EVROPA U ZENITU
Skoro vek stara Antievropska poema i ceo tekste pesme Aeroplan bez motora koju je objavio Ljubomir Micić osnivač časopisa Zenit
Novembra 1925 godine u nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji osnivač pokreta i časopisa Zenit, književnik i zenitist Ljubomir Micić je optužen za povredu morala zbog objavljivanja antievropske poeme Aeroplan bez motora. Ova čuvena antievropska poema je napisana skoro pre 90 godina i od tada se svašta dogadjalo i sa Srbijom i sa Evropom, ali nam se čini da se istorija ponavlja.
Aeroplan bez motora je proročka pesma, simbolična i duboka na mnogo nivoa. Ekskluzivno prvi put na internetu objavljujemo ceo tekst pesme Aeroplan bez motora koju je napisao osnivač zenitizma Ljubomir Micić.
AEROPLAN BEZ MOTORA
Antievropska poema
1. Divne su divne polazne stanice
2. Manar kuda nad Evropu
3. Visoko iznad evropskih bordepa i barova
4. Zar ne bezgrešna device Mati Hari
5. Ladje ili aeroplani
6. Ploviti kroz šarena mora uljena od brodova
7. Očepiti kurje oko pedi Askvit
8. Na futbalskom stadionu Levijatana
9. Najzad
10. U devetom nebu gledati radiofilm
11. E V R O P A ili S M R T N A D U V E N E Ž A B E
12. Makar Madagaskar
13. Afganistan ili Kuku-nor
14. Zanzibar ili Hamilton
15. Ural ili Durmitor
16. Argentina
17. Ekvator
18. Kangaru
19. Mornari
20. Odžaci
21. Sirene
22. Topovi
23. Turbine
24. Kapetani
? ima li još mesta za balkanskog čoveka
25. Gle sanjaju umorni krmilari
26. Uprkos romantičkih snova
27. Izmeniću pesnički red na javi
28. Neka
29. Neka ih sviju pesnika na zemlji
30. Još jedino novi pesnici brane srce i dušu novoga života
31. Ne mari
32. Žene na veliko rađaju posle morske oolesti
33. Žene ljube prnje u koje povijaju decu
34. Zato ne volem sanjive pesnike ni slinave žene
35. U snu
36. Zabadava sam bežao od kaljavih poplava
37. I uzalud se kočoperio u kraljevskom perju
38. Zapravo gacam balkansko blato i spotičem se o kosture
39. U očima moje rogate sudbine
40. Nisam našao luku
41. Noću
42. Bacao sam crne krpe u nakazne obraze oglodanih dana
43. – – —
44. — —
45. Ljudi
46. Ne bojte se moje ljubavi
47. Dosta su lokali našu krv
48. Mleka Mleka Mleka
49. SUNČANOGA MLEKA
50. Humanisti
51. Danas varvarski mislim
52. Sutra ćemo opet biti ajduci čovečanstva
53. ———
54. ———
55. ———-
56. Jao pobeđeni
57. Jao pobednici
58. Usmrtiću svojim ideoplanom sve zapadne pilote
59. Već sam savio panevropsku kičmu preko Dunava
60. Digao sam Balkancima most bez gvožđa i bez reparacija
61. Alooooooooooooooooo
62. Naš most je zemaljska duga
63. ISTOK protiv ZAPADA
64. Evo: naša nova sloboda: most
65. Evo: vaš novi život: pad
66. Tres o zemlju
67. Tres —- po-tres —– Tres —- po-tres —– Tres —– po-tres
68. U slavu mene
69. Moji zemljaci čekaju vreme da me iskljuju gavrani
70. ——-
71. ———-
72. Probodite me u zenitonosnom letu
73. Hej
74. Visoko nad hrašćem pucaću u smrt
96. U svim sijalicama klepeću balkanska zvona
97. — da se slome evropska krila
98. — da prsnu berzanska stakla
99. – da prasnu vakuumni prostori svih buržoazija na zemlji
100. da se stropošta smrdljivo STARO
101. da divljački klija NOVO NOVO NOVO
102. Svuda naopako
103. Uvek protiv večnosti
104. Gdegod je udarila šaka mojih besnih očiju
105. Dole večnost
106. Živeo život živoga života
107. Možda se i varamo u obliku zemlje
108. Zar samo tri aeroplana postigoše svetski rekord
109. Bravo…
110. Otvara se najzad ćelija motornih lobanja
111. Mrve se kulturne opne kao orahove ljuske
112. GORAK JE PLOD CIVILIZACIIE
113. NA BALKANSKOM KONTINENTU
114. uraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
115. Možda je novi život školjka gorućih slapova
116. — poleteti duboko
117. — putovati stepama
118. — pobediti kulturu
119. — padati visoko
120. — pevati varvare ljude
121. — prkositi civilizovanom čoveku
122. Sve je možda samo delo divljačkih slapova
123. Nijagara
124.Volga
125. Vardar
126. Samo divljački slapovi su moćni
127. —– divljački slapovi su surovi i gordi
128. —– divljački slapovi rađaju električnu snagu
129. Tako je radio moj balkanski pobratim
130. Prvi otkrivač telegrafije bez žica
131. Srpski elektrogenije Nikola Tesla
132. Čovečnici
133. Povucite vertikale iz temena
134. O BARBAROGENIJE tvorče moje ludosti 1
35. Usvrdlaj nam lobanjske gromobrane i radiotelefone
136. O BARBAROGENIJE jedini nosioče novoga duha
137. Rigaj moju divlju snagu iz sebe
138. O BARBAROGENIJE svetski putniče naše ajdučke kulture
140. Uvis
141. Uvis
142. Uvis
143. Usput slušajte bezimenu simfoniju
144. Iz magične utrobe blagopokojnog Lajdena
145. Uzalud čekam berzansko rušenje dolar-palata
146. Spratovi u spratove sviju smerova
147. Poput ajdučkih valova sa Topčidera i grešne Avale
148. Lift pete stepenice u toplo kupatilo
149. Ajde de
150. ———
151. ———–
152. ———–
153. Prgava zvonca dreče iz utrobe smrtnoga Lajdena
154. Baterije silom uleću pod ljubavne jorgane
156. Mermere i popljuvane grobnice
157. Mermere i oskvrnute ikone
158. Mermere i zadimljene terevenke
159. Mermere i posvećene barove
160. Mermere i blagoslovene kocke
161. Mermere i saborne crkve
162. Mermere i ženske košulje
163. Mermere i šarene dolare
164. Sve zajedno pod vijugave stepenice balkanskih vešala
165. Polu ljudske evropske nakaze
166. Amo
167. Pod jedinu pravdu vesele prašine
168. Tako ženo moja
169. Ne kazuj nikome tajne mog zenitoplana
170. — OPASNO JE NAGNUTI SE NAPOLJE —
171. Tebi ova pesma šum dalekih avionskih krila
172. Samo ti znaš bezbrojna imena stanica
173. Na kojima blešte samafori moje ljubavi
174. Samo ti znaš moj jedini druže
175. Sve su stanice semafori naše ljubavi
176. I ove noći seva trista pobeđenih bolova
177. Bezbroj grčeva žiga pravo do srca
178. Ponajmanje trista varvarskih grčeva
179. Ovde visoko
180. U belim grudima mog ludog ideoplana
181. Mesto žuči ključa: zenit i krv
182. Moja krila nesmiljeno tresu pogane zvezde
183. U drvena nedra železničkih pruga i pragova
184. Iznad svake zemlje
185. O gvozdeni meridijani ljudožderskih država
186. Vaša svetla rebra iz sijaset zmijskih trbuha
187. Samljeće BARBAROGENIJE
188. Vi ukočene gvozdene zmije
189. Zašto ne vežete sve zemaljske kontinente
190. Sa najdaljom obećanom zemljom
191. Na zlu glasu
192. Po imenu
ČOVEČANSTVO
193. Na noge
194. Na noge vi gvozdene ukočene zmije bez nogu
195. Eno u visini takozvanog neba
196. Krvave gaće naših gladnih godina
197. Leprše nad glavama svih kontinenata
198. Kao plašila
199. Brrrrr
200. Uaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
1922.
Ljubomir Micić – Beograd
Ljubomir Micić je srpski književni kritičar i publicist (Sošice kraj Jastrebarskoga, 16. XI. 1895 – Kačarevo kraj Pančeva, 15. VI. 1971).
Diplomirao na Filozofskome fakultetu u Zagrebu (1918). Kao mladić sudelovao u srpskim omladinskim društvima (Karlovac, Zagreb) i u I. svetskom ratu (1916). Od 1918. objavljivao pesme, prozu te književne, pozorišne i filmske kritike.
Godine 1921. u Zagrebu je pokrenuo i uređivao avangardistički časopis Zenit (od 1923. uredništvo je preseljeno u Beograd, gde je časopis izlazio do 1926); u njemu je (s I. Gollom i B. Tokinom) objavio Manifest zenitizma, u kojem je proglasio »zenitističko pesništvo kao izraz vremena i doba najgenijalnijih paradoksa«. Godine 1924. priredio je u Beogradu Zenitovu međunarodnu izložbu nove umetnosti, na kojoj su sudelovali V. Kandinski, O. Zadkin, R. i S. Delaunay, M. Chagall, E. M. Lisicki, V. Gecan, J. Seissel (pseudonim Jo Klek) i drugi. Živio u Parizu 1926–36., objavljujući na francuskom jeziku.
Značajnija su mu dela: Ritmi mojih slutnja (1919), Istočni greh (1920), Spas duše (1920), Kola za spasavanje (1922), Aeroplan bez motora (1926), Antievropa (1926), Biti ili ne biti (Être ou ne pas être, 1933), Ništa bez ljubavi (Rien sans amour, 1935) i druga.