NEKA REŠENJA ZA NESTAŠICE ČISTE VODE

Nestašica vode, posebno slatke pijaće vode postaje globalni problem. Mnoge zemlje su već danas prinudjene da uvoze vodu. Postoje li rešenja za nestašicu vode kod nas – Planinski luk

 

Količine slatke vode na Zemlji su oko 3%. Najvećim delom stiže u vidu kiše i snega. Najverovatnije 20% vode u kontaktu sa zagađenim zemljištem, mešanjem sa vodom u potocima, rekama, prelazi u drugu, treću ili četvrtu kategoriju čistoće. Upotreba ovakve vode tera čoveka da gradi postrojenja za prečišćavanje, troši pare, nameće nove tehnologije. Nove tehnologije, nova povećanja proizvodnje, zagađenja i tome nema kraja.

Da vidimo, šta se može uraditi, ima li nekih načina da se mešanje čiste i prljave vode delimično spreči i povećaju reserve čiste vode? Šta nedostaje? Čega nema u dovoljnom broju?

Nestašica vode i neka Rešenja za nestašicu čiste vode

Pitka voda dolazi nam sa neba. Sadašnje kiše su sa većim količinama padavina po m2.

Katastrofalnije su promene, u smislu šta se dešava sa vodom, na površini zemlje: zbog izmenjenog ekosistema, nestanka šuma. Voda na površini formira bujice i za kratko vreme napravi lokalne poplave.

Dugoročno i na širem prostoru, zemlji ostaje manje pitke vode; zbog brzog oticanja vode odlazak vode u zemlju je smanjeno.

Ne postoji sadašnje tehničko rešenje koje bi moglo da reši problem oticanja vode; ovde ne mislim na velike vodene akumulacije (jezera) već na neka druga rešenja i kontrolisani sliv. Optimalni rezultati se mogu postići za 30, 50godina, pa i više. U tom periodu može se podizati stepen rešavanja problema i ništa više. Kako se to može postići? Idemo redom.

Primerom ukazujem na veličinu oticanja vode sa padina zemljišta drinskog sliva, koju nije upila zemlja već se slila u Drinu. Količina vode koja se nije uspela zadržati na zemljištu sliva dobija se: kao razlika protoka vode Drinom u toku majskih poplava i srednjeg protoka u mesecima bez padavina. Količina vode koja otekne Drinom, za jedan dan, je 239 760 000 m3 ; a to je sloj vode 239,76 km x 1km x 1m= 47,952km x 5km x 1m.

Proračun dobijenih podataka videti na blogu – Primer raspodele količine vode, od majskih kiša 2014.godine, na zemljištu drinskog sliva.

https://gradiuinflaciji.wordpress.com/. Hidrološki parametri su uzeti sa http://hisdrina.com/

Načini sakupljanja čiste vode su:

1) Planinska akumulaciona jezera.

Prirodna jezera, dobro čuvana, poseduju veliku količinu vode (Plitvička jezera). Mana je velika udaljenost od naselja.

2) Akumulacije koje gradi čovek – veštačka jezera, uvek se nastoje primaći (korak-dva) naseljenim mestima, time se izlažu zagađenjima, hemijskim i biološkim (pojave zelenih algi, crvenih, kod Uzica…). Voda jezera, namenjena za piće, je pod otvorenom nebom. Čovek, u svojoj istoriji, nikad nije pio vodu iz jezera već iz izvorčića na obali jezera, reke… Sledeća greška je gradnja brane za “pravljenje rezervoara” vode za piće (voda vremenom gubi kvalitet). Ne moraju se uvek graditi brane, podzemni ”rezervoari” već postoje (podzemna jezera..), gradila ih je priroda vekovima.

3) Transportom vode iz akumulacija nadzemnim betonskim kanalom, do rezervoara vodnih stanica velikih gradova; kanal dug 1400 km do Pekinga, videti link http://www.vesti.rs/Svet/Mamutski-projekat-voda-za-Peking.html

4) Sakuplanjem kišnice, kao što se radi na mediteranskim ostrvima.

Količine vode, ovako sakupljene, u globalnim okvirima, su beznačajne, ali i nužne.

5) Upijena voda u zemlji, od kiše na brdima, planinama, ravnicama preći će u podzemne vodene rezerve (pećinska jezera, vodeni tokovi…) – najbezbednija prirodna mesta za čuvanje kvalitetne vode na duži period.

Primer: U toku jednog dana, za vreme majskih poplava 2014. godine, podzemni kapaciteti drinskog sliva prihvatili su 1 384 550 000 m3 vode. Vidi proračun na linku Primer raspodele količine vode,od majskih kiša 2014. godine, na zemljištu drinskog sliva.

Predlog:

– Prvo, izvršiti detaljna istraživanja i registrovati sve značajne podzemne ”rezervoare”.

– Definisati tehnička rešenja kojima će moći da se nadzemne kišne vode usmere u podzemne “rezervoare”.

Očekivani ishodi:

-Povećane količine podzemne vode pojačaće postojeće izvore, proradiće i neki stari izvori, bunari će biti puniji.

“Napunjeni rezervoari“mogu, bez dopunjavanja (kiše), snabdevati izvore vodom mesec dana (+Vodne stanice su manji objekti od veštačkih brana).

– Razvoj novih tehnologija(građevinsko,hidrološka tehnička rešenja) koje će na višem stupnju omogućiti realizaciju projekta.

Uzroci i rešenje nestašice vode

Pomaci u otklanjanju nestašice vode su pomaci u tehnikama zadržavanja vode i čuvanja.

Zadržavanje vode, dugoročno gledano, najispravnije je na planinskim zaravnima, uvalama, ravnicama… Ova voda se čuva u podzemnim” rezervoarima”-jezerima. Nekada su i padine mogle zadržati vodu. Seča šuma stvara novu situaciju: vodu koja padne na nagnute padine brda, planina, nema ko da zaustavi. Velikom brzinom” preleti” to zamljište, prerasta u bujicu, koja ruši sve pred sobom. Ako su padine pod velikom šumom, voda pri slivanju nailazi na stabla, menja pravac, usporava se, otiče u širinu, ne dozvoljavajući stvaranje usmerene bujice. Napuštanje šume se oteže, vreme upijanja jednog dela vode u zamljište se povećava – tako je nekad bilo.

Šuma na padinama mora postojati od vrha do podnožja brda,obavezno ako se u podnožju nalazi naselje,ako nije,sledi rušenje…Na planinskim zaravnima,zbog navedene uloge, šuma nije potrebna.Ako se padine i njeni potočići nagnuti ka velikim rekama,predate vode otiču ka morskom slivu,za nekoliko dana ogromna količina vode se gubi. Dobar transport vode rekama je dobra prilika da se velikom brzinom ostane bez vode.

Problem se rešava na dva načina:

– Ne dozvoliti stvaranje bujica.

– Koliko god je moguće smanjiti priliv vode rekama.

Planiranje i finasiranje

Oba načina rešavanja problema rešavaju se tehničkim hidrološkim objektima.

Pokušaj ulaganja u obimnije, brže sađenje šume, da bi rešio problem bujica, nije delotvoran: mlade sadnice moramo štititi od bujica. Snažna šuma, sposobna da se odupre bujici, stiže za 20, 30 godina. Dobar deo površine koja je zaposedala šuma danas popunjavaju naselja. Generalno, oba načina se moraju rešavati tehničkim rešenjima, koja valja odmah primenjivati: planski, polako, manjim finansijama, sa poznatim ciljem: tehničkim rešenjem, sa kojima usmeravamo vodu ka zemljištu koje će je upiti. Dugoročnim planovima, bez odustajanja, definisati dinamiku izgradnje tehničkih rešenja kako bi upijanje i skladištenje u podzemna jezera bilo merljivo i prihvatljivo. Korak po korak, bez velikih troškova, gde god se može, realizovati rešenja kojima kontinuirano povećavamo način čuvanja vode. Iste planove usvojiće i buduće generacije, proces ne sme stati ..

Naravno, ne može se zamisliti da bi Država mogla graditi tehničke objekte koji zadržavaju vodu, da bi je zemlja upila i uskladištila; ovako nešto može uraditi samo najbogatija zemlja sveta, dokoni ljudi… ostali ne.

Međutim, kada se gradi objekat koji istovremeno omogućava upijanje vode u zemljište, sprečava stvaranje bujice, sprečava vodu da dođe do erozivnog mesta zemlje, štiti objekat skladištenja industrijskog otpada (jalovina u Krupnju), štiti mlade sadnice šume da ih ne odnese bujica, omogućava gašenje šumskih požara na nepristipačnim planinskim padinama; tada bi tehnički hidrološki objekat bio isplativ.

Karakter hidrološkog objekta i dugoročnih planova izgradnje u vodoprivredi, poljoprivredi, šumarstvu, protivpožarnoj zaštiti… je istovetan, višenamenski: ne pojavljuje se samo u jednoj privrednoj grani, sa jednim zadatkom, već istovremeno obavlja zadatke u svim granama. Objekat mora biti zajednička meta vodoprivrede, šumarstava… i ne gradi se samo da bi odveo vodu na zemljište, radi njenog upijanja. Kako ovo regulisati?

Uraditi regulativni plan, definisati tehnički objekat, njegove usluge zahtevima planova raznih oblasti privrede koje se oslanjaju na vodoprivredu (šumarstvo…); time bi njihova izgradnja bila ekonomična i produktivna.

Primer zadržavanja vode

Već se primenjuje jedno rešenje koje (u junu 2015. godine, naše Ministarstvo za vodoprivredu i neki strani izvođač) obavlja zadatak zadržavanja vode pregradama, u zasecima viših delova planine, kako bi se smanjio obim poplava. Podržavam rešenje jer obavlja i drugi zadatak: upijanje vode (oprez zbog erozije) na mestu zadržavanja. http://www.srbijavode.rs/home/vesti_naslovna/pregrade_vodotoci.html

Ovaj početni primer je dragocen jer će isprovocirati izradu opšteg plana vodnih ustava na planiskim zasecima, na kritičnim mestima, širom Srbije. Time bi se dobila tačna cifra količine vode koja se može zaustaviti i potreban broj godina za izgradnju optimalnog broja ustava.

Potreba čuvanja čiste vode je svakome vidljiva i ne treba dalje teoretisati, važnije teme su:

Koja je to vrsta hidrološkog objekta kojim će se dodatno zadržati voda i sprečiti njeno brzo oticanje?

Kako graditi hidrološke objekte?

Strategija

Izrada dugoročnih planova koji sadrže elemente:

1) Izbor mesta za zaustavljanje vode. Izbor dopunskog tipa vodnih objekata koji sprečavaju oticanje vode.

– Lokalizacija, popis, mesta na kojima se istovremeno dešavaju bujice, klizišta velikih razmera i štete.

– Spisak mesta, koja su jako izvorište bujica, koje se ne mogu kanalisati uređenjem zemljišnog reljefa, kopanjem kanala za horizontalni odvod (bio bi zbrisan bujicom)

– Spisak zemljišta pod nagibom (planinske padine), pod šumom, velike površine, nepristupačne za mehanizaciju. U slučaju požara imaćemo ekološku katastrofu.

2) Izbor tehničkog hidrološkog objekta

Nakon utvrđivanja spiska o veličini i broju mesta preći na izgradnju kanala za horizontalno zadržavanje vode “Planinskog oluka“ betonskog tipa. Zašto betonski tip?

– Ekološki su prihvatljivi; gabaritnih mera, poput kanala za odvod vode pored puteva.

– Dug vek trajanja, uz održavanje je 50 do 100 godina,

3) Izbor zemljišta za prihvatanje vode radi upijanja

Vodu, sa planinske padine, prihvati ”Planinski oluk” i odvodi je na pogodno zemljište radi prihvatanja i upijanja: planinski zaseci, uvale.. sva mesta gde se može prihvatiti i zadržati voda. Poželjno bi bilo da to bude zemljište odakle planinski izvori već dobijaju vodu.

4) Planiranje tempa izgradnje

– Na kritičnim mestima i hitnim slučajevima uložiti novac…i malo više.

– Posle hitnih slučajeva nastaviti gradnju ”Planinskog oluka” betonskog kanala, sa skromnim sredstvima, definisanim dugoročnim planom. Visina novčanih sredstava nije bitna, važno je ne prekidati izgradnju u narednih 30, 50 godina. Nastaviti dalje dok postoji potreba i dok se ne postignu optimalni rezultati.

Tehničke karakteristike ”Planinskog oluka” videti na blogu:

https://gradiuinflaciji.wordpress.com/

 

maš.inž.Mladen Popović

[email protected]