Šta je Gluvo doba?

 

DOBA GLUVIH

Šta je Gluvo doba i zašto se tako naziva

 

Gluvo doba se odnosi na duboku noć, kada priroda i ljudi utihnu. Neko smatra da je gluvo doba negde posle ponoći a neko negde oko 3 sata ujutru, pred svitanje, jer je tada mrak najdublji a rane jutarnje ptice i petlovi još se nisu oglasili. U to doba je i san najtvrdji, jer ljudi lako kroz zabavu ili rad prevare san oko ponoći ali oko 3 sata ujutru im san neumoljivo dolazi, jer se telo i psiha najteže odupiru snu u to doba.

Moje gluvo doba o kojem pišem nastupa u ponoć, po predanju kada se ale i bauci, vampiri i ostale demonske sile bude i kreću u lov. Ta paganska praznoverica je vekovima plašila decu i odrasle, terajući ih da zaspu pre ponoći, medjutim kako su ljudi postali sve bliži sa zlim silama i počeli da im služe, glavna zabava i maskarada, crna misa, party, seansa, žurka, koncert i šta sve već ne se pomerilo na ponoć. Demoni su ljudima postali dopadljivi i zabavni i počeli su da dele prostor, vreme i ideje u sitne sate. Zato i pišem za to doba, kada niko ne čita, za taj mračni svet, možda neko naidje na napisano.

Teško je ljudima pisati i pričati da su postali toliko saživljeni sa zlom, da i ne primećuju koliko je to sraslo sa njima. Sve je to posledica greha i bezverja, jer greh ljude oteža, uspori ih i umori da živo sagledavaju svet i zacrni im istinu, dok bez vere nema šta da ih spase, predani su zlim silama na milost i nemilost. I kad im to kažeš, oni ne slušaju kao da su gluvi, kao da ne čuju, jer im je djavo začepio uši da ne čuju ništa što bi njegovu vlast nad njima dovelo u pitanje. Djavo nad njima vlada nevidljivo i tera ih da mrze Svetu Crkvu i sve što je crkveno, da hule i pljuju, sve dok se toliko duša nesrećnika ne ucrni i usmrdi, da počne da veliča i priziva Satanu za boga i vodju. Po rečima jednog duhovnika, takvima se nesrećnicima po raznim sektama, ložama i kultovima, onima koji su potpuno obudeveli za veru i život, sam Satana direktno prikazuje, a oni mu u svoj svojoj zaslepljenosti služe i klanjaju mu se kao bogu kojeg veličaju.

Većina običnih ljudi živi gluva za veru i istinu, zanesena mahnitim idejama i živeći život ili automatski po društvenom šablonu ili po stihiji mode i paganskih verovanja u sebe, u slavu, bogatsvo, nauku, utopiju, neku ideologiju terora. Žive od danas do sutra ili od danas do dogodine, težeći samo ispunjenju svojih materijalnih i duhovnih želja pod uticajem strasti koje ih vode, da ne uspevaju da shvate da se danas živi za večnost, za život večni. I kad im se kaže da život nije gajba piva, auto i švalirasanje, niti verovanje u prirodu, kučiće, jogu ili nauku, oni neće da slušaju, oni su gluvi za istinu. Otuda je ovo doba gluvih ljudi.

Bogu je sve moguće, jer on ima moć nad celim postojanjem. On može promeniti naš um, oterati zle duhove i dati nam duhovne oči da razaznajemo dobre i loše duhove. Pokazano je to u Starom Zavetu kod Izlaska jevreja iz Egipta kada je umove svih egipćana preokrenuo. Ali On to ne čini danas, da ne bi narušio našu slobodu i našu volju, kao i našu savest. Njemu ne treba čovek lutka, već biće koje Mu u jedinstvo pristupa jasne svesti, čiste duše, mirne savesti i laka srca.

Pa ipak i u tom dobu gluvih Bog zove ljude. On nikada ne napušta ljude ma kako oni grešni bili. Zove ih kroz Crkvu i svete ljude, kroz Bibliju, kroz svete ikone i svete molitve. Malo njih uspe da prepozna taj zov spasenja. Čak i kada čuju okrenu glavu, da ne slušaju, jer je taj zov Boga odgovornost, jaram, teret, kako oni misle. A djavo im nudi sve lako i na izvolte, bez skrupula i ograničenja, bez zabrana i discipline, čista sloboda i uživanje. I onda mali čovek sičardžija i sitna duša malo kalkuliše i kaže sebi: Hajde da malo probam (to što mu djavo nudi), samo malo, nije to neki greh! Moral je relativna stvar, vreme se promenilo, moramo se malo prilagoditi svetu, zar ne?

I tako greh po greh i zatvoriše se vrata njegove duše i njegove uši, koje djavo prekri svojim šapama. Takva zacrnjena duša i kad sluša ne čuje i nikoga čuti neće do vremena Strašnog suda, kada će se čuti zov trube andjela koja najavljuje drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista. Taj zov trube će po volji Božijoj oterati zle sile i demone od duša ljudi i oni će se tada videti onakvi kakvi zapravo jesu, u svoj svojoj bedi palih duša. Tada će biti kasno za kajanje, jer je to kraj sveta kada se razdvajaju ovce od vukova, verni od nevernih.

Neće znati pali čovek i nesrećni vuk sve do kraja života da ga je djavo prevario i da će ugovor sa satanom kad tad djavo naplatiti, na ružan i mučan način, a najpre što će mu dušu pogubiti. Jer, satana je protivnik ljudi i čovekoubica, veliki lažljivac i laskavac koji ljudima laska i podilazi im dok ih ne prevari i zarobi. Ali mala sitna duša želi dobitak po svaku cenu. Mala sitna duša ne zna da je ono što mu Bog daje mnogo lakše, lepše i bolje, jer sam Isus Hristos kaže za verujuće da im „On daje jaram blag“, laku i blagu obavezu, koja vremenom postaje radost. Ko bi u to poverovao? Posebno što moraš da ideš u Crkvu, da se moliš, postiš i pričešćuješ, dok te djavo vodi na sva moguća zabavna mesta sveta i pruža ti prilike da uživaš, uživaš i uživaš. Koliko li je samo ljudskih duša u istoriji djavo odveo u pakao zbog tih uživanja za života koja su se nakon njega nastavila u paklenim mukama.

Zapitate li se ikada zašto su rani hrišćani i sveti mučenici lako išli u smrt kada su ih progonili zbog vere, i zašto se nisu odrekli Hrista pred izborom da umru kao hrišćani ili da žive kao pagani. Mislite li da su bili poremećene ličnosti, da su im mozgovi isprani ubedjivanjem okoline, da su bili drogirani, hipnotisani ili nešto slično? Ne, oni su bili ludi Hrista radi, jer su imali unutrašnju spoznaju duhovnog sveta, znali su da On postoji, da Sveti postoje, da je Biblija u potpunosti istinita i verodostojna, i da život večni postoji. Zato su i dobili venac slave i život večni, najdragoceniji dar od Boga za one koji su mu do kraja ostali verni.

Gluvo je doba. Ponoć. Tama vlada. Zle sile se okupljaju i nasrću na ovaj svet. Love nezaštićene ljudske duše koje im se predaju naivno verujući da im zlo želi dobro. Zlo se ubrzano umnožava i vlada svetom. Tmina je velika. Sve je utihnulo u ponoć.

A onda se nebo otvara, u trenutku kad je najdublja tama svetlost Istine i Života silazi sa neba na molitvenike koji pred ikonom i kandilom mole Boga za spas duša njihovih i za spas sveta. Kad je najdublja tama na zemlji, najotvorenije je za nas na nebu. I dok će neko u to doba otići u ludi noćni život da oživljava stare paganske festivale u novom ruhu, neko drugi će se moliti za njega i za sebe, neko drugi će spašavati svet. I dok to kandilo vere bude gorelo pred svetim ikonama po skrivenim sobama i kućama, u pećinama i manastirima, dotle će Blagodat Božija pohoditi ovaj svet i buditi savest u ljudima da se okrenu od tame prema svetlosti.

Oni koji budu imali još neke savesti i morala, čuće taj zov. Imaće duhovni sluh u gluvo doba.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.