.

Kineska politika radjanja jednog deteta se menja Kine i deca

Nemoguća scena sza Kinu – porodica koja ima troje dece

Kina: Dva deteta umesto jednog?

Politika „jednog deteta“ u Kini važi više od tri decenije. Posledica je rapidno starenje stanovništva, pa se u Pekingu razmišlja o prelasku na politiku „dva deteta“. Da li to može da reši demografske probleme Kine?

Već sada postoje brojni izuzeci od politike jednog deteta. Tako roditelji koji su sami jedinci smeju da imaju dvoje dece, a ograničenje ne važi za seosko stanovništvo i manjine. Sada je China Business News prvi javio da vlasti u Pekingu razmišljaju da dodatno popuste demografsku politiku. List se poziva na izvore iz vlade i piše da je do kraja godine moguće uvođenje politike dva deteta. Državna služba za planiranje porodice demantovala je informaciju tek delimično, saopštenjem da još „nema tačnog vremenskog okvira za dozvolu svim parovima u zemlji da imaju po dvoje dece“.

Demografska politika na silu

Vlast u Pekingu je uvela restriktivnu demografsku politiku pre 35 godina kako bi zauzdala nekontrolisani rast populacije. To je tada pratila opsežna kampanja u kojoj su deljeni kondomi i pojednostavljena procedura abortusa. Ishod je, prema procenama, 300 miliona pobačaja, od kojih su mnogi izvedeni pod prisilom, kao i sterilizacija brojnih žena. To nije teorija zavere, već saopštenje Ministarstva zdravlja. Ko je ipak dobio drugo dete morao je da plaća drakonske novčane kazne. Takvim porodicama su ukidana socijalna davanja poput državnih doplata za medicinsku negu i penziju.

Strategija je na kraju dala i željeni efekat – usporavanje rasta stanovništva u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. „Prema kineskim statistikama, prosečni broj dece po ženi smanjen je sa četiri do šest na između jedan i dva“, kaže Astrid Lipinski, sinološkinja sa Univerziteta u Beču.

A opet, i to je imalo svoju nuspojavu. Još 1999. su Ujedinjene nacije svrstale Kinu u „društva koja stare“. Tada je udeo starijih od 65 godina premašio sedam odsto i procena je glasila da će 2050. čak četvrtina stanovništva biti u tom poznom dobu. Prema procenama Nacionalnog zavoda za statistiku u Pekingu, broj radno sposobnih stanovnika je 2012. godine prvi put bio u padu. Samo 2014. je Kina imala 3,7 miliona potencijalnih radnika manje. To je ogroman problem za zemlju čija se privreda i dalje smatra rastućom, a zdravstvenom i penzionom sistemu treba sve više novca. „Kina će ostariti pre nego što se obogati“, sumiraju situaciju demografi kineske Akademije nauka.

Deficit žena

Posebno je u ruralnim predelima davana prednost muškim potomcima. U praksi je to često značilo pobačaj kada na svet treba da dođe devojčica. „Ima manje žena, manje devojčica. Prošle godine je na 100 novorođenih devojčica dolazilo 116 dečaka. Dakle, rupa je ogromna“, kaže poznavateljka Kine Lipinski. Logična posledica je da mnogi muškarci – a često su to oni najsiromašniji – ne uspevaju da pronađu suprugu, što opet znači manje dece u sledećoj generaciji. Deficit žena takođe čini plodno tle za trgovinu ljudima i prostituciju.

Ima još: učitelji i vaspitači prethodnih godina sve češće kritikuju egoizam dece-jedinaca, koju, kako kažu, posebno razmaze babe i dede. Studija jednog tima australijskih stručnjaka pokazuje da osobe rođene nakon stupanja na snagu politike jednog deteta imaju manje samouverenosti, više se plaše rizika i veći su pesimisti od osoba rođenih pre uvođenja demografske politike. Sindrom malog cara – tako stručnjaci nazivaju ovaj fenomen.

Deca preskupa

Vrh Komunističke partije odavno je primetio pobrojane negativne aspekte. Još u novembru 2013. demografska politika je olabavljena, tako što svaki par gde je jedan od partnera jedinac može dobiti i drugo dete. Za to, doduše, treba podneti zahtev. Peking je računao da će to prošle godine uraditi bar dva miliona parova – ali stiglo je samo milion zahteva.

Deo razloga treba tražiti u prilikama koje nisu tipično kineske: slično kao i u drugim industrijalizovanim zemljama poput Japana, Singapura, Hongkonga, Tajvana ili država Zapadne Evrope, i u Kini je sve veći broj parova koji nemaju dece. Krajem sedamdesetih je jedna Kineskinja imala u proseku 4,22 dece, a prošle godine tek 1,4. Državna služba za planiranje porodice prenosi da u čak 40 odsto domaćinstava nema potomaka. Posebno u gradovima parovi retko kada uopšte žele više od jednog deteta. „Gradski život sa decom je jednostavno preskup i teško ga je organizovati, to uostalom znamo iz Zapadne Evrope“ – to je rezultat jedne internet-ankete kineskog koncerna Sina. Od 5.000 ispitanika čak 52 odsto navodi da se ne bi odlučili za drugo dete jer je ekonomski pritisak preveliki.

Prošle godine je Kineska akademija društvenih nauka upozorila da zemlji preti upadanje u „zamku niskog priraštaja“ – zamku iz koje se teško izlazi. Upitno je da li u izbegavanju te zamke može da pomogne uvođenje politike dva deteta.

 

Kristof Riking

Izvor: DW