MOLITVA UMA I SRCA
Starac Josif Isihasta i kako deluje umna molitva „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“
PRVO PISMO – Mladiću koji se raspituje o molitvi
Moj ljubljeni u Hristu brate,
Molim se da budeš dobro. Danas sam dobio tvoje pismo i odgovoriću ti na ono o čemu si mi pisao. Stvari za koje se ti raspituješ ne zahtevaju od mene mnogo vremena i truda da bih razmislio i odgovorio.
Za mene je umna molitva ono što je za svakog drugog čoveka oruđe kojim dela, jer se nad njom trudim već više od trideset šest godina.
Isus Hristos – mozaik crkva Sveta Sofija, Konstantinopolj
Došavši na Svetu Goru, odmah sam počeo da tragam za pustinjacima koji se bave ovom molitvom. Tada, pre četrdeset godina, postojali su mnogi koji su u sebi imali život. Vrlinski ljudi, drevni starci. Između njih sam izabrao svog starca, i on je postao moj rukovoditelj.
Tvoriti umnu molitvu znači neprestano i bez prekida primoravati sebe na usneno izgovaranje umne molitve. U početku brzo, da se um ne bi rasejavao, pri čemu se pažnja obraća samo na reči: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me.“ Kada to potraje dovoljno dugo, um se na to privikava i sam to izgovara. Tada počinješ da se naslađuješ, kao da ti je med u ustima. I želiš da to sve vreme izgovaraš, a ako prekineš, osetiš gorčinu.
Kada se um na to navikne, kada se zasiti i dobro se tome nauči, on to tada šalje u srce. Um je hranitelj duše i ako on nauči ili čuje nešto, bilo da je dobro ili loše, on to šalje u srce, središte čovekove duhovne i telesne snage i presto uma. Onda kada molitvenik ne dopusti umu da stvara bilo kakve predstave i kada pažnju obraća isključivo na reči molitve, tada on, lako dišući, uz izvesni napor i svojim sopstvenim htenjem, spušta ga u srce i zadržava ga unutra, kao u nekom tesnacu, i ravnomerno izgovara molitvu: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me.“
Um u početku izgovara molitvu nekoliko puta, i za to vreme se samo jednom udahne vazduh. Nakon toga, kada se um privikne da obitava unutar srca, pri svakom udisaju izgovara se po jedna molitva. „Gospode Isuse Hriste“ – udisaj, „pomiluj me“ – izdisaj. Tako se radi sve dok ne oseni blagodat i dok ne započne da dejstvuje u duši. Posle toga već nastupa sozercanje.
Prema tome, molitva se stalno izgovara: i kada sediš, i kada si u postelji, i kada hodaš, i kada stojiš. Moliš se bez prestanka, i na svemu zahvaljuješ, kaže apostol (1 Sol. 5,17-18). Ali to ne znači da se moliš samo onda kada se odmaraš. Neophodna je borba: stojeći – sedeći. Kada se zamoriš, sedi. Nakon toga ponovo ustani, kako te ne bi nadvladao san.
To se naziva delanjem. Ti pokazuješ Bogu svoje usrđe, ali od Njega dalje zavisi hoće li ti to dati ili neće. Bog je početak i kraj, i Njegova blagodat tvori sve. Ona je pokretačka sila.
Da bi se pojavila ljubav i da bi počela da dejstvuje, neophodno je držanje zapovesti. Kada noću ustaneš i počneš da se moliš, kada vidiš bolesnika i počneš da sastradavaš sa njim, kada vidiš udovicu ili sirote i starce, i pružiš im ljubav, onda i tebe ljubi Bog. Tada i ti ljubiš Boga. On prvi ljubi i izliva svoju blagodat. A mi dajemo [uzvraćamo] svoje od svojih, „Tvoje od Tvojih“.
Ako, dakle, stremiš da Boga pronađeš samo molitvom, onda nemoj ni disati bez molitve. Gledaj, ali ne prihvataj predstave. Jer Bog je bezobličan, nezamisliv, bezbojan. On je nadsavršen. On ne trpi naše rasuđivanje i u našem razumu dejstvuje kao blagi povetarac.
Umiljenje dolazi kada shvatiš koliko si ražalostio Boga koji je toliko dobar, toliko sladak, toliko milostiv, toliko blag i savršeno preispunjen ljubavlju. Koji je bio raspet i koji je postradao zbog nas. Kada budeš razmišljao o tome i o drugim stvarima zbog kojih je Gospod postradao, pojaviće se umiljenje.
Dakle, ako si u stanju da molitvu izgovaraš naglas i neprestano, za dva-tri meseca ćeš se navići na nju. Blagodat će te oseniti i osvežiti. Samo je izgovaraj naglas i neprekidno, a kada je um prihvati, prestaćeš da je izgovaraš usneno. I ponovo – kada je napusti um, prihvatiće je jezik. Neophodno je da svoje napore usmeriš na jezik dok na početku ne navikneš [na molitvu], a zatim će je tokom svih godina tvog života um izgovarati bez napora.
Kada, kao što kažeš, budeš došao na Svetu Goru, dođi da nas posetiš. Ali tada ćemo govoriti o drugim stvarima. Nećeš imati vremena za molitvu. Molitvu ćeš naći tamo gde ti je um spokojan. Ovde ćeš posećivati manastire, i um će ti se odvlačiti na sve ono što budeš video i slušao.
Siguran sam da ćeš zadobiti „molitvu“. Ne sumnjaj. Treba samo da pravo zakucaš na vrata Božijeg milosrđa i Hristos će ih sigurno otvoriti. Nemoguće je za Njega da to ne učini. Ukoliko ga [Hrista] više budeš ljubio, utoliko ćeš više i dobiti. Od te ljubavi, velike ili male, zavisi i veličina dara, velikog ili malog.
Starac Josif Isihasta
Izvor teksta: Manastir Podmaine