PESMA BOŽANSKE LjUBAVI
Pesmu je napisao veliki grčki svetitelj i iscelitelj Sveti Nektarije Eginski
Uvod u Pesmu Božanske Ljubavi
Budući da je Bog po prirodi beskonačan i nepristupan, čežnja Svetih za sjedinjenjem sa Bogom nikada se ne može ispuniti do kraja. Bogoiskatelj živi u neprestanom kretanju i uzrastanju, neprestano se vaznoseći ka Nebesima. Takvo silno stremljenje ka Bogu bilo je svojstveno Svetom apostolu Pavlu, koji napisa: „Stremim ka onome što je prema mnom, i trčim prema cilju radi nagrade nebeskoga prizvanja Božijega…“ (Filiplj. 3,13-14).
Upravo takvom čežnjom za Bogom beše razbuktan nastavnik monaha – Prepodobni Antonije Veliki. Vremenom su ta čežnja i ljubav narasli u njemu toliko da je on, napokon, mogao da kaže: „Više se Boga ne bojim, jer Boga volim„.
Što je sveti čovek razbuktaniji čežnjom za Bogom i ljubavlju prema Bogu, tim je silnije njegove osećanje da on ništa svoje nema. Što se više vaznosi k visotama ljubavi, tim silnije on oseća daje ljubav njegova prema Bogu slabija nego u bilo koga drugog. Beskonačna i prečeznuta Krasota Božija nedostupna je ljudskome poimanju, jer se Beskonačno u ono što je konačno smestiti ne može. Zato Bog otkriva Sebe duši čovekovoj postepeno, učeći je da Ga ište, da za Njim čezne i da se Njime nasladošćuje.
Tada se duša ustremljuje ka Nebesima, ka Božanskoj Krasoti, da bi je celu zadobila i u sebe smestila. Nedostižući Božansku Krasotu, duša shvata da se to što ona ište nahodi još mnogo dalje, na još višim visotama, da je to još prečeznutije od onoga što je ona već dostigla i što je u sebe smestila. Duša se, tada, udivljuje i zanebesava, ispunjujući se Božanskom čežnjom.
Na jeziku Svetih reč „čežnja“ se odnosi na stvari i lica koja su odsutna, dok se reč „ljubav“* odnosi na lica koja su prisutna. Budući da je po prirodi nevidiv i neveštastven, Bog je i Svečeznuti i Sveželjeni, ali, budući daje i Svudaprisutni Koji otkriva Sebe kroz Svoje energije, Bog je, istovremeno, i Ljubav za one koji već ovde bivaju udostojeni Njega.
Mi koristimo reč „ljubav“ (grč. eros, crkvenoslov. „račenie“) u svetootačkom smislu. Eros je delatna, dinamička ljubav, koja dviga dušu ka Bogu, koja se u tom dvigu samonadilazi. To je ognjena ljubav prema Bogu, koja se projavljuje kao neutoliva žeđ za Božanskim. Božanski eros se rađa u očišćenom srcu u kome živuje blagodat Božija.
PESMA BOŽANSKE LjUBAVI
Ljubav – od Boga je dar,
blagodaću Božjom što čistoj duši se daje,
što pohodi dušu i sebe joj otkriva.
Božanska ljubav
ni u kom zasjati neće
bez Božijeg otkrivenja.
Bez dara otkrivenjskog
dušom ne struji blagodat
i duša ostaje slepa za ljubav Božiju.
Koji uzljubiše Boga
k Božanskoj ljubavi hrle
blagodaću Božjom
što duši se otkriva, dejstvujući
u srcu sveočišćenom.
Blagodat k Bogu ih privlači.
Jer onog ko zavole Boga
prvi uzljubi Bog,
tek potom on zavole Boga.
Koji je Boga zavoleo
sin ljubavi najpre je bio,
a Oca Nebeskog tek potom uzljubio.
I srce bogoljubno ne spava nikad, već straži
zbog ognjene ljubavi svoje …
I kada spava čovek
po nuždi prirode svoje,
srce njegovo straži, hvalu uznoseći Bogu.
Ranjeno ljubavlju Božanskom
srce tad ne ište ništa sem Višnjega Blaga.
Od svega se odvraća drugog
i sve mu je ništavno sasvim.
Ljubavljom Božanskom sveobuzeta,
duša se sladi sva rečima Božjim,
u šatoru Božjem blaženstvujući.
I usta ostvara svoja
da kliče o čudima Božijim,
o slavi Božjoj, o veličanstvu Božjem da svedoči.
I Bogu duša tad poje i Boga nesprestano hvali.
I Bogu sveusrdno služi.
I ljubav Božanska tad dušom ovladava,
i menja je sasvim, i svojom je čini.
Uzljubivši Boga, duša zaimava Boga
i ljubav njena Božanska
tim se imanjem razbuktava.
O, blago duši što uzljubi Boga,
jer srete se s Živim
Koji joj ispuni čežnju!
I duša tad odseca sasvim
sve želje i čuvstva, i poriv svaki
što tuđ je ljubavi Božijoj,
kao prezrenja dostojan i nje nedostojan.
O, kako silno na Nebo se vaznosi duša
što ljubavljom Božanskom Boga uzljubi,
nenasitna ljubavi Božije!
Ko oblak laki ta ljubav obuzima dušu
i k prevečnom izvoru svome,
i k Ljubavi nepresušnoj nosi je,
nezgasivim sjajem je prožimajući!
Ranjena Ljubavlju Božanskom,
duša se raduje neprestano.
Likuje ona, od radosti kliče,
pred Bogom igra, jer bituje sasvim
u pokoju ljubavi Gospodnje
kao na vodama tihanim.
I nikakva pečal zemaljska
mir njen i pokoj ne remeti,
i nikakva žalost je lišiti ne može
radosti njene i likovanja.
Bogoljubnu dušu
ljubav k Nebesima vaznosi:
i ona diše slobodom
og čuvstava plotskih,
od sopstvene ploti, čak, svoje.
Potpuno predav se Bogu,
duša zaboravlja sebe.
Božanska ljubav joj daje
slobodu prisnosti s Bogom;
sloboda joj smelost daje,
a smelost – pričešće (Bogom)
a pričešće – glad.
Ljubavlju Božanskom sveulovljena,
ni o čem drugom da misli,
niti šta drugo da hoće
duša bogoljubna ne može!
Ona neprestano uzdiše, ona vapije:
„Gospode, kada ću k Tebi da dođem
i lice Tvoje da vidim?
Duša se se moja k Tebi otima, Bože,
kao što jelen hrli na izvore gorske!“.
Takva je ljubav Božanska
što dušu sobom ulovljuje.
O ljubavi, istinita i neprestana!
O ljubavi, upogobljenosti Božijem Liku!
O ljubavi, duše mi tihano nasladošćenje!
O ljubavi, božanska punoto mog srca!
O ljubavi, besprestano sazercanje mog duha!
Ti dušom mi večno ovladavaš,
ti brižno je greješ i zakriljuješ!
Ti je oživljuješ i k Ljubavi Božanskoj uzvisuješ!
Ti srce moje ispunjuješ
I Ljubavlju Božjom razbuktavaš!
I stremljenje moje k Svevišnjem ti oživljuješ!
I silom živonosnom svojom
silu duše mi ti ukrepljuješ!
Ti dušu mi sposobnom činiš
da ljubavi Božijoj dostojno prinosi služenje!
Ti duh moj obuzimaš
i od puteva zemnih ga izbavljaš!
Ti duh moj oslobađaš
Da bi slobodan hrlio
k ljubavi Božjoj na Nebu!
Ti si bescena riznica vernih,
Ti dar si sveprečeznuti tajanstvenih uzdarja Božijih!
Ti – bogoslično sijanje mog srca i duše!
O, ti koja verne u decu Božiju pretvaraš!
Ti ukras si vernih, Ti poštuješ prisnike svoje!
Ti – jedina istinski postojana, jer večna jesi!
Ti – raskošna odeždo bogoljubivih,
u kojoj stoje oni pred ljubavlju Božijom!
Ti – sladosti najlepša, jer Svetoga Duha si plod!
Ti verne osveštavaš, u Carstvo Nebesko ih uvodiš!
Ti – miomirise koji sobom verne ulovljuješ!
Tobom se verni blaženstvu rajskom priopštuju!
I svetlost duhovnog sunca tobom u duši prosijava!
I duhovne oči verujućih ti otvaraš!
I tobom verni u slavi božanskoj
i večnom životu učestvuju!
Ti rađaš u nama žeđ za Nebesima!
Jer ti si ta koja Carstvo Božje na zemlji vaspostavljaš!
Jer ti si ta koja mir među ljudima širiš!
Jer ti si ta koja zemlju činiš nebolikom!
Jer ti si ta koja ljude sjedinjuješ s Angelima!
Jer ti si ta koja pojanje naše Bogu prinosiš!
Jer ti si ta koja u svemu pobeđuješ!
Jer ti si ta koja sve prevashodiš!
Jer ti si ta koja kosmosom zaista vladaš!
Jer ti si ta koja premudro upravljaš svetom!
Jer ti si ta koja sve držiš i koja očuvavaš sve!
O, ljubavi, punoto mog srca!
O, ljubavi, sladosna ikono Isusa Najsladosnijega!
O, ljubavi, svešteni pečate učenika Gospodnjih!
O ljubavi, znamene Najsladosnijeg Isusa!
Čežnjom za tobom prostreli mi srce!
Ispuni ga blagima, dobrom i likovanjem!
Učini ga staništem Duha Presvetoga!
Razbukti ga ognjem božanskim,
i spali mu kukavne strasti,
da srce mi postane sveto,
i poje ti hvalu neprestanu!
Sladošću ljubavi svoje srce mi ispuni,
da ljubim jedino Isusa,
Najsladosnijega,
Hrista Gospoda moga
i pojem Mu beskrajnu pesmu
od svecele duše svoje,
od svecelog srca svoga,
od sila svih svojih,
od svecelog duha svog. Amin!
Sveti Nekatrije Eginski
Sa ruskog prepevao
Matej Arsenijević