Oj Srbijo – gitarista i pevač Dragan Pavlović Paja

OJ SRBIJO, OJ KOSOVO …

Intervju sa Draganom Pavlovićem Pajom, gitaristom i pevačem iz Prištine. Žal za slogom i životom na Kosovu

Čežnja i priželjkivanje susreta tipa „Večeri Kosova i Metohije“ ne daju mira renomiranom pevaču sa gitarom koji je ostvaren i kao umetnik i kao porodičan čovek. Želja mu je, ipak, da okupi Kosovce i da ih razgali svojom pesmom i kosovskometohijskim vinom kao simbolima zajedništva i trajanja.

Susret sa Draganom Pavlovićem Pajom, pevačem i gitaristom iz Prištine iznenada je otvorio priču o jednom drugačijem Kosovu od ovog današnjeg. O jednom zajedničkom životu i o radosti življenja u zajednici kakva je bila kosovskometohijska sve do nešto pre , za vreme, i posle 1999. godine. Tu priču smo ovlaš dotakli i doživeli dok smo sa njim razgovarali o njegovim talentima, životu i radu u Prištini i u novoj sredini u Beogradu, posle progona sa Kosova i Metohije.

Svi Pavlovići talentovani za muziku

Dragan Pavlović Paja, rođen je 1958. godine u Uroševcu, varošici nadomak Prištine, od oca Save Pavlovića i majke Ljubinke. Otac Sava bio je predratni intelektualac (završena trgovačka akademija), tečno je govorio šest jezika i svirao isto toliko instrumenata, vodio horove kao student u predratnom Skoplju, završio i srednju školu slikarstva u Parizu i celog svog života bio je u umetničkim vodama. Majka Ljubinka, i sama dobro obrazovana, nikada nije bila zaposlena već se bavila decom i kućom. Dragan ima i sestru Mirjanu Pavlović koja je poznata javnosti po lepoti i glasu i koja je i sama pevala i bila častan primer kosovske estrade u samom začetku. Svi u porodici Pavlović lepo pevaju. Dragan ima dvoje odrasle dece koja su takođe nasledila talenat za muziku i pesmu. Sin Sava svira klavir i peva u grupi Rio Bend ali se profesionalno bavi advokaturom, jer se od muzike ne živi, smatra Dragan. Ćerka Katarina, vrsna je violinistkinja, ali takođe bez velikih ambicija. Dragan Pavlović je penzioner MUP-a koji je u operativi DB-a proveo pun radni vek. O svojim talentima, pesmi i muzici, sa zadovoljstvom priča za prištinsko „Jedinstvo“.

Gitarista i pevač Dragan Pavlović Paja

Ja sam se muzikom bavio od ranog detinjstva i uža specijalnost mi je gitara, mada sviram i klavir. Učestvovao sam na brojnim manifestacijama, ali uglavnom sam svirao na moru u Crnoj Gori, u Grčkoj, na ostrvima, na brodovima-kruzerima, na ulicama i trgovima Pariza, po Azurnoj obali o čemu sve imam puno lepih uspomena u vidu fotografija. To su sve događaji iz moje burne mladosti i možda sve to pretočim u neki roman ili film, kaže Pavlović.

Sve do 1999. godine, Dragan Pavlović je živeo u Prištini i bavio se sa velikom ljubavlju i fotografijom. Završio je sve kurseve i škole za fotografiju u Jugoslaviji, a na kraju i Školu umetničke fotografije u Švajcarskoj, gde je dobio licencu internacionalnog majstora fotografije posle čega je,kao fotograf, radio u Parizu sa čuvenim fotografom, splićaninom, Jadranom Lazićem. I fotografoja je obeležila njegov život jer se njome bavio profesionalno i intenzivno.

Dragan Pavlović je svestran umetnik. I poezija mu je u duši i bavi se i povremeno pisanjem. To mu je , kako kaže, još „neiskazana ljubav“. Prvu pesmu objavio je u „Jedinstvu“ u trećem razredu osnovne škole.

Pesma o Kosovu „Oj Srbijo“

Danas imam priličan broj pesama koje i muzički oblikujem i dodajem aranžman pa izgledaju još lepše i duševnije. Napisao sam i muziku i tekst za pesmu o Kosovu „Oj Srbijo“ koja je nastala kao plod svega što nam se događalo 1999. godine. Ova pesma nije napisana niti stvarana, ona je bukvalno isplakana izašla iz mene, a ja sam je samo prepisao. Ona je izašla iz naše namučene kosovske duše…Dakle, to je pesma „Oj Srbijo“, napominje Pavlović. Ali, ova pesma iz nekih razloga nije do sada zaživela. –Jednom sam , kaže on, morao zbog političara Mrkonjića, u zadnji čas da promenim pesmu o Kosovu i da pevam drugu pesmu, o ljubavi, negde 2002. godine, bolno se seća Paja. Ipak, upravo tom pesmom „Oj Srbijo“ pobedio je na takmičenju „Radio-fokusa“ glasovima Srba iz celog sveta i iz Srbije.

Došavši u Beograd Dragan Pavlović je osnovao Udruženje muzičkih umetnika želeći da okupi muzičare sa prostora Kosova i Metohije i da privuče kosovske Srbe kako bi se okupljali, gajili sećanja na Kosovo i Metohiju, družili se i podsećali na život u Prištini, ulice, restorane, druženja, zabave, rađanja, umiranja… Na život koji je, u stvari bio veoma lep , složan, skladan a da mi toga nismo bili svesni i nismo ni znali koliko nam je bilo lepo već su neki i zavideli „beograđanima“ kaže Paja.

Dragan Pavlović danas svira u klubu „Do re mi“ u ulici Vojvode Stepe u Beogradu i dalje želeći jako da okuplja kosovske Srbe pokušavajući da organizuje „Večeri Kosova i Metohije“ sa renomiranim etno-muzičarima, bogatim izvornim programom uz kosovsko vinu kao simbol trajanja i istine… Ali, to mu još ne polazi za rukom i zato nema spokoja jer ne shvata zašto su našim ljudima, doseljenim ovde za vreme tragičnog egzodusa interesantniji splavovi, razne kafane i kafići a manje važni susreti kakve on priželjkuje i koji bi bili samo na korist našem svetu… zbog čega i tuguje. -Dolaze mi gosti iz Novog Sada, Zrenjanina, Beograda ali još uvek nema većih grupa sa Kosova i Metohije. Oglašavao sam se i na Fejsbuku i ništa… Zato sam se okrenuo sebi i radim na novim pesmama namenjenim Slavku Banjcu, Halidu Bešliću i Harisu Džinoviću…

I kao što sam vam napomenuo nameravam da napišem autobiografski roman koji će, verujem, biti interesantan onima koji vole akciju, rekao nam je na kraju Dragan Pavlović, duboko u sebi noseći čežnju da okupi raseljene sa Kosova pod „svoj krov“, da ih razgali pesmom, ugosti i pokrene na nove akcije ili da ih bar oraspoloži i podseti da, ipak, „nije sve gotovo“ dok je pesme i vina!

Autor: Slavica Djukić

Izvor: Jedinstvo