POHODI NA CRNU GORU
Kakvo li tražiše blago u tebi, najmilija,
s vojskama silnim i flotama ratnih lađa,
kad je sloboda bila jedino što kam tvoj rađa
a junaštvo tvoja jedina industrija?
O, mogla si pred svima noću-danju
džepove da istreseš, da svi se zgranu ljuto:
pred njih bi palo samo izgužvano i žuto
uvjerenje o siromašnom stanju.
Pa što nasrtahu bijesni na tvoja vrata
kao da kriješ u sebi sva blaga svjetska
i sve rudnike suha zlata,
ti – siromašice moja slovenska!
Aleksandar Leso Ivanović
Aleksandar Leso Ivanović je rođen 21. novembra 1911. godine na Cetinju. Otac mu je bio državni činovnik, a majka domaćica. Gimnaziju je završio na Cetinju. Posle završena četiri razreda gimnazije stupio je u državnu službu (činovnik). U literaturi se prvi put javio kao šesnaestogodišnjak. Kako kaže Niko S. Martinović to su bili „stihovani đački akvareli“ rađeni na odbljescima narodne pesme i Šantića. Godine 1929. se desetak puta oglasio u beogradskom „Vencu“ Jeremije Živanovića i to je značilo priznavanje i relativnu afirmaciju jednog novog pesničkog imena. Od 1931. do rata je radio u Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu prosvete i u „Narodnoj knjizi“ na Cetinju. Do 1935. godine u onovremenim crnogorskim publikacijama: u podgoričkom almanahu „Srž“, u cetinjskom „Pregledu“, „Zapisima“, „Odjeku“, i „Zetskom glasniku“ štampao je još nekoliko pesama. Sledećih desetak godina nije ništa objavljivao.
Pred sam drugi svetski rat se oženio. Jedan od njegovih sinova je poznati crnogorski šahovski velemajstor Božidar Ivanović.
Posle 1945. godine povremeno sarađuje sa „Pobjedom“, „Susretima“ i „Stvaranjem“. Godine 1950. cetinjska „Narodna knjiga“ izdala mu je prvu zbirku pesama „Stihovi“, a deset godina kasnije titogradski „Grafički zavod“ štampao mu je drugu knjigu poezije „Čapur u kršu“. Poslednjih desetak godina života je radio kao lektor u „Pobjedi“. Umro je 13. oktobra 1965. godine.
Najpoznatije pesme su: „Kari Šabanovi“, „Pohodi na Crnu Goru“, „Ljudi sjenke“, „Slomljenom oknu“…