Gluvo doba – Kako promeniti sebe a ne svet

 

TRANSFORMACIJA DUHA

Kako promeniti sebe a ne svet oko sebe, kako transformisati svest i duh. Promena osobe počinje od čišćenja ogrehovljene duše

 

Od kada je sveta čovek okolinu prilagodjava sebi. Najlakše mu je da prirodu prilagodi sebi a najteže je da sebi prilagodi druge ljude i društvo u kome je. Najviše se otuda ljudske energije troši u borbi da se drugi promene oko nas ili da sprečimo da drugi promene nas. Danas smo svesni koliko je ta sila i želja da nas ljudi menjaju snažna. I opasna. Destruktivna i zla, pokrivena ružičastim velovima obmane da se sve to radi u ime univerzalnih ljudskih prava, u ime raznolikosti i tolerancije, a u stvari nas sve vodi ka jednom svetu mediokriteta gde će oni na vrhu svetske piramide vlasti odredjivati šta je poželjno misliti i raditi a šta ne. Takav je zakon, koji su oni doneli i nametnuli.

Ta prinuda demokratskih zakona se sve više zahuktava i ljudi postaju sve manje slobodni da javno misle i govore. Svet se steže i steže, sve više. Ljudi to ne vide, jer ima sve više zabave i slobode u nemoralu, pa im se čini da im je sve dozvoljeno i da im horizonti slobode i samorealizacije sve više rastu, ali je to obmana nečistih sila. Svet se steže da misli uniformno, da jede uniformno, da se oblači uniformno, da bi na kraju svi završili u uniformi nekog novog imperijalnog svetskog rata.

Ali ko završava uniformisan, ko ne može da se odupre delovanju spoljneg sveta?

Onaj kome je duša ogrehovljena, onaj koji zbog greha ne vidi kuda svet ide. A greh se neprimetno skuplja od rodjenja pa do smrti, znate li koji je to veliki teret. Takva osoba ima teret na duši, koji joj zamagljuje vid i um. To je teret koji pritiska ne samo duh nego i telo, teret koji dovodi do osetljivosti na stres, na razvoj strasti, manija, fobija, teret koji dovodi do psihofizičkih poremećaja. Ljudi su toga svesni, teško im je, osećaju tegobe i nelagodnost u svetu. Za sve im je neko drugi kriv. Optužuju sve druge oko sebe za svoje neuspehe ili nesreće i neprilagodjenosti, nekada i sebe posipaju pepelom, ali ne shvataju prastari uzrok svih naših nesreća i beda.

Greh. Mali i sitan, koji je kao zrno peska nevidljiv, ali zrno po zrno, teška vreća peska koja nas vodi na dno životne reke. Ili veliki greh, kao odlomljena stena sa planine koja u svom padu mrvi sve pod sobom, pa i našu životnu sudbinu. Uvek je greh taj koji nas poražava u životu, i porobljava.

Otuda je veliki ruski svetitelj i mudrac Sveti Serafim Sarovski rekao: „Promeni sebe, promeniće se hiljadu njih oko tebe.“

Kako da se promenim? Da li da idem na joga kurseve promene svesti, na okultni kurs transormacije svesti, na psiho socijalni inžinjering kod psihijatara i sociologa, da meditiram i tražim mir u beskonačnim ponavljanjima mantri, da li da uzimam sredstva koja utiču na um, da li da se bavim vizuelizacijama novog sebe i ubedjujem se da svakim danom napredujem sve više?

Ne. Sve je to besmisleno i sve to vodi u još veći greh. Da, dobro ste pročitali, većina tih stvari, ako ne i sve, samo dodatno ogrehovljuju vašu nejaku dušu, jer se izlažete dejstvu nečistih sila koje čekaju u zasedi iza svih tih metoda kontrole uma. Oni žele vaš um, da bi porobili i vaš duh. Jer um vodi ka grehu koji prlja duh. Neka vas ne iznenadi ova tvrdnja, sve joga, paganske, okultne, šamanske, magijske i new age teorije i metodi su lukavo zarobljavanje vaših duša na dubljem nivou, a veći deo psihoanalitičkih teorija su paravan za otvaranje ka okultnom – seksualne fantazije, istraživanje i povezivanje sa podsvesnim, kontrola nesvesnog, itd.

Šta je onda Sveti Serafim mislio pod tim što je rekao?

Mislio je ono što svi pobožni pravoslavni ljudi znaju i razumeju – moli se Bogu i ispunjavaj Božije zapovesti revnosno i blagodat Svetog Duha koju na taj način privlačiš i dobijaš, promeniće tvoj duh, tvoj um, i svet oko tebe. Postaćeš mirniji, razumniji, mudriji, vedriji. Sveti Duh će kako se ti budeš više molio sve više dodirivati tvoju dušu i sve će više nečiste sile i greh odstupati od tebe. Kad njih nema u tvojoj duši, nema ni nemira, straha, uzrujanosti. Što više budeš u blagodeti Božijoj, to će ti sve manje prilaziti nečiste sile i duša će tvoja biti sve lakša, svetlija i čistija. A onda će ti i svet biti drugačiji. I sva ta transformacija svesti i uma, promena života na bolje, neće se desiti ni kroz kakvu tehniku, već samo kroz jednostavan i pobožan život. Da, nikakva ti magija neće trebati da promeniš sebe i život oko sebe, osim molitve, posta, kajanja, ispovesti i pričešća.

Ko ovu jednostavnu istinu shvati i po njoj život uspostavi, živeće lako i jednostavno. I sve će mu se reći samo. Kako bude napredovao u radu na sebi, kako bude živeo što pravednije, revnosnije i bogougodnije, Sveti Duh će biti sve prisutniji u njegovoj duši. Takva osoba će postati i sama izvor blagodeti koja privlači druge ljude da budu u njenom društvu, da se napoje nevidljivom i nerazumljivom silom blagodati koju niti vide niti shvataju, ali im duša to oseća. Otuda su veliki molitvenici, bilo da su sveštenici, monasi ili obični ljudi, postajali centar svetlosti dobra oko kojih su se ljudi okupljali. I onda su oni svojom unutrašnjom silom inspirisali, inicirali i menjali ljude oko sebe. Hiljade njih.

To je zapravo rekao Sveti Serafim Sarovski. Budi Bogu ugodan i promenićeš se i promenićeš svet oko sebe.

Teško je ljudima poverovati u ovako jednostavnu istinu. Čini im se da je sve suviše jednostavno i čude se da se od njih ne traži nikakav angažman, nikakav napor, nikakva kreacija, bitka i pobeda, nego eto, samo tako, moliš se Bogu i pobožno živiš i sve ti to tako dodje.

Da, tako je. Ni manje ni više, nego tako.

Uz napomenu, da je živeti tako pobožno u neznabožačkom svetu tek podvig, i duhovni i telesni, jer kada osoba krene tim putem, sav zao svet podnebesja se uroti protiv nje. Tek tada nastupaju iskušenja i borbe. Tek tada zle sile i zli ljudi počinju da nasrću na hrišćane koji su postali revnosni. Tada nastupaju teškoće i napori zbog kojih ne mali broj vernika odustane. Lakše im je da se ne bore, da utonu svoju zonu komfora i nadaju se da mogu prečicom u raj. Ne, ne mogu. Svi polažemo račune za svoja dela i svoje grehove na kraju života.

Oni koji imaju vere i nastave pravilnim putem, bore se sa iskušenjima ali ne odustaju. I kako sve više uzrastaju u molitvi i pobožnom životu, tako sam Gospod im oprašta grehe, olakšava im dušu i staje njima u odbranu. Kad si ti mali čoveče nejakih sila, u veri krenuo kroz teškoće ka Gospodu, kroz jedan mali korak, On će krenuti ka tebi u tri džinovska koraka. A taj dolazak, prilazak Gospoda nama grešnima se oseti, doživi.

Ko Ga doživi, on stiče čistu veru. On predaje život svoj i dušu u ruke Gospodu, on kaže istinito i bez dvoumljenja: „Neka bude volja Tvoja Gospode!“. I živi još revnosnije, jer zna uzrok i posledicu greha, vidi svet onakav kakav jeste, pali svet. Takva osoba nema više straha, mračne misli zamenjuje vedrina i radost, strah nestaje i takav hrišćanin je spreman da položi život u ime Gospodnje, baš kao ranohrišćani i svetitelji. U Božijem prisustvu mi osećamo večni život, sagledavamo sile dobrog i zla koje se bore u ovom i onom svetu, te znamo da je naš život prolazan i da na njegovom kraju treba da damo dobar odgovor na Strašnom sudu.

A dobar odgovor daju samo čiste duše.

 

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.