SUNCE, MESEC I ZVEZDE
Čega su simboli priroda i stvari koje te okružuju u svoj svojoj jednostavnoj lepoti
Gde god živiš, izađi predveče, u vreme kada Sunce počinje da zalazi, pre nego padne noć. Pogledaj u zalazeće Sunce i Mesec koji se uzdiže. Gledaj lepotu njihovih boja. Sačekaj zvezde da izađu. Znaj da je cela Tvorevina znak prisustva Božijeg među nama. Sunce koje daje nadu u svetlost dana je Hristos. Mesec koji daje nadu u tami noći jeste Majka Božija. I sve zvezde su samo putevi Anđela i Svetih, moćne i brojne vojske koja se moli za tebe.
Živiš pored jezera? Slušaj malene talase koji zapljuskuju obalu. Ti slušaš blagi dodir Boga, Koji ograđuje dušu tvoju Njegovom milošću.
Živiš pored mora? Slušaj okeanske talase kako se razbijaju u obale. Slušaš snagu Božiju, čiji zakoni rukovode celokupni univerzum.
Duh je na vodama. Voljom Svemogućeg, znaj da su se talasi lomili na tim obalama hiljadama godina pre tebe. I ako Bog dozvoli, dugo nakon što ostaviš ovaj svet, talasi će se i dalje razbijati o bezbrojna zrna peska i biti slušani od pokoljenja nerođenih.
Pada kiša? Svaka kap kiše u sebi sadrži dugu. Pada sneg? Svaka pahulja snega je čudo, koje ne može biti oponašano. Kiša ili sneg, znaj da Bog očišćuje Svoj svet.
Živiš u velikom gradu? Izađi na avenije u kojima su poređani drvoredi, raskrsnice, parkove i vrtove. Slušaj šušteći šapat lišća u povetarcu. Povetarac je dah Božiji, životvorni Duh Sveti. Lišće govori o mudrosti Tvorca. Pogledaj na vlati trave, skoro bezbrojne u broju, ali nikad kao broj milosti Božijih. Gledaj u lice cveća, svako je poraslo iz semena čudom, svako različito, kao lica čovečanstva koja gledaju u Boga. Koliko god mudar čovek može porasti, koliko god njegovih radioinica i laboratorija, nikada neće biti u stanju da stvori jedan list, ili jednu vlat trave, ili jedan cvet.
Šume i polja, planine i potoci, brda i jezera, okeani i mora, cela Tvorevina je samo ogledalo sile i lepote Božije.
U svežini prolećnog zelenila, u tišini letnje vreline, u iznenadnosti jesenje oluje, u hladnoći zimskog leda, znaj, da je Bog ovde, sa tobom.
Usamljen si? Zašto? Nikada nisi sam, jer gde god pođeš, vojska Tvorca ide sa tobom.
Depresivan si ? Zašto ? Kakav god te bol, nanesen ljudima, sada muči, tvoja duša će uskoro krenuti iza vremena u toplinu Božanske Ljubavi.
Odagnaj tugu ! Bog je sa tobom, u svoj lepoti koju je za tebe stvorio.
Otac Andrej Filips
Izvor: Manastir Svete Trojice