PREUZIMANJE KONTROLE NAD SOPSTVENIM ŽIVOTOM
Uobičajeno gledište je da se osoba rodi i neizbežno te neodgodivo odrasta u celosti, na svim poljima, po sili Biologije. ALI da li je baš tako?
Tela svih biljaka i životinja, ptica/itd neizbežno (osim u retkim, uslovno rečeno, patološkim slučajevima) rastu i odrastaju (sazrevaju) da bi nakon određenog perioda bila zrele-odrasle jedinke. Identična je situacija i kod čoveka (kao vrste) gde telo biva gurano u odrastanje samim činom prolaska vremena ALI pošto čocek nije samo telo, dolazi do potencijalnih problema jer emotivno sazrevanje/odrastanje se uči, intelektualno sazrevanje/odrastanje je posledica učenja, duhovno sazrevanje/odrastanje se dostiže učenjem…. Dakle osim telesnog odrastanja sve ostalo sazrevanje/odrastanje zavisi od učenja.
Ljudi se rađaju kao veoma zavisna, (od roditelja i okoline) nedovršena (mozak još dugo nastavlja da raste i razvija se) bića, učeći tj preuzimajući (voljno ili ne je druga tema jer da je voljno ne bi bilo sistemskog odgoja, kažnjavanja dece, itd) sitem verovanja, prioritete, načine razmišljanja, itd od svoje okoline. Takav rani sistem prioriteta, verovanja, načina razmišljanja, itd ima sistem ulogu preživljavanja te da nas uvede u život ALI ne i da nas vodi krož život tj da traje ceo naš vek jer on omogućava preživljavanje a ne življenje. Kao što u “teenage” dobu (druga decenije života) odbacujemo ulogu deteta i prihvatamo ulogu odrasle osobe, tako bi trebali da u odraslom dobu odbacimo taj tuđi sistem verovanja, prioriteta, razmišljanja, itd i zamenimo ga sopstvenim. Istovremeno odbacivanje uloge u društvu (dečija za odraslo) i “tuđeg” JA sa traženjem i prihvatanjem prirodnog JA biva isuviše buran process koji često ume da “sagori” pojedinca te zato je preporučljivo da se taj process obavi u odraslom dobu (bolje “izgubiti” vreme no sansu za život). Kapitlistički sistem je ovu uslovno rečeno neprijatnu prirodu odrastanja iskoristio da bi je postepeno merama sistema potpuno uklonio iz vidokruga naroda te tako stvorio stado nesigurnih i izgubljenih poslušnika koji svojim neznanjem i naivnošću te slepom verom obezbeđuju svoje sopstveno (i svoje okoline) robovanje.
Proces odbacivanja već naučenog i prihvaćenog JA ume da bude veoma bolan i zbunjujući jer se postavlja pitanje (sebi) “ko sam ja” sa tim da u trazenju odgovora ne sme da bude tuđe pomoći I uticaja.
Nekada jet u fazu pomagalo “služenje vojske” gde se pojedinac čupao iz poznatog okruženja I postavljao u sigurnim okolnostima u raven sa drugima te prepuštao (prisiljavao) da preispituje, testira, traži… sebe, tražeći svoje pravo JA. Danas tu fazu neki proživljavaju kroz odlazak bez poznatog društav na fakultet u nepoznati kraj ili odlaskom u inostranstvo (ili dalek nepoznati kraj u domovini) na rad, gde se po pravilu prolazi kroz katarzu testiranja “tuđeg JA” i približavanja svom prirodnom JA. Neki kroz katarzu odbacivanja “tuđeg JA” prolaze kroz porodične ili lične ili … tragedije.
Sledstveno gore navedenom, Preuzimanje kontrole nad sopstvenim životom može biti spontano (bolno) ili svesno (bezbolno). Svesno preuzimanje kontrole nad sopstvenim životom ima 7 osnovnih koraka:
1) Prihvatanje stanja da ovo nase sadašnje Ja beše stvoreno uticajem okoline (nebitno da li svesno ili nesvesno te pozitivnim ili negativnim namerama)
2) Pravljenje popisa svih naših karakteristika, razmišljanja, prioriteta, želja, itd uz pomoć što veće okoline jer nas drugi vide drugačije no mi sami sebe s tim da nas svako vidi drugačije. Ova faza je veoma zanimljiva jer nam otkriva drugačije (stvarnije) “lice” tog našeg “tuđeg JA”
3) Prolazak kroz popis (2) uz analizu od koga smo svaku pojedinačnu stavku pokupili te ako je moguće saznati kada i zašto. Zanimljiva faza upoznavanja i razumevanja kako funkcionišemo.
4) Zamišljanje, uz sve dobre i loše strane, idealnog JA kakvi bi voleli da budemo. Zanimljiva i nadasve ugodna faza koja razvija maštu te privikava sagledqavanju sebe u novom svetlu.
5) Pravljenje liste prioriteta, karakteristika, filozofija, itd koje ni idealni JA trebao da ima. Kreativna i zanimljiva faza kojom se upoznajemo sa potencijalnim JA te privikavamo na novo još neizvesno JA kojeg sami stvaramo.
6) Testiranje drugih i drugačijih opcija, situacija, načina, itd sa naglaskom na one koje nisu uobičajene u našem okruženju. Zanimljiva faza upoznavanja sveta i upoznavanja kako mi reagujemo u neobičnim situacijama te samim tim upoznavanje sebe.
7) Stalno korigovanje sebe i stvaranje novih navika, novog pogleda i doživljavanja sebe te iznenadno ili postepeno shvatanje da smo stigli u svoje Prirodno JA jer živimo život koji smo izabrali I stvorili svojim radom te da smo zadovoljni sa životom i sobom u životu.
Mistično 8 – Spoznajući svoje Prirodno JA shvatamo da JA nije cilj već put jer se življenjem (ne preživljavanjem koje je statično) život, okolnosti, sve menjaa da se samim tim menja i naše JA
Znam da možda zvuči ovako ili onako ali je preuzimanje kontrole nad sopstvenim životom veoma interesantan i nadasve koristan process koji mogu da pokrenu osobe SVIH generacija, spola, zivotnih okolnosti…
Preuzimanje kontrole nad svojim životom nije brz, lak ili jednostavan proces ali rezultat vredi da se potrudimo jer omogućuje život u pravom smislu te reči.
Za život treba hrabrosti (zato i kažu “sreća prati hrabre”, “sreća je na strani hrabrih” itd) a za preživljavanje je dovoljan i kukavičluk, lenjost, sebičnost. Svako od nas svaki dan bira da li će da živi ili preživljava.
Odkrivanjem našeg prirodnog JA mi stičemo veoma snažnu stabilnost, snagu, sigurnost… kojima osiguravamoi uzivanje u svim situacijama i okolnostima a vremenom time “zarazimo” i svoju okolinu, čineći sve oko sebe nalik onom u sebi, lepim, mirnim, balansiranim blagostanjem
Milenko Grubor