NEIZBEŽNA OGROMNA EKONOMSKA KRIZA AMERIKE – USA
Kratki opis, zašto i kako će USA uskoro uleteti u ekonomsko političku krizu, te predlog kako to lično ili kolektivno iskoristiti za svoje prepoziciranje u ekonomiji i politici okoline našeg postojanja.
U sledećih nekoliko meseci ili verovatnije nedelja US berza će da izgubi oko ¾ vrednosti, cene kuća oko ½ trenutne vrednosti a ušteđevine će da izgube bar trećinu vrednosti što će izazvati bankrote, eksploziju nezaposlenosti, inflaciju…
Opasnost dugovanja nije novost, tako da čak i istorija USA pamti sledeće reči i opomene:
Benjamin Franklin: “ulaskom u dug dajemo drugome kontrolu nad našom slobodom”
George Washington – 1 predsednik US: “izbegavati preterane troškove i izbegavati skupljanje dugovanja je osnova dobre budućnosti”
Thomas Jefferson – 3 predsednik US: “moramo sprečiti vladare da nas uvedu u večni dug”
James Madison – otac US ustava i 4 predsednik USA je predvideo ovakav kraj Amerike kao unutršnju kletvu koju su sami sebi uradili kad je rekao da je “javni dug – javno prokletsvo a vlada koja se zadužuje najveće prokletstvo naroda”.
Da je dug zemalja raširen po svetu je opšte poznato ali koliki je taj dug pokazuje informacija da prosečan Rus duguje 1 708 $, Srbin 6 158 $, Španac duguje 18 395 $, Portugalac 19 989 $, Francuz 33 491 $, Grk 38 937 $, Italijan 40 475 $, a Amerikanac 56 378 $
USA je zvanično dužna preko 18 triliona a grafikon pokazuje rast USA duga crvenom bojom a zakonski dozvoljen limit je plava linija. Ovaj grafikon nam pokazuje i ekonomsko poličku pamet političara, kao osoba bez ikakve lične i kolektivne odgovornosti.
Da bi shvatili o kolikim brojevima se ovde radi treba znati da bi izbrojali million sekundi potrebno je 12 dana, za brojanja billion (milijarda) (sekundi) je potrebno 31 godina a za brojanje trillion (bilijarda) sekundi je potrebno 31 000 godina. Zaduživanje USA je veće na godišnjem nivou nego za prva 2 veka postojanja te države. Ova eksplozija USA duga je omogućena propisima i administracijom Ronalda Regana.
Nezvaničan, tj. stvaran dug USA (vanjski dug + dug za penzije + dug za zdravstvo + osiguranja +…) je preko 210 Triliona $ ili 658 307 $ po amerikancu, što je skoro 12 puta više od ovog grafikona. Taj podatak jasno otkriva da je USA prošla nivo mogućeg spasa i rešenja situacije
10 ekonomskih problema US nastalih zbog prirode kapitalizma da prevarom i nasiljem obezbeđuje rast.
Kad je ponestalo dovoljno stranih teritorija za pljačkanje, vlasnici kapitalizma su se okrenuli pljačkanju svojih teritorija, USA , UK itd. Kapitalizam nikada nije imao osnovu samo u proizvodnji ali zadnjih dekada je skoro totalno napustio proizvodnju i profit obezbeđivao samo finansiranjem i financijskim inženjeringom.
1- Kraj Dolara kao rezervne svetske valute
2- Kraj Petro Dolara
3- Neizbežni pad naduvane berze
4- Neizbežni pad cena kuća
5- Neizbežna unutrašnja reorganizacija 46 Triliona $
6- Neizbežno pucanje naduvane vrednosti novca
7- Tiho uzimanje bogatstva
8- Nezaposlenost I zaposlenost za minimalnu cenu rada
9- Nestanak srednje klase
10- Krediti sudenata
1 – Rusi, Kinezi… BRICS… Japan, Belgija, UK …. prodaju US Treasuries i ubrzano se oslobađaju US dolara (prosečno oko 20 biliona $ mesečno) Federalne reserve (privatna kompanija sa dozvolom za štampanje dolara) ih odkupljuju, tako da već imaju preko 71% US duga samim tim i vlasništva nad državom. Istovremeno sa kupovinom US države izmišljenim dužničkim “fiat” novcem, istim tim procesom slabe amerikance kojima su nametnuli rekordno visoke poreze.
2 – Petro dolar je bio rezervni plan finansiranja svetske kolonizacije koju bi finansirao sam taj kolonizirani svet. Sva svetska trgovina naftom je morala da se obavlja u US dolarima, tako da sve vojne i druge nerazumne troškove USA plaćaju (možda nevoljno ali plaćaju) korisnici – potrošači nafte celog sveta. (Sadam ponudio da prodaje naftu za drugu valutu i…., Gadafi ponudio da prodaje naftu za drugu valutu i…., Iran nudi naftu za drugu valutu i…. Venecuela ponudila naftu za drugu valutu i…) ali udruživanjem Irana, Venecuele itd sa Rusijom, Kinom i osnivanje BRICS-a uvodi nova pravila igre, koja dozvoljavaju trgovinu naftom bez US dolara čime se u korenu seče finansiranje vojne i druge kampanje USA
3 – US berza (Dow Jones kao primer) je od 1928 do kraja 1985 rasla do maksimalnih 1 500 poena da bi se za manje od dekade udvostručila u 3 000 a u sledećih 2 decenije popela na današnjih preko 18 000 poena ili za zadnjih 6 godina preko 200%
3A – marža zaduženja – pokazatelj je pohlepe investitora i stvaranje lažnog progresa u kojem se kocka sa tuđim (čitaj narodnim) imetkom.
Grafikon pokazuje crvenom crtom količinu zaduživanja a plavom “realno” dozvoljen rast dužničke industrije
Ovaj grafikon plavom crtom pokazuje rast profita berze a crvenom rast dužničkog balansa dok je zelenom označen pozitivni balans.
3B – raznovrsnost učešća u prometu Berze se smanjuje proporcionalno rastu što ukazuje da berzanske firme “finansijskim inžinjeringom” same sebe kupuju i prodaju u krug na kredit koji omogućava država tj vlada a koji je prešao 1 trilion $ i pomoću njega prave profit iako u stvarnosti prave gubitke.
3C – odnos cene berzanske akcije i vremena potrebnog da proizvod realno dostigne tu cenu je na maksimumu – uobičajeno vreme čekanja na berzi je 16 godina a sada je vreme čekanja 27 godina. Približno ovakvo dugo vreme čekanja je bilo 1999 pred pucanje .com balona te 2007 pred pucanje stambenog balona.
4 – cene kuća su u zadnjih 3 godine skočile za 40 000 $ a grafikon prikazuje tankim pravim linijama realni rast cene kuća dok debele krivudave linije pokazuju stvarno kretanje cena na tržištu koje objašnjava –pokazuje naduvanost cena.
Istovremeno se broj vlasnika kuća drastično smanjuje što pokazuje grafikon ispod.
A naručito broj mlađih vlasnika se spustio ispod nivoa 1965, grafikon pokazuje crvenom linijom ukupan broj vlasnika a plavom broj vlasnika starosti 35 do 44 godine.
4A – 10 miliona Amerikanaca 2008 godine je izgubilo kuće koje je Wall Street kupio i kasnije prodao po ponovo višoj ceni
4B – uvek kad cena kuća biva previsoka i nedostupna većini, dolazi do pada cena kuća
5 – Bejbi bumersi (generacija nakon 2 sv rata 1946-1964) čini 32% stanovništva USA a kontroliše 77% totalnog bogatsva USA ili 46 Triliona US $. Od 2007 godine se 10 000 bejbi bumersa penzioniše svaki dan i taj trend se nastavlja sledećih 14 godina. Ova masa Amerikanaca neće više da radi, troši i investira, te putem poreza višestruko puni budžet. Umesto punjenja budžeta ova masa počinje da štedi (smanjuje obrt u ekonomiji i višestruko smanjuje porez), preko penzija i zdravstvenih troškova ubrzano prazni budžet te umesto rizičnog investiranja ulaže u garantovani mali rast i tako opet smanjuje porez/budžet
6 – brzina obrta novca je na rekordno niskom nivou od postanka USA. To je bitna stavka u ekonomiji jer svaki put kad se novac “okrene” oko 10% poreza se naplati u budžet
7– vrednost dolara je napumpana 30 % u zadnjih par godina jer su stranci predviđali pad vrednosti dolara a finansijskim inžinjeringom je to sprečeno, što ovaj grafikon prikazuje, ali… Što znači dovođenjem na realni nivo (što je neizbežno) cena svega ć da se duplira a prihodi će ostati na istom nivou …
A poznato je da se ono na vrhuncu prodaje (za profit), jer uspešni trgovci prodaju kad su drugi pohlepni, jer je tada najviša cena. Stvarna vrednost dolara je u stalnom padu ceo 20 vek što ovaj grafikon i prikazuje otkrivajući da ono, što smo pre vek mogli kupiti za manje od 4 dolara, sada plaćamo 100 dolara
8 – broj nezaposlenih po zvaničnoj statistici i u stvarnosti se bitno razlikuje jer za zvaničnu statistiku ne postoje oni sa 2 i više godina bez posla, tako da dok je stvarni broj oko 23%, USA vlada zvanično tvrdi da je broj nezaposlenih oko 5-6 %. Da je situacija takva pokazuje i podatak da se 47 miliona Amerikanaca hrani na tačkice (food stamps), sa tendencijom stalnog ubrzanog rasta korisnika tačkica.
9 – srednja klasa je u konstantnom padu u svim delovima USA od vrhunca brojčanog rasta 1960-ih i 1970-ih godina te vrhunca u količini bogatstva 1980-ih
10 – akademsko obrazovanje je poskupilo od 1978 za 1 134% što stvara apsurdnu situaciju ogromnog zaduživanja u samom startu življenja. Trenutno je studentski dug u USA preko 1.2 trilion $ a samo 37% studenata uspeva da vraća na vreme kredite za školu, jer je polovina diplomiranih nezaposlena ili rade posao koji ne zahteva akademski nivo obuke a samim tim ni “akademsku platu”.
Zašto Ameriku očekuje ekonomska kriza
Da je sve ovo dugo i pažljivo planirano se može videti po celom nizu različitih pripremnih radnji koje su isuviše komplikovane, skupe i povezane da bi bile slučajnost. Da nabrojim samo neka planetarna dešavanja, prebacivanje ekonomije u Aziju, gradnja nove svetske metropole u centru EvroAzije (Astana) kao novog centra moći, priprema za reorganizaciju svetske vlasti i svetskog organizovanja, pripremajući novu političku i demografsku kartu sveta, itd.
Ipak ne sme se zaboraviti da vlasnici kapitalizma imaju plan i sredstva ali da pravu moć imamo mi “obični ljudi” te da od nas zavisi da li će i koliko će gde uspeti njihov plan.
Reorganizovanje USA (jer to je glavna tema teksta) nije “proces od juče” već nešto na čemu se organizacijski radi već decenijama.
Potpisivanje Ugovora NAFTA (ekonomsko, pravno i vojno/policijsko ujednjačavanje do ujedinjenja Severne Amerike) je potpisano još 1993 i od tada se ubrzano menja infrastruktura Meksika, USA i Kanade. Glavna obeležja promene je u njihovoj celovitosti te mreži novih puteva i telekomunikacija koje menjaju glavni smer od prošlog glavnog smera istok – zapad (Atlantik – Pacifik) menja se u Sever-Jug.
Demografija se menja na mnoštvo tihih načina, od kojih su najpoznatiji, vakcine, zatrovana i nezdrava hrana, piće i okoliš te ratom i revolucijama uzrokovana beda i siromaštvo. Mnogo često se preskaču mnogi veoma efikasni načini uticaja na demografiju poput raseljavanja mladih (radno sposobnih) i školovanih, ostavljajući masu koja je relativno laka za manipulaciju. Glavni cilj manipulacije preostale osiromašene mase je izazivanje bezvoljnosti, osećaja nemoći, bezizlaznosti….depresije (zvuči li ta situacija poznato). Bezvoljnoj masi se onda pomoću profesionalnog sporta, moderne muzike jakih ritmova, lakih zabava preko medija itd nudi izlaz u “lak život”, “provod” itd., radi kojega se legalizuju ili čine “normalnim” sve vrste poroka (Alkohol, dodatno zatrovani duvan, droge svih vrsta, opasne aktivnosti (koje su postale vrste priznatih sportova)). Prihvatanjem takve vrste modernog ponašanja, ubrzano se uništva život i volja za život, ne samo sebe već i svoje okoline pa se olakšava prihvatanje drakonskih mera sistema za depopulaciju i/ili promenu demografije.
Manje je poznato da je “eksperiment” Pola Pota u Kambodži osmislila jedna US agencija po nalogu Rimskog kluba a izvršnu kontrolu imao visoki funkcioner US State Departmenta Tomas Enders. Istu svrhu od istih nalogodavaca uz pripremu terena za približavanje cilju, te uvežbavanja alata za velike buduće delovanje je imalo i razbijanje Jugoslavije, te stvaranje nezavisne pronacističke Hrvatske i radikalno islamskog Kosova.
Demografija USA će u narednom periodu da preživi značajne promene, čije pripremne radnje su već obavljene. Pripremljena je vojno naoružana lokalna policija, privatne vojske i policije, kamere sa softverom za prepoznavanje lica po svim autobusima, vozovima, avionima, svim važnijim stanicama i okupljalištima, po svim važnijim raskrsnicama, po svim ustanovama, prodajnim mestima….. izgrađeni su “kampovi” za siromašne, itd.
Siromašna populacija “slučajno” potopljenog Juga je većinski izmeštena po pustinjskim i polupustinjskim predelima USA (Novi Meksiko, Arizona, Nevada, Utah…) te bogatom Teksasu i Kaliforniji koji su pre toga “slučajno” doživeli stambeni “bum” da bi ubrzo nakon toga doživeli kolaps stvarajući velike količine beskućnika koji nemaju gde da se vrate. Ovi beskućnici po Americi kao i izbeglice po Srbiji ili EU imaju cilj stvaranje izolacionizma, okretanjem čoveka protiv čoveka, navikavanje na bezosećajnost, okrutnost…. Koja stiže ubrzo u sledećoj fazi.
Ovo je bitno za sve nas, bilo gde da se nalazimo jer svetska kapitalistička ekonomija je usko povezana i skori ekonomski pad USA će da ozbiljno uzdrma i ošteti mnoge ekonomije a samim tim i ogroman broj pojedinaca, porodica, grupa (naručito urbano siromašnijih) širom sveta. Ovu dolazeću situaciju možemo da ignorišemo i da trpimo sve njene posledice ili da se pripremimo kao pojedinci ili grupa pa da je relativno neosetno prođemo ili da je iskoristimo za zauzimanje novih pozicija koje mogu brzo i mnogo da promene našu trenutnu situaciju.
Iskustvo ekonomske i političke krize Jugoslavije je uništilo ili veoma oštetilo živote mnoštva nespremnih Jugoslovena ali je zato obaveštenima omogućilo ubrzan ekonomski uspon i razvoj. Situacija ekonomske propasti (ovog puta nespremnih Amerikanaca) će da se ponovi u svoj svojoj stravi ali to će istovremeno biti i prilika za mnoge spremne da ubrzano ostvare ili osnaže svoje ekonomske pozicije. Većina od nas građana bivše Jugoslavije i SSSR-a ima potrebno iskustvo i znanje, pa oni željni ekonomskog uspeha treba samo da se pozicioniraju i sačekaju za ostvarivanje svog ekonomskog plana delovanja.
Kolektivno možemo da se pripremimo, razumevajući da ekonomska kriza USA mora neminovno da pogodi i njihovo vojno te političko delovanje u svetu, koje će ubrzano da smanjuje ili napušta svoje pozicije. Jedan od prvih “kolateralnih šteta” tog procesa će biti napuštanje i prepuštanje, ne samo Kosova već i Albanije. Gubitkom ekonomske nadmoći gubi se ne samo izvor finansiranja NATO snaga već i smisao njihovog postojanja, što će neminovno da izazove novo pregrupisanje i preorganizovanje snaga.
Ovaj ekonomski tornado će da promeni ekonomsku scenu sveta, slabljenjem i uklanjanjem nekih sada moćnih “igrača” ali i stvaranjem još moćnijih sadašnjih “igrača” te uvođenjem novih bitnih “igrača” na scenu. U vremenu brzih promena koje dolaze, od nas samih zavisi kako ćemo to da iskoristimo – kao izuzetnu priliku ili veliku teškoću.
Milenko Grubor
Hvala Marice.
Dejane, prvo ispravka jer moje ime je Milenko a ne Miljenko, a sto se tice kontakta, vec ga imamo ovde preko Baste Balkana. Ako trebate privatniji kontakt mozete me potraziti preko FaceBook-a a ako insistirate na privatnim predavanjima, konsultacijama itd koje si mozete priustiti mozete me kontaktirati preko mog emaila [email protected] ili putem mobilnog koji je jednostavan za pamcenje (pozivni za USA) MG-OBUKE-777
Gospodine Zlatar, da se razumemo, ja ne pokusavam nikome nametnuti sta I kako treba da rad/zivi vec samo ponuditi alate kojima moze (ako hoce) da si pomogne u slucaju resavanja nevolje ili (mudrije) u slucaju prevencije nevolje.
Preispitivanje verovatno moze da bude put ka upoznavanju sebe ali posto je preispitivanje odlika koja se aktivira na duzim odmorima, pri duzim bolestima ili pri kraju zivotnih ciklusa retko (ako ikada) moze da bude dovoljan alat da bi osoba njegovom upotrebom mogla da predje ceo put.
Potreba za napretkom je ugradjena u zivot tako da sve vrste zivota uce a mi ljudi u materijalistickim sistemima napredak uglavnom vezujemo za materijalno(fizicko) pa na to svodimo i nase ucenje, razmisljanje, delovanje. Potreba za preuzimanjem kontrole nad sopstvenim zivotom se javlja kod ljudi koji se ne odricu materijalnog ali isto tako se ne odricu ni intelektualnog ili duhovnog. Samo upoznavanjem celine Zivota te nerazdvojivosti JA od celine (naroda, sveta, svemira) kao i celine od JA te preuzimanjem kontrole nad svetim trojstvom naseg JA (telesno, intelektualno, duhovno) mi postajemo gospodari svoga zivota. To je ono stanje sto se u Hriscanstvu naziva Svetost, u Budizmu prosvetljenje, u …..
Preispitivanje, ako pogledate, moze biti znak nesigurnosti lutanja jer onaj ko je preuzeo kontrolu nad svojim zivotom ZNA da je dobro, da uvek moze bolje kao i da uvek moze gore. Preispitivanjem mi koristimo alate za resavanje odredjene problematike tj nacine razmisljanja koji su nas upravo i doveli u taj problem/nedoumicu tako da je naivno ocekivati da radeci isto dobivamo drugacije rezultate. Primer – oni koji su npr kroz Pravoslavni nacin razmisljanja naucili da budu zrtve, ce nastavkom tog nacina razmisljanja da problem i krivicu traze upravo u sebi, stalno kaznjavajuci sebe do nestanka, dok ce oni u Katolicanstvu da problem u sebi rese kupovinom oprosta te tako „blazeni“ da resenje traze u krivici drugih koje dosledno tome treba adekvatnokazniti ili oni u „blazenom komunizmu“ da problem vide kao tehnikaliju koju ce moderna nauka da „sredi“. Svim ovim (i drugim) vrstama NE balansiranih razmisljanja, preispitivanje ce u ogromnoj vecini (99,9% – jer slucajnost postoji) slucajeva da ubrza propast ili da odvede sa jedne stranputice na drugu. Tako da preispitivanje samo po sebi nije lose ali nije dovoljno.
Saznanje o sebi, po vama je OK a po mom ucenju je obavezan prvi korak.
Vidite Gospodine Zlatar, i ja sam dugo bio u uverenju da su mi zivotni problemi posledica onih koji „zagorcavaju zivot“ a koji su istovremeno neizbezni a onda sam doziveo (sto bi budisti rekli budjenje) sto bi moja pokojna mater rekla „susret sa zivotom – oci u oci“ i….
recimo (slika iz zivota) „zabavljam“ se sa devojcicom koja je u procesu razvoda i (dosta para je bilo u pitanju) ona i njen sadasnji/bivsi (jos uvek muz) odluce da se pomire a zajednicki projekat ce im biti kaznjavanje mene (Turci (da lik je bio Turcin) ne vole kad im neko „zabavlja“ zenu) te pripreme plan i teren da me strpaju u zatvor. Nakon hapsenja (sto ce da automatski izazove gubitak posla, egzistencije…..) u pritvorskoj celiji dozivljavam susret sa zivotom oci u oci te umesto da padnem u ocajanje, paniku, kuknjavu… shvatim da je ovo velika promena te da svaku promenu mozemo iskoristiti kao problem ili kao priliku. Ja sam se odlucio za priliku i …. mislim da je dovoljno reci da je od tog 8 Marta proslo 12,5 godina da nisam ustajao zureci na posao.
Preuzimanje kontrole nad sopstvenim zivotom podrazumeva poznavanje i PRIHVATANJE pravila da od nasih prioriteta zavisi nas nacin razmisljanja, od naseg nacina razmisljanja zavisi nas nacin akcije i reakcije (delovanja ili ne delovanja), od nacina kako i sta radimo zavise kakve navike formiramo (ne sticemo vec formiramo jer sticanje podrazumeva nasu pasivnu ulogu a formiranje aktivnu) a od navika zavisi kakva ce nam biti sudbina, da bi kao sto znamo sudbina odredjivala nas zivot
Gospodine Zlatar, po toj vasoj teoriji „o porodici“ bi bilo, recimo onaj ko je rodjen u neskladnoj, nefunkcionalnoj ili rasturenoj porodici bolje da se ubije jer sve dolazi iz porodice a nj je…. eto takva. Sa druge strane, pogledajte oko sebe i siguran sam da imate primere da iz „dobrih porodica“ izlaze gilipteri kao sto iz „losih porodica“ izlaze divna deca ili da porodica ima jedno dete ovakvo a drugo onakvo ili….. Posto rekoste da imate zivotnog i bracnog iskustva, onda vam je poznato da porodica (kao i svaka druga zajednica) ako dovoljno dugo traje prolazi kroz mnoge razlicite faze tako da…. Mnoge porodice se rasture bez nekog bitnog razloga kao sto i mnoge ostanu celina iako su imali million velikih bura i nevolja na putu trajanja.
Poenta koju zelim da kazem – porodica je jako bitna ali nije odlucujuca, Upoznavanje sebe i preuzimanje kontrole nad sopstvenim zivotom je vaznije jer stvara snaznog sigurnog pojedinca koji ZNA da funkcionalnu porodicu (par) cini jako JA sa jakim TI koji se ne preklapaju vec cine 3 ravnomerne celine JA, MI, TI koje nece imati tajni (bitnijih) ali ce imati postovanje i snaznu gravitacionu povezanost.
Dva bitna podsistema koja Sveizam veoma drugacije organizuje su mediji (jer mediji/novinari danas apsolutno nemaju nikakvu odgovornost prema narodu vec samo prema vlasniku medija) i skolstvo (jer skola ne uci znanje, mastu, raznovrsnost, radoznalost…. vec dresira potrebne radnike za kapitalizam)
A ucenje nije samo iz knjige ili u skoli, ucenje bi trebalo da nam postane nacin zivota a tim da ucenje ima 2 nivoa – skupljanje znanja i – podela, sirenje znanja, zato upravo i pokusavam i ovim putem da sirim skupljeno znanje
Sto se tice „upustanja u zivot“ – ako je neko ceo zivot (18-25-35-nebitno) dresiran da se plasi, da bude pazljiv, nepoverljiv… zar iko moze ocekivati da ce vecina takvih osoba da se usudi „upustiti se u zivot“. Nisu krivi oni sto ne smeju ili sto nisu vec system koji ne samo da ih nije pripremio za to vec ih je sakatio na tom planu.
O narodu i politicarima – misljenje kao misljenje ali cinjenica je da 3 godine vecina naroda ZNA da su svi politicari na sceni (Srbije, USA, nesto trece svejedno, svi su isti) lopuze i nitkovi da bi cetvrte godine PONOVO POVEROVALI da eto ovaj mozda…..
i tako stalno u krug, izvinite ali tako se ponasaju samo mazohisti i osobe sa niskim samopostovanjem koje (svesno ili podsvesno) traze da budu kaznjene
Samom konfiguracijom recenice (parafraziram)“narod u socijalizmu bio uljuljkavan“ podrazumeva da je je to bilo nesto lose „a onda se desila demokratija“ sto opet podrazumeva nesto dobro, vi upravo potvrdjujete moju osnovnu predpostavku jer narod to smo mi, vi i ja i mnogi drugi kao mi.
Socijalizam je po svojoj prirodi nestabilan system koji prirodno tezi kapitalizmu (to bi bar trebalo da poznaju svi koji se iole bave ekonomijom i/ili politikom) te samim tim iako posteniji (kao sto rekoste) neminovno void u katastrofu. Kapitalisticka Demokratija koju ljudi uobicajeno zovu samo demokratija je system, namerno napravljen da pobedjuju prosecni ili ispodprosecni (jer to je nivo takozvane elite) te samim tim nazadan i veoma nepravedan a i veoma jednostavan za zloupotrebu, manipulaciju, prevaru… (i to bi trebalo da bude poznato vecini ako ne svim odraslim osobama).
Narod nije bio nespreman na kako kazete „demokratiju“ vec na kolicinu lazi, prevare, nasilja, bezobzirnosti…. jer je narod dobar i ne moze da poveruje da takvi postoje.
Srbi su od vlasnika kapitaizma osudjeni na unistenje jer u Srbima jos uvek gori plamen istine, slobode, postenja, pravde…. i ove nase nevolje ne treba dozivljavati kao kletvu vec upravo priznanje sila zla da nismo kao oni. Svakome iole starijem, mudrijem, obrazovanijem itd je poznato da zlo iako uspesno NIKADA ne biva trajno stanje te da uvek samo sebe sagori. Zato i pozivam da mi se pridruze Slobodarski ljudi spremni na ucenje, medjusobno pomaganje, ljudi spremnih da budu lukobrani svojim bliznjima, svetionici svojoj oklini,kapetani svojih ladja
ucimo i uzivajmo zajedno
odlicna replika….poz..
Ukratko, da ne širimo bespotrebno diskusiju.
Ne može se na izuzetku graditi pravilo. Tačno je da ima primera da iz dobrih porodica izadju loši potomci i obrnuto, ali to su izuzetci. Dobra, pristojna, poštena porodica uči potomke da budu dobri, pristojni i pošteni, ali taj isti potomak, kad se otisne u svet bira svoj put. Možda će mediji, sredina u kojoj žive, poznanici, društvo imati loš uticaj i skrenuti ga sa puta, jer će misliti da vrednosti koje su mu usadili roditelji nisu više aktuelni, da su zastareli. Ali….
Ne smatram da je socijalizam po prirodi nestabilan i da je uvod u kapitalizam. Zašto se onda toliko održao u bivšoj Jugi? Ako je srž društvenog sistema vlasništo nad kapitalom i sistem raspodele, onda ne vidim razlog zašto se socijalizam nije na vreme transformisao u delu stimulativne nagrade za rad zaposlenih i maksimalnog zaoštravanja odgovornosti u radu. Radnika zanima zarada, a vlasnika kapitala, u slučaju socijalizma – država ili društvo, da se zarada zaradi radom. Sve to zavisi od dobrog upravljačkog sistema, ili menadžmenta, koji isto tako dobro stimulisan radi u ime i za račun poslodavca. Prihodi tako ostvareni za račun države mogu se usmeriti u korist države-naroda, a ne u privatne džepove.
Gospodine Zlatar, posto vasu teoriju gradite na „dobroj porodici“, hajde da razjasnimo sta to znaci „dobra porodica“ jer uveren sam da je to veoma klizni i rastegljiv pojam u koji mozemo da gurnemo sve a opet da iz njega i izvucemo sve. Vecina ljudi planete ce da za svoju porodicu tvrdi da je „dobra porodica“ dok ce drugi na to da gledaju drugacije. Milion pitanja i podpitanja o „dobroj porodici“ bih imao dokazujuci vam da je taj termin filozofske prirode a ne nesto stvarno IAKO svi mi poznajemo neke dobre porodice (osim nasih – naravno)
Porodica da bi bila dobra u tom vasem smislu (jer rekoste da je u dobroj porodici lose izuzetak) bi morala biti idealna tj morala bi imati idealnu majku, idealnog oca, idealnu suprugu, idealnog muza, idealnu decu a onda bi svi zajedno morali biti idalne komsije, idealni prijatelji, ideal…… ovoliko idalnog ni bajka ne sadrzi. Razlog zasto bi morali biti idealni je jednostavan – ako nisu idealni znaci da su prema nekome ili od nekoga dobri a opet prema ili od nekog drugog losi, samim tim to „dobra porodica“ postaje relativan pojam jer nekome je izdajica los ali nekome je i dobar pa ga naziva odlican agenat ili spijun ili samo koristan bankar, ekonomista, politicar, pravnik, menadzer….
bas me zanima vas odgovor
Gospodine Zlatar, svojevremeno ste napisali da ste pravnik (sto mi donekle objasnjava vase pozicije, jer ipak smo mi stranci u internetskoj magli) a i vase insistiranje na izdvojenom pogledu na Srbiju mi isto tako ponesto govori o vasem nacinu razmisljanja.
Zasto ovo pisem? Pa jednostavno, da vam pokusam docarati razliku izmedju nas jer vidim da ste fino odgojena osoba, dobrog obrazovanja, pozitivnih pogleda na svet…. ali da ste isuvise blizu (kako fizicki tako i na mnoge druge nacine) problematici da bi imali uvid u celinu problematike.
Vi gledate na socijalizam sa stanovista licnog iskustva i onda je to pristojan period a ja na isti gledam kao na istorisku pojavu i onda vidim da je to tek kratki eksperiment vlasnika kapitalizma.
evo poslati cu urednistvu Baste Balkana niz tekstova na tu temu, da ne bi ovde sirio a vi mi onda ukazite gde sam pogresio tj sta nije tacno
Moje primarno obrazovanje je ekonomija, a sekundarno pravo, zato se i bavim tom problematikom. Istina je da ne mogu da se distanciram i „pogledam sa strane“ kad govorim o ovim temama, jer živim u realnom svetu srpske svakodnevice, koju treba menjati. U toj srpskoj svakodnevici, bilo da je socijalistička ili kapitalistička, ili šta god da je živim dovoljno dugo da bih, po mom mišljenju, kvalifikovano mogao da polemišem na temu ekonomije i prava. Ono što mi je dalo visokoškolsko obrazovanje je samo mali deo, daleko više je u iskustvu.
Praksa vam pokazuje i dokazuje da u ekonomskoj sferi naučene ekonomske zakonitosti mogu a i ne moraju da važe, jer kad se u sve uključi politika, strani faktor, kriminal, pravosudje, demokratija i tome slično, onda više nema pravila ni ekonomskih zakonitosti. U svom tom „ludilu“ posebnu ulogu ima pravosudje, koje bi trebalo da ima ulogu apsolutnog korektivnog faktora, odnosno trebalo bi da ima civilizacijsku ulogu neutralnog i nepristrasnog zaštitnika. Manji je problem što u Srbiji nema pravde, to i nije obavezna kategorija. Veći je problem što u Srbiji nema prava, odnosno što je samo srpsko pravosudje glavni generator kršenja Ustava i drugih zakona, a kao zatvoren sistem u kome se medjusobno štite svi nivoi odlučivanja, očigledno je da imate državu u kojoj vlada bezvlašće. Odluke srpskog pravosudja se čak ni u medjunarodnim institucijama ne preispituju (Strazbur).
Možda su oni sa strane suviše udaljeni da bi objektivno sagledali postojeću situaciju. Možda kod njih (kod Vas) preovladava mišljenje da je Srbija normalna zemlja, u tranziciji, u kojoj nešto treba popraviti da bi funkcionisala. Niste verovatno svesni do koje je mere Srbija uništena, a to ni jedna teorija do sad nije obradila. Period socijalizma se mnogi sećaju sa nostalgijom, jer ne znaju za bolje. Da li je socijalizam bio eksperiment ili ne, ne bih polemisao, jer mnogo je razloga i za i protiv.
Što se tiče porodice, dobre porodice, koja po meni čini osnov svega, mislim da je nepotrebno upuštati se u definicije poput idealnog, ili u neka druga filozofska, naučno-fantastična razmišljanja, osporavanja ili glorifikovanja. Zadržaću se na ličnom primeru, jer bi bilo licemerno teoretisati i pričati o drugima, a u isto vreme postupati suprotno. Moja porodica nije atraktivna za medije, što bi se reklo – dosadna je. Jer, koga još zanima dobar i skladan brak dug 35 godina, koga zanimaju deca koja su završila fakultete, zasnovala svoje porodice, koja dalje brinu o svojim potomcima, ali i o roditeljima. I ta ista deca nisu imala problema sa zakonom, narkoticima, alkoholom, a na isti način, kao što su oni vaspitavani, vaspitavaju i svoju decu. Ta ista deca se bore sa srpskom svakodnevicom, ali to nije narušilo niti odnose u njihovim porodicama, a ni odnos koji imaju prema roditeljima. Jednostavno, ljubav muškarca i žene, njihova ravnopravnost i ljubav prema deci, za mene su osnov svega. Nadam se da sam dao „zadovoljavajući“ odgovor, jer nisam dovoljno kvalifikovan da bi se upuštao u druga i duga teoretisanja. Medjutim, otvoren sam za polemiku ko ima drugačiji stav. To je „my way“.
Gospodine Zlatar, hvala na odgovoru. Ocekivah, doduse, da ce biti malo vise argumenata u obrani vaseg stava ali ako. Kad postavimo pitanje, moramo biti spremni da prihvatimo bilo kakav odgovor inace tezimo da kontrolisemo komunikaciju tj cujemo samo ono sto zelimo da cujemo a ne ono sto je stvarno receno. Taj princik kontolisane komunikacije ocekivanih odgovora je alat politicara menadzera itd ali ne I ljudi zeljnih ucenja
Ja ne znam kako Strazbur I ostali dozivljavaju Srbiju ali ja sve planetarne sisteme vidim kao nesto sto se MORA MENJATI jer su ….. (duga lista negativnosti)
Zanimljivost koju shvatih druzeci se sa ljudima iz totalno drugih civilizacija je da se svi kao I mi smatraju jedinstveno specificni a slicnosti su nam ogromne I sto mi je bilo zanimljivo primetitii da svi imamo uverenje da su nam neke materijalisticke negativnosti ono sto nas izdvaja iako je „to“, nesto sto mnogi imaju.
U USA ili u Srbiji ili Japanu ili Sudanu ili…. vlada opsta nepravda koju je moguce ispraviti AKO IMATE PARA, ako nemate, onda ste osudjeni na nepravdu. Tako recimo sirotan koji ukrade digitron (99 centi) zavrsi 7 godina na robiji (jer se digitron pred zakonom vodi kao kompjuter a to je federalni prekrsaj sa minimumom od 7 godina) a bogatun koji ukrade milijardu plati stotinjak miliona kazne I „mirna backa“ ista situacija kod nas jjer ako se dobro secam (nista ;icon protiv nje nemam vec mi prva pala na pamet) Ceca ukrade (bese li) 300 miliona I plati kaznu od 100 miliona I kucni pritvor dok sirotinja guli zatvor za „sitnice“. Znam ovde slucaj Meksikanac ranio ljubavnika svoje supruge I zaglavio 17 godina a za dokazano ubistvo (recimo pandur, biva kaznjen otkazom I poslom u privatnoj firmi) se ide sa dobrim advokatom na visemesecnu kaznu a ne visegodisnju.
Tako da okreni obrni, sve se svodi na isto – pravde „ni, od korova“
Sto se tice „koliko je Srbija unistena“ pa secate li se koliko je Rusija bila unistena kad je po procenama oko 2 miliona ljudi umrlo od gladi I bolesti gladi za nekoliko godina, svi danasnji milijarderi to postajali u roku od par godina…. Secate li se da su neki delovi Afrike bili razvijeniji od UK kad su dosli da im donesu civilizaciju a evo I dan danas umiru od gladi, preventivnih bolesti, stalnih buna I revolucija….. Ili pogledajte sudbinu Korejanaca koje su podelili I na njima se igraju kao nad zamorcima – pola drze u izolaciji a drugo pola „razvijaju“ najcrnjim oblikom kapitalizma (mnogo okrutnijim nego onim u danasnjoj Srbiji jer kod nas je covek odsekao prst i to su svi saznali a kod njih je „normal“ da odseces, slomis itd nesto da bi dobio odstetu kojom ces da isplatis kreditore inace ode porodica. Koreanski kapitalizam vazi za jedan od najsurovijih ako nije i najsuroviji ali tesko je to realno oceniti.
„O porodici“ – nasmesili ste me jer „pecate komplimente“ ali ako, drago mi je da ste zadovoljni. Inace kao sto znate, za proizvodnju necega (npr dobre porodice) moramo poznavati sve detalje kako i zasto bas tako te redosled kojim moramo „TO“ raditi, zatim kvalitetu „TOGA“ ispitujemo testiranjem na negativnosti. Da bi na kraju imali nesto sto mozemo preporuciti kao osnovu na kojoj baziramo buducnost. Ovako, ispada, „posrecilo mi se“ i to je to.
Posto sam i sam sa ozbiljnijim zivotnim iskustvom, kao i vi, znam da SVE porodice (ako dovoljno dugo traju) prolaze kroz krize i da je glavna razlika trajanja porodica u sposobnosti da zajednicki resavaju problem.
Tako da, lepo je sto imate takvu „dosadnu“ porodicu ali kad sve bazirate na njoj, hajde da vam postavim pitanje – kako pronaci partnera (jer nadam se da se slazete da je to izuzetno bitan deo te strategije) s tim da situacija nije idealna – potencionalni trazilac ne dolazi iz sredjene imucne porodice i ima licnih problema – sta i kako onda
Ne znam gospodine Grubor zašto je bitna činjenica koliko su drugi bili uništeni u prošlosti, ili su i danas u bedi ili izolaciji. Da li to treba da nas uteši i da nam ukaže da je to normalno? Ne bih rekao.
Što ste tiče moje „dosadne“ porodice – zašto ste stekli utisak da „pecam komplimente“? Mi se ne ne takmičimo. Ja se ne borim za popularnost i ne promovišem svoju neku filozofiju. Odgovaram na pitanja u sklopu komentara na Vaše tekstove. A to – kako pronaći partnera – bolje pitajte one koji pišu knjige i daju savete i to dobro naplaćuju. Ja nemam iskustva u tome – meni se jednostavno posrećilo, odnosno nama se jednostavno posrećilo. I nismo usamljeni, ima još takvih porodica, ali mi smo „dosadni“.
Gospodine Zlatar, imam osecaj da se osecate napadnuti pa pokusavate da se obranite, ako je tako, izvinjavam se. Nije mi bila namera da ikako napadam vasu licnost vec upravo suprotno, da kritickom proverom testiramo nase stavove i vidimo koliko su oni snazni i osnovani. Stavovi dolaze i prolaze kako ucimo i saznajemo tako da „napad“ na nase stavove nije napad na licnost vec upravo suprotno – mi se trudimo oko nekih do koga nam je stalo (zbog ovog ili onog razloga) sto ukazuje da postujemo tu osobu iako se sa njom vise ili manje ne slazemo. Tako da ovu nasu komunikaciju dozivljavam kao testiranje koje ce me uciniti boljom i snaznijom licnoscu.
Poznavanje proslosti je izuzetno bitno za razumevanje sadasnjosti te zato i postoji ona stara izreka „ko ne pamti on ponavlja“. Zato greske treba pamtiti i na njima uciti inace se ponavljaju. Ovo pravilo vazi kako na nivou licnosti tako i na nivou celine. Problem koji se ovde javlja je opet nametnut kapitalizmom a zove se izolacionizam koji je postojao i pre kapitalizma ali su ga kapitalisti usavrsili i osnazili. Izolacionizam nije problem samo na nivou drzave ili pojedinca vec i u svim ostalim nivoima. Mnogi pokusavaju da se izoliraju kao pojedinci iz raznih razlog (neko ih povredio, strah od nepoznatog, lose samopouzdanje….) i zavrse uglavnom depresivni, drugi pokusavaju da se izoliraju kao porodica (jer to mogu kontrolisati, itd), treci kao navijaci kluba, cetvrti u religiji, peti u naciji, sesti u ekonomskog ili nekom drugom stalezu, sedmi…… mnogo podela i vecina od nas je podeljena u mnostvo od tih izolovanih grupa cineci da ni ta grupa (koliko god bila velika ili mala) nije jedinstvena a samim tim je podlozna kontroli tj upravljanju. Prosto je retkost kako malo ljudi shvata da pripadaju Svetu kao i da Svet pripada njima tj da su nerazdvojni deo celine.
Sve ovo navodim jer mnostvo ljudi mi kazuje „mene zanima SAMO Srbija, Amerika, Kanada, Bosna. Japan, Koreja…..“ ne shvatajuci da smo svi isti i da samo zajednickom aktivnoscu mozemo da se spasimo inace ce da nas nastave okretati jedne protiv drugih a mi ponosno elitisticki izolirani cemo da se borimo protiv dobre buducnosti nas i nase dece.
Svaki izolazionizam je elitisticki, tako i vasa „dosadna porodica“ poseduje sve oznake elitizma (mi smo bolji ali to necu reci u lice) isti je slucaj sa svim „moja porodica“ izolacionistima. svi navijaci klubova misle da je njihov klub najbolji (elitizam), svi nacionalisti misle da je njihova nacija najbolja, svi religiozni misle da je njihova religija/bog najbolji, itd itd
Zbog ovoga treba poznavati kako licnu tako i porodicnu ali i svaku drugu istoriju ukljucujuci istoriju planete – dakle nikada i nigde nisam tvrdio da je patnja dobra itd vec da se od nje treba uciti da se ne bi ponavljala
Gospodine Zlatar, vi ste isuvise inteligentna osoba da bi bazirali zivotnu filozofiju na „posrecilo mi se“. Drago mi je da vam se posrecilo kao i nekim drugima ali samo analizom, razmisljanjem tj filozofiranjem kako i zasto se osobi A posrecilo a osobi B nije dolazimo do saznanja sta treba da se radi te kako i zasto uz obavezno saznanje i kada da bi mladi mogli da nauce i odluce kuda i kako da idu sa svojim zivotom.
Savetovati mladima „srecno“ bez pravog znanja bi bilo naivno kao savetovati im „igrajte loto“ nekima se posrecilo (nekima jeste ali mnogima nije a kako neko moze biti srecan u moru nesrece)
i za kraj – zar zivot (poznavanje zivota) treba da ostavimo u ruke izdavaca koji ce da odlucuju o nasoj sudbini?
uzivajte
Gospodine Grubor, ovaj naš „bilateralni dijalog“ je izgleda u fazi provere samo naših mišljenja i shvatanja.Možda smo dosadili drugima. Možda će nas, prema Vašoj teoriji, proglasiti izolovanom elitističkom grupom. I još nešto – nema potrebe da imate „osećaj“ ili pretpostavku šta ja mislim, dovoljno je pitati i dobićete odgovor. Ako ovaj dijalog izmakne kontroli i bude imao tendenciju da preraste u nešto neprimereno, sigurno će biti prekinut.
Ne slažem se sa Vašim stavom kojim kritikujete one koji su „lokalno“ orijentisani. Sistem je sistem, učenje je učenje, a primena toga je lokalna. Zašto bi se Vi protivili ukoliko Vaš sistem zaživi u drugim zemljama, a njegova primena bude prilagodjavana postojećim uslovima. I sami ste u jednom od komentara naveli da bi se radom pojedinaca stvarali uslovi da se putem izbora preuzme vlast, koja bi omogućila primenu sistema. Ako je tako, onda je nesporno da se na različit način mora doći do cilja, jer se mnogo razlikuju sistemi zemalja koje ste pomenuli.
Mislim da ne možete u isti koš stavljati tako različite „interesne grupe“ koje nazivate izolacionističkim i elitističkim. Tu sigurno ne spadaju porodice koje se slobodno kreću ulicom, a takve su u većini, bez obzira da li su u njima odnosi isti ili različiti, sa svim svojim manama i vrlinama. Izoluju se oni koji se plaše da izgube materijalno bogatstvo, a ne oni čije je bogatstvo u tradicionalnim vrednostima. Moja porodica poštuje sve druge porodice sa kojima može da uspostavi normalne odnose, bez obzira kakvi su odnosi unutar tih porodica. Zalažemo se za, kako je to nekad bilo popularno da se kaže, aktivnu miroljubivu koegzistenciju. Samo poštovanjem različitosti možemo ostvariti dobre odnose, bez izolacija a pogotovo nekog elitizma.
Što se tiče osobe A kojoj se posrećilo i osobe B kojoj nije da nadje pravog partnera u životu, nije to tako jednostavno objasniti, jer su, kako sam već jednom rekao, brak, porodica, deca najveće životne filozofije, po mom mišljenju. Treba želeti, treba tražiti, treba biti pošten i odgovoran u braku. Današnje vreme, u odnosu na neko davno, donelo je neke druge standarde. Tu muškarci i žene nisu ravnopravni, jer žene imaju manje vremena od muškaraca. Ranije se sve dešavalo u nekim „normalnim“ godinama, pa je bilo vremena za prilagodjavanje i partneru i deci, a i lakše su se stvarali materijalni uslovi. Objektivno, bilo je lakše. Danas je sve komplikovanije. Ko želi odgovorno da udje u brak i stvori porodicu, mora da se suoči sa mnogim izazovima, počev od izbora partnera. Komplikovano.
Poziv svima da se prikljuce u komunikaciju sa svojim pitanjima, razmisljanjima stavovima i otvorenim umom spremnim da uci druge i od drugih postujuci sagovornika I temu, dakle bez vredjanja i nepotrebnog zastranjivanja. Evo Gospodine Zlatar, sluzbeni poziv svima da prosirimo nase bilateralne odnose ako je to problem vama ili bilo kome drugome iako ne vidim zasto bi bilo jer niko nije obavezan da cita ono sto ga ne zanima.
Sto se tice dela „provere misljenja i shvatanja“ ja nikako ne bih mogao da tu stavim tu rec SAMO jer bez testiranja tj provere mojih misljenja i stavova nikada ne bi stvarno znao koliko su ona solidna. Nadam se da nisam jedini koji preispituje svoje prioritete, nacine razmisljanja, delovanja…. jer nekako to mi dodje osnova bez koje dobra licnost ne moze da se izgradi.
Mozda ovde izgleda da testiram vasa misljenja i stavove ali kroz to ja testiram i svoja jer…. rasti je kao i jesti, lepse u drustvu.
Poziv svima je usledio, komunikacija je javna tako da nema osnovnih predispozicija za elitizam ili izolacinizam.
Dobro, truditi cu se da ne pretpostavljam i sl kako vi mislite, itd ali nadam se da cete ubuduce ispostovati taj stav – samo pitaj odgovor sledi
Gospodine Zlatar, ne morate pretiti prekidanjem razgovora jer prvo to je neozbiljno, drugo, vec ste jednom to radili i trece pa to pravo vam niko a narucito ja nije ni pokusao uskratiti (kako vama tako i bilo kome drugom ukljucujuci i mene)
Gospodine Zlatar, slobodno se vi ne slazite u tome i jeste car rasprave ali neslaganje podrzite argumentima. Pa zar je stvarno najbolje sto mozete ta „ravnilovka“ kojom svaki sistem, ucenje itd stavljate u istu ravan? Zar recimo sistem robovlasnistva i sistem samoupravnog socijalizma mogu da se „poravnaju“ po casti, inteligenciji, dobroti…? Zar ucenje Hitlera moze da se ravnopravno poredi sa ucenjem Gandija? Zar…..
Imam drugara koji je otvorio firmu i s vremena na vreme pokusava da stavi znak jednakosti medju nama trazeci mi pakost, negativnost, rupu… tako me i vi podsecate sa tom „lokalnom primenom“ kao da to nije jedna od osnova bilokakvog ozbiljnijeg planiranja. Naravno da je lokalna primena specificna ali pravila moraju biti jedinstvena.
Nisam siguran da sam pravilno razumeo sta ste hteli reci sa „Zasto bi se vi protivili ako Vas sistem zazivi u drugim zemljama a njegova primena bude prilagodjavana postojecim uslovima“ – Nije mi jasno odakle vam to misljenje da bih se ja protivio. Nije mi jasno zasto mislite da je sistem rigidan i da ne postuje razlicitosti? Sveizam nije sistem u kojem se odredjuje kako ko treba da zivi (imamo kapitalizam kao sto smo imali i socijalizam za to) vec sistem koji odredjuje opsta pravila koja ne smeju da se razlikuju od Pravde, Dobrote, Istine sa jednostavnim sigurnim sistemom obezbedjivanja postovanja tih pravila. Sve raznolikosti unutar postovanja svoje i tudje osnovne slobode te odgovornosti, se ne samo dozvoljavaju vec i uzgajaju jer snaga vrste (ljudske) je u njenoj raznolikosti.
Koliko je meni poznato u svim drzavama vlada kapitalizam (da i u Juznoj Koreji jer je i tamo drzavni socijalizam koji je podvrsta kapitalizma sve sa piramidalnom strukturom, elitistickim nacinom zivota i organizovanja te radom za profit a ne radom za poboljsanje zivota) a lokalne tradicije, nivoi razvoja itd stvaraju razlicitost, tako da ne postoje razliciti sistemi vec jedan NEPRAVEDAN Kapitalisticki sistem sa razlicitom efikasnoscu vladavine masama te razlicitim alatima za kontrolu i upravljanje masama. A menjanje sistema ako bude haoticno jer ta nedefinisana razlicitost mi tako izgleda, plasim se da bi veoma lako moglo da se zavrsi u haosu, nesreci, sto bi onda bila „Pirova pobeda“.
Svi ljudi zele isto, mir, slobodu, dobar siguran zivot za sebe i svoje bliznje, mogucnost napredka, zdravlje….. iako ljudi zive razlicito, u razlicitim podnebljima u razlicitim okolnostima svih vrsta ali svi (osim psihicki poremecenih) zele isto. Put ka istom cilju ce biti specifican ali MORA ispostovati ista pravila. Da se se prvo obrazuje svest pojedinaca zajednice a tek onda da telo prati um jer u suprotnom telo ce da osvoji cilj slobode ali zarobljeni um to nece umeti da prepozna i zadrzi te se opet taj uspeh pretvara u „Pirovu pobedu“
Dakle tvrdim – revolucijom se ne osigurava sloboda vec patnja, razlicitostima bez potpunog razumevanja filozofije iza tih razlika se sprecava sloboda a produzava patnja, mirenjem sa sudbinom i zadrzavanje postojeceg stanja se osigurava propast ljudske vrste. Jedini nacin promene na bolje bez produzetka ili povecanja patnje je UCENJE. Mozda je to vecini dosadno ali je to jedini nacin da se dodje do UZIVANJA sto je jedino stanje u kojem se Zivi a ne prezivljava.
Nije svaka porodica izolacionisticka ali mnoge jesu, mozda cak i vecina iako se nadam da preterujem. Svrha ovakog izolacionizma bez jasnih granica i jeste upravo da relativizuje krivicu sistema i vlasnika kapitalizma. Porodice su takve (izolacionisticke) jer su prihvatili filozofiju kapitalizma kao svoju bez razumevanja njenog znacenja i njene istorije.
„porodice koje se slobodno krecu ulicom“ – Stvarno???? joj joj Gospodine Zlatar, danas vam nije dan (dodje tako svima nama) ali nadam se da ce „kako doslo, tako proslo“
Ponasanje je uzrokovano razmisljanjem ali i okolnostima tako da se ista osoba nece isto ponasati na Tehno zurci u nekom „poddrumu“ i koncertu „klasike“ na Kolarcu, tako da „slobodno kretanje“ ne pokazuje po pravilu nista ili skoro nista o pojedincu ili grupi vec o okolnostima ali dizanje zidova-ograda, stavljanje masivnih kapija, nadzor kamerama, drzanje opasnih vrsta pasa itd ukazuje na potrebu za izolacijom.
pogledajte, tradicionalna Srbska ograda je taraba, koju svako u iole boljoj formi moze bez problema preskociti ili srusiti, tako da ona nije bila ograda za ljude vec zivinu, zivincad itd
Nekada je porodica bilo mesto okupljanja ne samo porodice vec i drugih porodica jer porodica nije bila izdvojena iz celine, nekada se putnik namirnik ugoscavao kao najrodjeniji, nekada…..
tako da ako se pozivamo na tradiciju MORAMO se nje i pridrzavati inace…. biva ovako kako je
Gospodine Zlatar, zar cete dopustiti da vas sama tezina objasnjavanja spreci u objasnjavanju vase filozofije bazirane na porodici?
rekoste pitaj – odgovoriti cu, dakle
Sta je srecna porodica?
sta je dobra porodica?
sta znaci biti posten i odgovoran u braku?
zasto prihvatamo neravnopravne odnose?
kako se ponasati u odnosu na ravnopravne – neravnopravne odnose u vezi, braku, susretima sa okolinom itd (ako postoje razlike izmedju zenske i muske strane, molio bih da ih navetete te objasnite)
kako se prilagoditi okolnostima ili kako okolnosti prilagoditi nama (mladom paru)?
kako se spremiti za izazove koje zajednicki zivot nosi?
te ona pitanja od pre
kako pronaci partnera? (ako postoje razlike izmedju muske i zenske strane, objasniti ih)
kako se ponasati prema patneru? (opet sa potencijalnim razlikama)
za sada samo toliko
uzivajte