NIŠTA OD NAS NE MOŽE BITI
Sveti Vladika Nikolaj Zlatousti (Velimirović) veli:
”Ništa od nas ne može biti, čuje se kod nas na sve strane, po kućama i ulicama beogradskim. Obično ljudi, koji nisu ispunili svoju dužnost prema otadžbini, sede u kafanama ili šetaju po korzou i govore: ‘ništa od nas ne može biti’.
Trgovci, koji ne umeju da trguju, i koji su zbog svog neumenja nastradali, kritikuju naše ministarstvo spoljnih poslova i vele: ‘ništa od nas ne može biti’.
Činovnici, koji više vole da odsustvuju, no da rade, tvrde, da je ministar spoljnih poslova ‘nesrećno pomakao našu figuru’, i da zato od nas – ‘ništa ne može biti’.
Seljaci, čije njive stoje neiskrčene i nepoorane, uzdišu zbog pogrešaka naše spoljne politike i viču: ‘ništa od nas ne može biti’.
Žene, koje nisu vaspitale svoju decu, nalaze, da je ‘spoljnu politiku trebalo okrenuti desno a ne levo’, no kako je ona fatalno okrenuta levo, to od nas – ‘ništa ne može biti’.
Gimnazijalci koji se ne stide da bez naučene lekcije odlaze jutrom u školu dokazuju jedan drugom kako ‘od nas ništa više ne može biti’, naravno ne zbog neznanja gimnazista, no ‘zbog neumešnosti šefova spoljne politike’…
– ‘Ništa od nas ne može biti!’ – takvu nam prognozu postavljaju svi oni ljudi, koji nemaju vere ni u sebe ni u svoj narod.
Ovakvi ljudi su se veoma namnožili kod nas u Srbiji.
Oni su kao besposlenici, koji hode po pijaci, zaviruju u svačiju prodavnicu, u svačije lice, u svačiju robu, i sve kritikuju.
Oni nemaju ničega svoga da izlože i prodaju, osim mrzovoljne kritike, koja je uostalom u ovoj zemlji postala vrlo jevtina…”
Eto pravog (Nikolajevog) opisa jedne strašne boljke koja napada iznutra na dušu našeg naroda i uništava sve dobro što zaslužimo vojnim pobedama i velikim zajedničkim trpljenjem bola, zla i nepravde.
Zbog toga se uvek vraćamo na početak, u startni položaj (ali sve umorniji, prljaviji, krvaviji, beznadniji, bezbožniji, osvetoljubiviji, nemilosrdniji, sebičnijhi, nesrećniji i malodušniji)…
Dragoslav Bokan